Loreal protiv iBeja – Kraj odgovornosti operatora internet prodavnica kakvu poznajemo?

Loreal protiv iBeja – Kraj odgovornosti operatora internet prodavnica kakvu poznajemo?

Referenca

Loreal ad i drugi protiv iBej internešnal ad i drugih (eng. L’Oréal SA and Others v. eBay International AG and Others), C-324/09, 12.07.2011.

Ključne reči

Zaštita žiga, intelektualna svojina, e-trgovina, odgovornost operatora internet prodavnica, paralelni uvoz, sprečavanje povreda žiga

Činjenice

iBej (eng. eBay) vodi globalnu onlajn elektronsku prodavnicu posredstvom koje fizička i pravna lica mogu da prodaju ili kupe širok asortiman dobara i usluga. Loreal je vlasnik velikog broja vrlo poznatih žigova. Njegovi proizvodi (posebno kozmetika i parfemi) se distribuiraju kroz zatvorenu distribucionu mrežu, u kojoj je autorizovanim distributerima zabranjeno da Lorealovim proizvodima snabdevaju druge distributere.

Loreal se engleskom sudu obratio sa tužbom u kojoj je naveo da je iBej uključen u radnje koje su rezultirale povredom žiga počinjenih od strane korisnika njegovog vebsajta. Štaviše, Loreal je tvrdio da kupovinom žigom zaštićenih reči od plaćenih internet referencirajućih servisa (npr. Guglovog EdVordsa – eng. Google AdWords), iBej usmerava korisnike svojih usluga na dobra koja povređuju propise o žigu, a koja se prodaju na njegovom vebsajtu. Loreal je identifikovao različite vidove povreda, uključujući, između ostalog, i prodaju potrošačima iz Evropske unije dobara koja nose Lorealove žigove, a koje je Loreal namenio za prodaju u trećim državama (paralelni uvoz).

Viši sud Ujedinjenog kraljevstva, pred koji je ovaj spor iznet, obratio se Sudu pravde Evropske unije sa nekoliko pitanja koja su se ticala obaveza preduzeća koja vode internet tržište da spreče povrede žiga od strane svojih korisnika.

U slučaju Loreal protiv iBeja, Sud pravde Evropske unije je 12. jula 2011. godine doneo odluku u kojoj je pružio razjašnjenje pitanja odgovornosti preduzeća koja vode internet (onlajn) prodavnice, za povredu žiga počinjenu od strane korisnika ovakvih prodavnica. Sud je zauzeo stav da sudovima država članica moraju biti na raspolaganju mere koje bi bile dovoljne da pruže zaštitu prava intelektualne svojine vlasnicima ovih prava, i to ne samo okončavanjem trenutnih povreda već i stajanjem na put svim eventualnim budućim povredama ove vrste.

Mišljenje pravobranioca

U svom savetodavnom Mišljenju, Pravobranilac pri Sudu pravde Evropske unije Nilo Jaskinen (fin. Niilo Jääskinen) je zaključio da uzorci proizvoda koji nisu namenjeni prodaji (često obeleženi rečima „uzorak – nije za prodaju“), a koji se nude bez naknade autorizovanim distributerima tih proizvoda, ne mogu biti razmatrani kao dobra koja je moguće ponuditi na tržištu i sledstveno tome, vlasnik žiga može zabraniti prodaju takvih uzoraka.

Drugo, Pravobranilac Jaskinen je analizirao uticaj raspakivanja kozmetičkih proizvoda koji su zaštićeni žigom. Po mišljenju Pravobranioca Jaskinena, vlasnik žiga ima pravo da se protivi daljoj komercijalizaciji parfema i kozmetičkih proizvoda koji su izvađeni iz sekundarne ambalaže bez njegove saglasnosti, ako:

  • zbog vađenja iz sekundarne ambalaže proizvodi više ne nose informacije koje zahteva Direktiva o ujednačavanju propisa Država članica koji se odnose na kozmetičke proizvode (76/768/EC);
  • vađenje iz sekundarne ambalaže može biti smatrano menjanjem odnosno umanjivanjem stanja dobara;
  • kvalitet, odnosno reputacija proizvoda mogu biti ugroženi ili postoji velika verovatnoća da bi bili ugroženi daljom komercijalizacijom raspakovanih proizvoda.

U pogledu dobara koja se nude za prodaju u elektronskim prodavnicama (na teritorijama) na kojima žig nije registrovan od strane vlasnika (iz Evropskoj ekonomskoj zajednici), Pravobranilac Jaskinen je zauzeo stav da se vlasnik žiga može zatražiti zaštitu žiga sve dok oglašivač reklamira prodaju proizvoda potrošačima na teritorijama za koje je žig registrovan.

