Oдговорност овлашћених регистара за повреду ауторског права

Oдговорност овлашћених регистара за повреду ауторског права

Адвокат специјализован за право интелектуалне својине, нелојалну конкуренцију и привредно право. Сарадник канцеларије Живко Мијатовић & Партнерс.

  • linkedin

Научна и уметничка достигнућа немачих проналазача и аутора су несумњиво оставила велики печат на развој наше цивилизације. Поред генијалности појединаца који су померали границе могућег и лепог, за настанак ових дела у великој мери је заслужан и систем који је ауторима ових дела омогућио да даље исказују своју инвентивност, те да још више утичу на развој науке и културе.

Немачки судови су у том правцу недавно поставили нове темеље заштите права интелектуалне својине, тако што је Виши регионални суд у Сарбикену донео пресуду (Universal Music GMBH против Key-Systems, од дана 22.10.2014. године, бр. U 25/14) којом се утврђује одговорност овлашћеног регистра интернет домена за повреду ауторског права. Ова одлука је прва такве природе у свету, а њен значај и домет ћемо анализирати у даљем тексту.

След догађаја

Све је почело тако што је један корисник путем платформе за размену фајлова (H33T.com) 2013. године поделио албум Blurred Lines америчког извођача Робина Тикија (Robin Thicke). Да би спречила даљу неовлашћену размену фајова, издавачка кућа Universal Music је затражила од ове платформе да уклони садржај којим се повређују ауторска права.

H33T.com се оглушио о овај захтев, а Universal Music је покренуо судски поступак у коме је поред платформе за размену фајлова, утврђена одговорност и регистра при коме је био регистрован домен H33T.com.

Правни аспекти

До сада је у оваквим случајевима, утврђивана углавном одговорност провајдера, који су омогућавали приступ интернету повредиоцима права. А још чешћи случај је, заправо, био да је суд путем привремене мере издавао налоге провајдерима да привремено онемогуће приступ спорном сајту.

Немачка је прва земља у којој је утврђена одговорност регистра у грађанскоправном смислу за повреду ауторског права. У овом случају, регистар Key-Systems је оспоравао своју одговорност, а позивајући се на то да није имао контролу над самом садржином сајта. Међутим, суд је одлучио да правила о „одговорности због посредовања“ (Störerhaftung) примени и на регистар који је имао и правне и техничке могућности да спречи повреду права интелектуалне својине.

Иако је ова мера била ефективна, у смислу да је и довела до немогућности приступа сајту, поставља се питање сразмерности и да ли је због једног албума било правично затворити сајт и тиме онемогућити размену других фајлова којом се није вршила повреда ауторских права. Немачки суд је и ово питање узео у обзир и утврдио је да несразмере, између мере брисања домена и последица таквог брисања, нема јер је постојала постепеност у захтевима. Наиме, суд је посебно узео у обзир чињеницу да се издавачка кућа прво обратила порталу да мирним путем реше спорно питање, тако што би H33T.com уклонио само спорни материјал са свог сајта, па је тек онда приступио постављању оштријих захтева у судском поступку.

Са друге стране, овде треба поменути да ова мера иако, на први поглед, јесте ефективна, она није била дугог даха. Наиме, власник платформе је неколико месеци након брисања спорног домена, регистровао други домен H33T.to, у Тонги (који је у тренутку писања овог чланка и даље активан).

Како смо горе навели Немачка је пионир у решавању овог питања кроз грађанскоправну одговорност. Међутим, треба поменути да је и у САД могуће путем налога федералног судије наложити регистру да замрзне регистрацију домена којим се повређују ауторска права, што на крају даје исти резултат.

Регион

У региону Западног Балкана одговорност регистара за повреду ауторског права није до сада ниједном утврђена. Српски Закон о ауторском и сродним правима, као ни други прописи којима се регулише рад регистара, не остављају места за утврђивање њихове одговорности. Исто важи и за остала законска решења у региону у овој области.

Oдговорност овлашћених регистара за повреду ауторског права би се могла евентуално сагледати кроз начело савесности и поштења. Међутим, због саме уздржаности судова када је у питању директна примена начела у случају правних празнина, као и због још увек слабо развијене праксе судова у области ауторских права, мала је вероватноћа да би било који суд ушао у озбиљније разматрање утврђивања одговорности регистара на овај начин.


Објављено

у

,

од