Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva

referenca

Kopland protiv Ujedinjenog Kraljevstva (eng. Copland v. The United Kingdom), 62617/00, datum donošenja 03.04.2007

ključne reči

zaštita prava privatnosti, čl. 8 Konvencije, nadzor korespodencije zaposlenih

činjenice

Podnosilac predstavke je bila zaposlena u Koledžu pod državnom upravom, kao asistent direktora.

Od kraja 1995.g., bila je u obavezi da blisko sarađuje sa tada novoimenovanim zamenikom direktora.

Tokom radnog odnosa, ustanovila je da su njeno korišćenje telefona, mejla i interneta na poslu bili podvrgnuti nadzoru na zahtev zamenika direktora koledža.

Prema Vladi UK, praćenje aktivnosti podnosioca predstavke određeno je u cilju da se utvrdi da li je ona preterano upotrebljavala sredstva u svojini koledža za lične svrhe.

U periodu kada je podnosilac bila zaposlena i na koje se predstavka odnosi, koledž nije regulisao pitanje praćenja telefona, mejl ili korišćenja interneta od strane zaposlenih.

komentar

Sud je u ovom slučaju došao do zaključka da je došlo do povrede člana 8 Konvencije (pravo na zaštitu privatnog života i prepiske)

Prema sudskoj praksi Suda, telefonski pozivi upućeni sa posla su takođe pokriveni pojmom „privatni život“ i „prepiska“ u smislu člana 8 Konvencije (videti Aman protiv Švajcarske br 27798/95 ili Halford protiv Ujedinjenog Kraljevstva br 20605/92).

Odatle logično sledi da je i mejl poslat sa posla na sličan način zaštićen članom 8 kao i sve informacije dobijene praćenjem upotrebe interneta od strane zaposlenog.

Podnosilac u ovom predmetu nije bila upozorena da će njeni pozivi biti praćeni, dakle osnovano je očekivala da je njena privatnost zaštićena kada se radilo o telefonskim pozivima (vidi Halford, § 45).

Sud smatra da isto očekivanje treba primeniti i u vezi sa korišćenjem elektronske pošte i interneta.

Prema stanovištu Suda za postojanje povrede člana 8 Konvencije, nebitna je činjenica da podaci do kojih je Koledž praćenjem došao, nisu objavljeni ili upotrebljeni protiv podnosioca prijave u disciplinskom ili drugom postupku, tj da nisu postali dostupni javnosti.

Shodno tome, Sud smatra da je već samo prikupljanje i čuvanje ličnih podataka koji se odnose na telefonske pozive podnosioca prijave, korišćenje elektronske pošte i Interneta, bez njenog znanja, povreda njenog prava na poštovanje privatnog života i prepiske u smislu člana 8.

Ovde se kao posebno zanimljivo nameće i pitanje izuzetaka kada je mešanje u privatnost dozvoljeno,.

Naime Vlada se tokom postupka pozivala na izuzetke predviđene članom 8 KOnvencije, tj činjenicu da je praćenje tj mešanje u privatnost u konkretnom slučaju bilo „u skladu sa zakonom“

Član 8 Konvencije predviđa da Svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života, međutim dodaje da se

Javne vlasti neće mešati u vršenje ovog prava, osim ako to nije

  • u skladu sa zakonom
  • neophodno u demokratskom društvu
  • u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dorobiti zemlje,
  • radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala ili
  • radi zaštite prva i sloboda drugih.

Sud zaključuje da pojam „u skladu sa zakonom“ podrazumeva da mora postojati domaći propis, kao mera pravne zaštite u domaćem Zakonu protiv samovoljnog uplitanja od strane javnih vlasti.

Nadalje, ne samo da pojam „u skladu sa zakonom“ podrazumeva da izuzetak bude u skladu sa domaćim pravom, već je bitan i kvalitet samog zakona, tj. on mora da bude u skladu sa vladavinom prava

U skladu sa iznetim Vlada nije ubedila Sud da je Koledž postupao u skladu sa zakonskim ovlašćenjima i da je sve urađeno za potrebe pružanja visokog obrazovanja i procene da li je zaposlena zloupotrebljava sredstva Koledža u privatne svrhe.

Osim toga u periodu na koji se predstavka odnosila, nije bilo niti u domaćem zakonodavstvu UK niti aktima Koledža propisa koji bi regulisalo uslove pod kojima bi poslodavci mogli da nadgledaju korišćenje telefona, e-maila i interneta od strane zaposlenih. (Propisi iz 2000.g., o telekomunikaciji niu bili na snazi u spornom periodu).

Dakle Sud u ovom slučaju zaključuje kako u spornom periodu nije bilo domaćeg zakona koji je regulisao pitanje praćenja korespodnecije zaposlene, to se mešanje u privatni život zaposlene ne može tretirati kao da je bilo „u skladu sa zakonom“, kao što se zahteva članom 8 stav 2 Konvencije.

Sud ne isključuje mogućnost da se praćenje korišćenja telefona, elektronske pošte ili upotrebe interneta od strane zaposlenog na radnom mestu može smatrati „neophodnim u demokratskom društvu“ u određenim situacijama kada postoji legitiman cilj.

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin