Интернет домени - значај и регистрација

Интернет домени: значај и регистрација

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске, дипл. правник, дипл. инж. рачунарства, магистар пословно-правних наука. Заинтересован за правне аспекте ИКТ-а. Идејни творац више закона из области развоја информационог друштва у РС.

  • facebook
  • linkedin
  • skype
  • twitter

Писати о темама из области информатичког права, а не споменути интернетске домене и проблематику ефикасне заштите њиховог назива би умањило обим и значај расправе о корпоративном и персоналном идентитету у кибернетичком простору. Иако на први поглед процедура регистрације и коришћење домена из угла интернет корисника изгледа једноставно, са правног аспекта посматрано, «борба» за исте се може изродити у праву ноћну мору која често подразумијева дуготрајне процедуре, доказивање и финансијске издатке у судским и вансудским споровима.

Зашто су Интернет домени толико битни?

Било да је у питању правно или физичко лице, интернет домен је важан стуб кибернетичког идентитета. Штавише, једноставан и препознатљив назив домена у значајној мјери доприноси имиџу, посјећености и читаности садржаја који се објављује, бољој «видљивости» од стране претраживача, лакшем памћењу адреса електронске поште, итд. Уколико је регистрован ради предузимања одређених пословних активности, назив домена који испуњава ове услове обезбјеђује бољу позицију у глобалној тржишној утакмици, а самим тим отвара и могућност већег профита за носиоца тих активности. Једном рјечју, домен је прва адреса и виртуелно огледало свакога ко намјерава да публикује, продаје, или уопште, послује путем интернета или на други начин учествује у интернет саобраћају.

Јасно је, дакле, да су домени један од пресудних фактора у одређивању личног или корпоративног кибернетичког статуса. Не желећи овом приликом да читаоце оптерећујемо техничком конструкцијом DNS (енг. Domain Name System) система и иним правилима функционисања интернет домена, споменућемо да постоје генерално два типа, тзв. global top-level домени (као што су .com, .net, .org, .biz, и сл.) и национални, односно country code top-level домени (.ba за Босну и Херцеговину, .rs за Србију, .de за Њемачку итд.). Доменски систем је хијерархијски, па је дозвољена и слободна регистрација поддомена, уз изузетке који су дефинисани од стране надлежног органа за регистрацију и који имају посебну сврху (види Члан 4. Правилника о регистрацији и коришћењу назива домена испод босанскохерцеговачког државног интернетског домена .ba).

Како је предмет нашег интересовања правна заштита домена као дијела интелектуалне својине на коју право полаже одређено физичко или правно лице, неке од недоумица које настојимо разјаснити овим текстом су:

  • Ко је надлежан за регистрацију домена?
  • Под којим условима је дозвољена регистрација одређеног домена?
  • Шта је то cybersquatting?
  • Како заштити домен који представља индустријску својину привредног друштва (жиг)?
  • Који су начини рјешавања спорова?

Питања које смо поставили су битни за разумијевање горуће тематике у оквиру информатичког права а то је питање идентитета и заштите жига (енг. Trade Mark). Развијена судска пракса у свијету указује да ће, без обзира на тренутну стагнацију узроковану смањеним обимом привредних активности, слични спорови бити изношени и пред домаће судове, те је разумијевање ових проблема кључно за домаће правне практичаре.

Регистрација домена

У већини националних законодавстава преовлађује мишљење да су интернетски домени „ресурс сваке државе и један од елемената суверенитета државе и њене препознатљивости у виртуелном свијету“ , те су као такви подложни регистрацији од стране органа којем је повјерено овлашћење за техничке послове одржавања националног доменског система. Начело конститутивности уписа и начело јавности, иако често некодификована (као нпр. у БиХ) су општи правни стандарди којима се национални регистри воде приликом регистрације домена који од момента уписа постају „власништво“ подносиоца захтјева. Како је право располагања одређеним интернетским доменом темпоралног карактера (у зависности од временског периода за који је плаћена накнада), а с обзиром на чињеницу да се домен третира као „државни ресурс“, отвара се дилема у погледу постојања права својине или посједа, што је тема за посебну расправу. Ради лакшег разумијевања односа између регистранта и регистра, те односа према трећим лицима, користићемо термин „власник домена“, како се он уобичајено третира након што почне да остварује права и преузима обавезе у вези са регистрованим доменом.

У члану 44. Правилника о регистрацији и коришћењу назива домена испод босанскохерцеговачког државног интернетског домена .ba та се права и обавезе експлицитно наводе:

  • „а) корисник назива домена дужан је исти користити само у сврси за коју је регистрован,
  • б) корисник назива домена дужан је исти користити на уобичајени начин, у складу са усвојеним стандардима и препорукама међународних организација интернетске заједнице,
  • ц) корисник назива домена дужан је исти користити на начин да не крши законе и друге прописе државе Босне и Херцеговине, да не крши права трећих лица, те да поштује принцип забране дискриминације по било којој основи,
  • д) корисник назива домена дужан је поштивати и проводити техничке препоруке регистра,
  • е) корисник назива домена дужан је регистру достављати промјене података о себи, административном, техничком или контакту за плаћање, те о сврси у коју ће користити назив домена,
  • ф) корисник назива домена је дужан сарађивати с регистром о питањима у вези са ограничавањем и спречавањем активности које представљају злоупотребу назива домена и наносе штету корисницима назива .ба домена,
  • г) корисник назива домена мора осигурати техничке услове за конекцију назива домена,
  • х) корисник назива домена има право да у сваком погледу организује, користи и управља доменским простором унутар свог додијељеног назива домена, при чему регистар препоручује примјену одредаба овог правилника“.

Могуће посљедице пропуштања испуњења обавеза из члана 44. су стављање домена «у карантин», односно привремено техничко онеспособљавање његове функције, као и гашење, односно одузимање права располагања.

Управљање међународним топ левел доменима је у надлежности Интернет корпорације за додијељене називе и бројеве (енг. Internet Corporation for Assigned Names and Numbers – ICANN), приватне непрофитне организације из Сједињених Америчких Држава. ICANN је сукцесор IANA-е (енг. Internet Assigned Numbers Authority), организације задужене за несметано техничко функционисање root DNS сервиса те дођељивање ИП адресса у Ipv4 адресном простору . Поред одржавања инфраструктуре, ICANN је надлежан и за осмишљавање и спровођење политика које се односе на адресни простор, попут креирања нових назива топ-левел домена и сл. Разлог формирања ICANN-а је «трансфер» ових послова из окриља америчког Секретаријата за одбрану у цивилни сектор, што произилази из историјата интернета и његов развоја од некадашње војно-безбједносне мреже која је средином деведесетих година двадесетог вијека израсла у планетарни комуникациони медијум.

Битно је напоменути да ICANN не врши непосредну регистрацију домена, него се тај процес обавља кроз мрежу тзв. регистрара, односно друштава које по основу уговора са ICANN-ом врше ове послове. Слично томе, већина националних регистрационих органа, у циљу омогућавања тржишне конкуренције послове регистрације назива домена препушта овлаштеним регистрарима. У Босни и Херцеговини тренутно постоји 18 регистрара (по подацима са сајта nic.ba, на дан 28.10.2013).