Stoga, u slučaju Loreal protiv iBeja Pravobranilac Jaskinen se osvrnuo i na ulogu iBeja u navodnim povredama žiga. iBej je registrovao Lorealove žigove kao ključne reči u internet pretraživačima (eng. “search engine”), kako bi privukao potencijalne kupce Lorealovih proizvoda na svoje (iBej) sajtove. Pravobranilac Jaskinen je zauzeo stav da ovakva upotreba Lorealovih žigova – kao ključnih reči kojima se označavaju proizvodi proizvedeni i stavljeni u promet od strane Loreala – ne znači, sama po sebi, dovođenje u zabunu potrošača po pitanju porekla dobara u ponudi. Pravobranilac Jaskinsen je dalje rezonovao da, ako reklama sama po sebi potrošača ne dovodi u zabunu oko prirode oglašivača, uloga žiga kao pokazatelja porekla proizvoda nije ugrožena. Samim tim, pošto iBejova upotreba žiga nije uticala na njegovu ulogu, Pravobranilac Jaskinen je zaključio da takva upotreba ne povređuje Lorealov žig.

Pravobranilac Jaskinen je takođe u svom Mišljenju naveo i da ako se upotreba žiga, na koju se vlasnik žiga žali, sastoji od prikazivanja žigom zaštićenog znaka na vebsajtu operatora elektronske prodavnice (npr. iBej), a ne među „sponzorisanim“ rezultatima veb pretraživača, ne može biti posmatrana kao upotreba od strane operatora te prodavnice, već bi je trebalo posmatrati kao upotrebu od strane korisnika te internet prodavnice. Drugim rečima, pre bi se mogla tražiti odgovornost kod korisnika iBejovih usluga nego kod samog iBeja.

U težnji da svoje Mišljenje ujednači sa odlukom Suda pravde Evropske unije u slučaju Gugl protiv Vitona (vidi članak: „Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig?“ – objedinjeni slučajevi C-236/08, C-237/08 i C-238/08), Pravobranilac Jaskinen je stao na stanovište da se iBej ne može držati odgovornim za informacije aploudovane (eng. uploaded), odnosno postavljene od strane njegovih korisnika i skladištene na njihov zahtev na njegovim serverima, iako je iBej imao ulogu u pripremanju listinga svojih klijenata.

Uprkos širokom okviru gorenavedenog principa, Pravobranilac je uzeo u obzir i činjenicu da najmanje dva izuzetka moraju biti uzeta u obzir, a svaki od njih bi mogao da poveća odgovornost iBeja.

  • Prvo, iBej ostaje odgovoran za sadržaj podataka koje prosleđuje kao oglašivač operatoru veb pretraživača, i,
  • drugo, ako iBej bude obavešten o ponašanju koje predstavlja povredu žiga (od strane korisnika), a iBej svojim (ne)činjenjem omogući tom istom korisniku da nastavi da povređuje žig ili da povredu žiga ponovi, iBej će biti odgovoran, a može čak dobiti i nalog da ovakvo ponašanje spreči.

Na kraju, Pravobranilac je stao na stanovište da Države članice moraju osigurati odgovarajuće mere koje vlasnici žigova mogu koristiti protiv operatora vebsajtova kada korisnici tih vebsajtova učine povredu njihovog žiga. Navedene mere je neophodno obezbediti radi povećanja pravne sigurnosti kod vlasnika žigova, čime bi se izbeglo nepotrebno prolongiranje strepnje od povrede istih.

Rezonovanje suda

Sud je stao na stanovište da vlasnik žiga može da se pouzda na isključivo pravo protiv pojedinaca koji prodaju žigom zaštićena dobra onlajn, kada je takva prodaja izvršena u smislu komercijalne aktivnosti, do čega naročito dolazi kada prodaja, zahvaljujući obimu i frekventnosti, prevazilazi okvire privatne aktivnosti.

Sud je, na prvom mestu, odlučivao o problematici komercijalne aktivnosti uperene ka Evropskoj uniji, u svetlu onlajn prodavnica, kao što je npr. iBej. Zaključio je da se norme prava Zajednice, koje se odnose na zaštitu žiga odnose na ponude za prodajom i reklamiranje koje se odnosi na žigom zaštićena dobra, koja se nalaze u trećim državama, čim postane jasno da se takve ponude, odnosno reklame odnose na, tačnije ciljaju, potrošače u EU. Na sudovima država članica je da procene, od slučaja do slučaja, da li postoje relevantne činjenice na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da su ponuda za prodajom, ili reklama prikazani na vebsajtu onlajn prodavnice, usmereni ka potrošačima u EU. Na primer, sudovi država članica bi mogli da uzmu u obzir geografska područja na koja je prodavac voljan da dobra isporuči.

