(Ne) sigurna luka – novi udarac sporazumu o transferu podataka

Novi udarac sporazumu Sigurna luka

Pre više od godinu dana pisali smo o mogućem kraju kompromitovanog pravnog instrumenta – ”Sigurna luka” (eng. Safe Harbor) sporazumu o legalnom transferu podataka o ličnosti sa SAD, kada je Evropski parlament, 12. marta 2014. godine, izglasao rezoluciju kojom se predlaže prekid sporazuma. Sporazum američkim kompanijama omogućava da pod određenim uslovima na legalan način prikupljaju i obrađuju podatke o ličnosti građana EU. Mišljenje Generalnog advokata Iva Boa, u slučaju Maks Šrems protiv Komesara za zaštitu podataka, iako neobavezujuće, nanelo je novi udarac sporazumu o transferu podataka između EU i SAD.

Sigurna luka i slučaj Maksa Šremsa

Nedugo nakon čuvenih otkrovenja Edvarda Snovdena o masovnom prisluškivanju NSA (američka Nacionalna Bezbednosna Agencija, eng. National Security Agency, NSA), austrijski student Maks Šrems podneo je žalbu irskoj Komisiji za zaštitu podataka (eng. Irish Data Protection Authority, DPA) navodeći da SAD i njeno pravo ne pružaju nikakvu stvarnu zaštitu ličnih podataka građana EU koji su skladišteni u SAD, od strane državne prismotre (prisluškivanja). Njegova pritužba je u vezi sa transferom njegovih ličnih podataka koje je kompanija Fejsbuk, preko ogranka u Irskoj „izvozila“ ka glavnim serverima u SAD, a na osnovu samo-proklamovanog pridržavanja prinicipima Sigurne luke.  Irski Komesar za zaštitu podataka nije smatrao da je nadležan da procenjuje nivo zaštite ličnih podataka, u skladu sa principima sporazuma Sigurna luka, s obzirom na Odluku Evropske komisije 2000/520 kojom je potvrdila da SAD pruža odgovarajući nivo zaštite podataka, kao i da je Fejsbuk proklamovao pridržavanje navedenim principima.  Nezadovoljan ovim stavom, Šrems je pokrenuo postupak pred irskim Visokim sudom, koji je podneo predstavku Sudu pravde Evropske unije sa pitanjem da li je Odluka Evropske komisije 2000/520 obavezujuća za komisije za zaštitu ličnih podataka država članica.

Mišljenje Generalnog advokata

U iščekivanju odluke Suda pravde Evropske unije, Generalni advokat Iv Bo (fra. Yves Bot) objavio je svoje pravno neobavezujuće ali izuzetno uticajno mišljenje (možda bi pravilnije bilo da koristimo termin Opšti pravobranilac ali se naziv Generalni advokat ustalio u brojnim izvorima, pa ne želimo da dodajemo konfuziji). Postupajući po pitanju u predstavci Generalni advokat izneo je stav da prema pravu EU, Odluka EK 2000/520 ne sprečava nacionalne komisije za zaštitu ličnih podataka da postupaju po pritužbama da treće države ne pružaju adekvatnu zaštitu u skladu sa principima sporazuma Sigurna luka.  Štaviše, smatra da prema odredbama Direktive 95-46, prethodnim odlukama Suda pravde Evropske unije, Povelji osnovih prava EU i njegovog tumačenja Odluke Komisije 2000/520, imaju ovlašćenja i da suspenduju prenos podataka u slučaju potrebe.

Validnost Odluke Evropske komisije 2000/520

Iako pitanje validnosti same Odluke nije bilo direktno upućeno, Generalni advokat Iv Bo otišao je korak dalje i izneo predlog Sudu da poništi Odluku EK 2000/520, s obzirom da neadekvatno štiti lične podatke prenete iz EU u SAD, odnosno da je suspenduje dok se ne isprave uočeni nedostaci.  Prema njemu, pristup koji imaju bezbednosne službe SAD prosleđenim podacima predstavlja kršenje poštovanja (prava) privatnog života (čl. 7) i prava na zaštitu podataka o ličnosti (čl. 8) , koji su garantovani Poveljom osnovih prava EU. Imajući u vidu nemogućnost građana EU da pokrenu postupak protiv bezbednosnih agencija povodom masovne prismotre, Generalni advokat dodaje da je prekršeno i pravo na efektivni pravni lek (čl. 47).

Navedena kršenja su u suprotnosti sa prinicipom proporcionalnosti između ostalog jer je prismotra vršena masovno i neselektivno. Generalni advokat je ustanovio da ne postoji nezavisno telo koje ima mogućnost da proveri odstupanja od prinicipa „sigurne luke“, kao ni mogućnost građana da pristupe svojim ličnim podacima i da zahtevaju brisanje ličnih podataka. Na osnovu svega navedenog, Generalni advokat zaključuje  da Odluka EK 20005/20 ne pruža dovoljne garancije ili zadovoljava kriterijume Direktive 95/46 i Povelje osnovih prava EU.

(Ne) sigurna luka i uzburkano more

Brojne zamerke efektivnosti sporazuma Sigurna luka  bile su isticane i u dosadašnjim akademskim debatama. Ipak, stiče se utisak da mišljenje Generalnog advokata, čak možda i bez obzira na konačnu odluku Suda, može da ima uticaj na širi politički dijalog vezan za transfer podataka ka SAD.

Ako, Sud pravde Evropske unije potvrdi stav Generalnog advokata i poništi Odluku EK 2000/520, kompanije i organizacije koje su se do sad oslanjale na sporazum Sigurna luka će morati da potraže alternative, bilo u obliku dodatnog zahtevanja saglasnosti, bilo u obliku obavezujućih korporativnih pravila (eng. Binding Corporate Rules) ili tipskih ugovornih klauzula (eng. Model Clauses) ili na neki novi način. U svakom slučaju bi usledio politički pritisak sa obe strane Atlantika da se uspostavi novi krovni sporazum koji bi olakšavao i ozakonio transfer podataka. I bez odluke suda za očekivati je da će argumenti Generalnog advokata imati težinu u daljim pregovorima EU i SAD u pogledu zaštite podataka o ličnosti.

Sa druge strane, bar je ovaj autor tog mišljenja, male su šanse da će odluka Suda ili mišljenje Generalnog advokata dovesti do neopohodnog političkog ili društvenog pritiska koji bi uzrokovao promenu u praksi masovnog nadgledanja. Sporazum o transferu podataka o ličnosti iz EU u SAD Sigurna luka je kao pravni instrument ograničen na privredne aktivnosti i ni na koji način ne omogućava kontrolu ili regulisanje aktivnosti bezbednosnih agencija. Čak i Direktiva 95/46 i predložena Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti (eng. General Data Protection Regulation) imaju predviđene izuzetke u pogledu mera vezanih za nacionalnu bezbednost. Imajući ovo u vidu, smatramo da je stav Generalnog advokat uzoran, ma koliko možda bio i uzaludan.

Duško Martić

Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.

  • linkedin