Nagla protiv Letonije

PravoIKT: Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava u oblasti prava informaciono-komunikacionih tehnologija

referenca

Nagla protiv Letonije (eng. Nagla v. Latvia), 73469/10, 16.10.2013.

ključne reči

sloboda izražavanja, otkrivanje novinarskog izvora, oduzimanje podataka, proporcionalnost

činjenice

Podnosilac predstavke je Ilze Nagla, letonska novinarka koja je na nacionalnoj televiziji vodila nedeljnu istraživačku emisiju. 10. februara 2010. godine, novinarku je kontaktirao anonimni izvor koji joj je otkrio da postoje ozbiljne sigurnosne mane u bazi podataka državnog centra za prihode, što omogućava pristup informacijama koje se tiču prihoda, poreza i podataka o ličnom identitetu pojedinaca (nejavnih ličnosti), javnih funkcionera, i kompanija. Ilze Nagla je obavestila ovaj državni centar o mogućoj povredi bezbednosti i zatim javno to objavila u svojoj emisiji.

Nedelju dana nakon tog emitovanja, njen izvor, koji je sebe identifikovao kao „Neo“ počeo je na tviteru da objavljuje informacije o platama državnih zvaničnika u raznim državnim institucijama, i to činio do 18. aprila 2010. godine.

Državni centar za prihode je pokrenuo krivični postupak i novinarka je 19. februara 2010. godine bila ispitana kao svedok. Ona je odbila da otkrije svoj izvor informacija, pozivajući se na to pravo iz nacionalnog zakona.

11. maja 2010. godine, novinarkin dom je pretresen, a laptop, eksterni hard, memorijska kartica i 4 usb-a su oduzeti po osnovu sudskog naloga. U nalogu je bilo navedeno da je potrebno istražiti komunikaciju novinarke i osobe za koju je policija smatrala da je „Neo“, kao i da postoji mogućnost da će se svi pronađeni podaci uništiti.

U septembru 2010. godine, Ombudsman je doneo (neobavezujuće) mišljenje da je ovim radnjama prekršeno novinarkino pravo na slobodu izražavanja, kao i njeno pravo da ne otkrije svoj izvor informacija.

Ilze Nagla se obratila Evropskom sudu za ljudska prava, oslanjajući se na čl. 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima (sloboda izražavanja), ističući da je, pretresanjem njenog doma, bila primorana da otkrije podatke koji omogućavaju da se dođe do identiteta njenog izvora informacija, što je prekršilo njeno pravo da dobija i daje informacije.

komentar

S obzirom na to da su podaci prikupljeni tokom pretresa novinarkinog doma sadržali informacije dovoljne ne samo za otkrivanje identiteta „Nea“, već i njenih drugih izvora, Sud je smatrao da ovaj problem definitivno zahteva zaštitu po članu 10 Konvencije.

Sud je bio mišljenja da su informacije koje je Ilze Nagla objavila u svojoj emisiji doprinele javnoj debati i bile od koristi javnosti. Sa druge strane, nijedan sudski organ nije obavio proveru proporcionalnosti između javnog interesa za pretresanjem njenog stana i slobode govora novinara. Činjenice koje su dodatno pogoršale situaciju su to što je pretres doma obavljen tri meseca nakon te emisije i novinarkinog dobrovoljnog svedočenja, kao i to što nije postojala nijedna informacija koja ju je povezivala sa „Neom“ u bilo kom drugom svojstvu osim u svojstvu novinara, kao i da je njihova komunikacija prestala na dan emitovanja.

U ovom slučaju, Sud je smatrao da je došlo do povrede člana 10.

Tamara Momirov

Student master studija na Duke Law School, nosilac Judy Horowitz stipendije, i volonter u kancelariji Poverenika.

  • linkedin