Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju

Nacrt_zakona_o_elektronskom_dokumentu_PravkoIKT

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija započelo je javnu raspravu o Nacrtu zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koja traje od 7. do 30. septembra 2016. godine. Ovaj zakon će zameniti postojeće zakone o elektronskom potpisu i elektronskom dokumentu i regulisati materiju u skladu sa rešenjima iz Uredbe EU o elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskim transakcijama, kojom je prestala da važi Direktiva o elektronskom potpisu iz 1999. godine.

Ključna zakonska rešenja regulišu sledeće oblasti:

  • Elektronski dokument
  • Elektronska identifikacija
  • Usluge od poverenja
  • Elektronski potpis i elektronski pečat
  • Vremenski žig
  • Preporučena elektronska dostava
  • Autentikacija veb sajtova
  • Elektronsko čuvanje dokumenata

Elektronski dokument

U delu zakona kojim se uređuje elektronski dokument, utvrđeno je da se dokumentu ne može osporiti punovažnost ili dokazna snaga samo zato što je u elektronskom obliku. Pored toga, predviđene su odredbe o izradi, formi prikaza, originalu i kopiji elektronskog dokumenta. Zakon određuje da digitalizovani akt fizičkog ili pravnog lica ( akt koji je izvorno u papirnom obliku i koji je primenom odgovarajućih postupaka konvertovan u elektronski oblik ) ima istu dokaznu snagu kao originalni akt ukoliko je digitalizacija obavljena pod propisanim nadzorom, i ako je istovetnost potvrđena kvalifikovanim elektronskim pečatom ili potpisom.

Zakon predviđa i odredbu o dostavljanju elektronskih dokumenata između organa vlasti i stranaka, kojom je predviđeno da podnesak izrađen kao elektronski dokument fizička i pravna lica ( stranke ) dostavljaju organima vlasti putem elektronske pošte na adresu koja je od strane organa vlasti određena za prijem elektronskih podnesaka, putem usluge kvalifikovane elektronske dostave ili drugim elektronskim putem, u skladu sa propisom.

Elektronska identifikacija

Zakon uređuje i elektronsku identifikaciju, koja je definisana kao postupak korišćenja ličnih identifikacionih podataka u elektronskom obliku koji jednoznačno određuju pravno ili fizičko lice u svojstvu registrovanog subjekta. Povodom identifikovanja stranke kojoj se usluga pruža elektronskim putem mogu se koristiti različite šeme identifikacije, koje pružaju visok, srednji ili nizak nivo pouzdanosti, u zavisnosti od toga da li koristimo jedan ili više faktora autentifikacije i koliko su pouzdani pojedini faktori. Zakon uređuje uslove koje moraju da ispunjavaju šeme elektronske identifikacije, i određuje da, ukoliko je identitet stranke utvrđen putem registrovane šeme visokog nivoa pouzdanosti, takva identifikacija ima isto dejstvo kao potpis stranke na podnesku, osim ako posebnim propisom nije određeno drugačije.

Usluge od poverenja

Veoma je važan deo zakona koji se bavi uslugama od poverenja u oblasti elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elektronskog vremenskog žiga, elektronske dostave, autentikacije veb sajtova i elektronskog čuvanja dokumenta. Novinu predstavlja usluga elektronskog pečata, koji je namenjen za upotrebu od strane pravnih lica (do sada su pravna lica mogla da koriste samo elektronski potpis). Takođe, ističemo i regulisanje preporučene elektronske dostave, kojom bi trebalo da se obezbedi visok nivo pouzdanosti identifikacije pošiljaoca i primaoca poruka poslatih elektronskim putem, kao i tačno vreme prijema poruke. Zakon reguliše i čuvanje elektronskih dokumenata, koje je veoma važno da se vrši na pouzdan način, kako bi se dugotrajno očuvala istovetnost čuvanih dokumenata.

Očekuje se da će predložena zakonska rešenja stvoriti uslove da država, građani i privreda u što većoj meri koriste nove tehnologije, da poslove obavljaju brže, efikasnije i jeftinije, kao i da se putem sigurne elektronske identifikacije i kvalifikovanih usluga od poverenja poveća pouzdanje u elektronske transakcije.

Milan Vojvodić

Diplomirani pravnik sa fokusom na informacionu bezbednost. Radi u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor za informaciono društvo. Bio član delegacije R. Srbije na skriningu u okviru PG 10 - Informaciono društvo i mediji.