Sledeće, Sud je zauzeo stav da operator internet prodavnice ne povređuje žig u smislu propisa Zajednice, ako se njegovo pružanje usluge svodi na puko omogućivanje svojim klijenatima da na njegovom sajtu prikažu, u smislu njihovih komercijalnih aktivnosti, znakove koji odgovaraju žigu.

Sud se, dalje, takođe osvrnuo i na određena pitanja koja se tiču odgovornosti operatora internet prodavnice. Učinivši jasnim da je na sudovima država članica da izvrše proveru, Sud je definisao „aktivnu ulogu“ operatora, kao pružanje usluga „asistencije“, koja zahteva optimizaciju, bilo prezentacije onlajn ponuda za prodaju, bilo promovisanja takvih ponuda, a koja mu daje saznanja o podacima koji se tiču ponuda za prodaju, ili kontrolu nad njima. Kada operator uzme „aktivnu ulogu“ ove, ili slične vrste, ne može računati na izuzetak od odgovornosti u smislu člana 14. Direktive o elektronskoj trgovini (2000/31/EC), koji pravo Zajednice predviđa pod određenim uslovima za pružaoce onlajn usluga, kao što su npr. operatori internet prodavnica.

Štaviše, čak i u slučajevima u kojima operator nije odigrao takvu ulogu, ne može se osloniti na izuzetak od odgovornosti ako je bio svestan činjenica ili okolnosti da je onlajn ponuda za prodaju bila nezakonita, a kojih bi savestan ekonomski operator morao ili mogao da bude svestan, te da je i pored toga propustio da u najkraćem mogućem roku ukloni takve podatke sa svog vebsajta, odnosno da im barem onemogući pristup.

Na kraju, Sud je zauzeo stav i po pitanju mera koje operatoru internet prodavnice mogu biti naložene da preduzme, kada on ne odluči da po sopstvenoj inicijativi okonča povrede prava intelektualne svojine i da spreči njihovo eventualno ponavljanje u budućnosti. Prema tome, operatoru može biti naloženo da preduzme mere koje će olakšati identifikovanje prodavaca koji su njegovi korisnici. U tom smislu, iako je neophodno poštovati zaštitu podataka o ličnosti, nesporna je činjenica da kada je povreda učinjena u smislu trgovine, a ne u smislu privatne razmene, ta osoba mora biti identifikovana.

Stoga, Sud je stao na stanovište da pravo Evropske unije zahteva od Država članica da osiguraju da nacionalni sudovi, nadležni za zaštitu prava intelektualne svojine, na raspolaganju imaju mere koje bi, pošto operatoru onlajn usluga bude naloženo da ih preduzme, doprinose ne samo okončanju povrede prava od strane korisnika, već i sprečavanju daljih povreda takve vrste. Takve mere moraju biti efikasne, srazmerne i preventivne, a prilikom njihovog utvrđivanja neophodno je voditi računa da takve mere ni u kom slučaju ne smeju stvarati prepreke legitimnoj trgovini.

Dakle, ako sve navedeno uzmemo u obzir, ovakva odluka Suda je zanimljiva iz više razloga. Ne samo da je Sud razjasnio par nedoumica vezanih za pravne norme koje regulišu zaštitu žiga, već je i bliže definisao mogućnost pozivanja na izuzetak od odgovornosti u smislu člana 14. Direktive o elektronskoj trgovini, kao i krug potencijalnih mera čije bi preduzimanje moglo biti naloženo operatorima onlajn prodavnica u cilju prekidanja postojećih, odnosno sprečavanja budućih povreda žiga.

Takođe, ovu odluku je neophodno posmatrati i u svetlu postepenog odnošenja prevage velikih brendova nad pružaocima (provajderima) elektronskih/onlajn usluga u slučajevima iznetim pred Sud pravde Evropske unije, zbog kojeg bi, iako to još uvek nije slučaj, u veoma bliskoj budućnosti moglo da dođe do velikih praktičnih posledica i troškova po operatore onlajn prodavnica, kao što je iBej.

Nikola Milovančević

Diplomirani pravnik fokusiran na sudsku praksu u oblasti IKT. Nosilac sertifikata „Specifičnosti veštačenja u oblasti informacionih tehnologija“. Zaposlen u Redakciji JP Službeni glasnik, zadužen za vođenje i ažuriranje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.

  • linkedin