Нацрт закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању

Нацрт_закона_о_електронском_документу_ПравкоИКТ

Министарство трговине, туризма и телекомуникација започело је јавну расправу о Нацрту закона о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, која траје од 7. до 30. септембра 2016. године. Овај закон ће заменити постојеће законе о електронском потпису и електронском документу и регулисати материју у складу са решењима из Уредбе ЕУ о електронској идентификацији и услугама од поверења у електронским трансакцијама, којом је престала да важи Директива о електронском потпису из 1999. године.

Кључна законска решења регулишу следеће области:

  • Електронски документ
  • Електронска идентификација
  • Услуге од поверења
  • Електронски потпис и електронски печат
  • Временски жиг
  • Препоручена електронска достава
  • Аутентикација веб сајтова
  • Електронско чување докумената

Електронски документ

У делу закона којим се уређује електронски документ, утврђено је да се документу не може оспорити пуноважност или доказна снага само зато што је у електронском облику. Поред тога, предвиђене су одредбе о изради, форми приказа, оригиналу и копији електронског документа. Закон одређује да дигитализовани акт физичког или правног лица ( акт који је изворно у папирном облику и који је применом одговарајућих поступака конвертован у електронски облик ) има исту доказну снагу као оригинални акт уколико је дигитализација обављена под прописаним надзором, и ако је истоветност потврђена квалификованим електронским печатом или потписом.

Закон предвиђа и одредбу о достављању електронских докумената између органа власти и странака, којом је предвиђено да поднесак израђен као електронски документ физичка и правна лица ( странке ) достављају органима власти путем електронске поште на адресу која је од стране органа власти одређена за пријем електронских поднесака, путем услуге квалификоване електронске доставе или другим електронским путем, у складу са прописом.

Електронска идентификација

Закон уређује и електронску идентификацију, која је дефинисана као поступак коришћења личних идентификационих података у електронском облику који једнозначно одређују правно или физичко лице у својству регистрованог субјекта. Поводом идентификовања странке којој се услуга пружа електронским путем могу се користити различите шеме идентификације, које пружају висок, средњи или низак ниво поузданости, у зависности од тога да ли користимо један или више фактора аутентификације и колико су поуздани поједини фактори. Закон уређује услове које морају да испуњавају шеме електронске идентификације, и одређује да, уколико је идентитет странке утврђен путем регистроване шеме високог нивоа поузданости, таква идентификација има исто дејство као потпис странке на поднеску, осим ако посебним прописом није одређено другачије.

Услуге од поверења

Веома је важан део закона који се бави услугама од поверења у области електронског потписа, електронског печата, електронског временског жига, електронске доставе, аутентикације веб сајтова и електронског чувања документа. Новину представља услуга електронског печата, који је намењен за употребу од стране правних лица (до сада су правна лица могла да користе само електронски потпис). Такође, истичемо и регулисање препоручене електронске доставе, којом би требало да се обезбеди висок ниво поузданости идентификације пошиљаоца и примаоца порука послатих електронским путем, као и тачно време пријема поруке. Закон регулише и чување електронских докумената, које је веома важно да се врши на поуздан начин, како би се дуготрајно очувала истоветност чуваних докумената.

Очекује се да ће предложена законска решења створити услове да држава, грађани и привреда у што већој мери користе нове технологије, да послове обављају брже, ефикасније и јефтиније, као и да се путем сигурне електронске идентификације и квалификованих услуга од поверења повећа поуздање у електронске трансакције.

Милан Војводић

Дипломирани правник са фокусом на информациону безбедност. Ради у Министарству трговине, туризма и телекомуникација – Сектор за информационо друштво. Био члан делегације Р. Србије на скринингу у оквиру ПГ 10 – Информационо друштво и медији.