Inoveb protiv Vegenera

Inoveb protiv Vegenera

Napomena autora

Kao i u tekstu koji se bavio analizom slučaja Gugl Francuska protiv Luj Vitona, i ovde je sintagma „internet pretraživač“ korišćena u smislu internet search engine-a, kao što su Gugl, Bing, Jahu! i slični.

Web scraping, poznat i kao web harvesting ili web data extraction predstavlja proces izvlačenja velike količine nestrukturiranih informacija sa jednog ili više veb sajtova, najčešće u HTML formatu, u kontekstu ovog članka, posredstvom namenskih internet meta pretraživača.

Referenca

Inoveb d.o.o protiv Vegener IKT Medija d.o.o i Vegener Medijavenšns d.o.o (eng. Innoweb BV v Wegener ICT Media BV and Wegener Mediaventions BV), C-202/12, 19. decembar 2013.

Ključne reči

Direktiva 96/9/EC, autorsko i srodna prava, baze podataka, pravna zaštita baza podataka, pravo sui generis, zaštita baza podataka pravom sui generis, ponovno korišćenje, značajni deo sadržaja baze podataka, namenski internet meta pretraživač

Činjenice

Sud pravde Evropske unije doneo je 19. decembra 2013. godine odluku u predmetu Inoveb protiv Vegenera u kome se bavio odnosom između onlajn baza podataka i namenskih meta internet pretraživača (eng. Dedicated Metasearch engine) koji ponovno koriste sadržaje iz navedenih baza.

Kao i u predmetu Fudbal Datako protiv Sportradara, i u ovom predmetu Sud pravde Evropske unije bavio se zaštitom baza podataka pravom sui generis, koje prema odredbama člana 7. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka (Directive 96/9/EC), pruža pravnu zaštitu stvaraocu baze podataka (koji dokaže da je došlo do značajnog kvalitativnog i/ili kvantitativnog ulaganja u pribavljanje, verifikaciju ili prikazivanje sadržaja koji čini navedenu bazu) od neovlašćenog „izvlačenja ili ponovnog korišćenja“ sadržaja cele baze, odnosno njegovog značajnog dela.

„Ponovno korišćenje“ u smislu navedenog člana 7. Direktive predstavlja svaki oblik činjenja dostupnim javnosti (javnog saopštavanja) sadržaja cele baze podataka, odnosno njegovog značajnog dela.

Vegener (eng. Wegener ICT Media) upravlja vebsajtom pod imenom AutoTrek (eng. AutoTrack) koji svojim korisnicima pruža pristup onlajn skupu od oko 200.000 oglasa za prodaju polovnih automobila. Od ukupnog broja, oko 40.000 oglasa moguće je pronaći samo na AutoTrek-ovom vebsajtu, a ostatak oglasa se mogao pronaći i na drugim vebsajtovima koji se bave sličnom tematikom.

Inoveb upravlja vebsajtom pod nazivom GasPedal (hol. GasPedaal) koji svim svojim korisnicima na raspolaganje stavlja meta internet pretraživač (dalje: meta-pretraživač). Meta-pretraživači se razlikuju od opštih pretraživača kao što je npr. Gugl (eng. Google) po tome što omogućavaju svojim korisnicima da pretražuju neovisne vebsajtove. Meta-pretraživači nemaju svoj sopstveni alat za pretraživanje (eng. search engine) već koriste postojeće internet pretraživače iz kojih efikasno izvlače različite podatke sadržane u drugim bazama, odnosno vrše tzv. veb skrejping (eng. Web Scraping). GasPedalov meta-pretraživač je namenski, što znači da je dizajniran tako da omogući pretraživanje jedne ili više specifičnih oblasti, u ovom slučaju različite skupove oglasa za prodaju polovnih automobila.

GasPedal radi na taj način što korisničke zahteve, npr. marku automobila, model, pređenu kilometražu, cenu i sl, prenosi u druge internet pretraživače u realnom vremenu, a zatim te zahteve postavlja u „prevedenom“ obliku, što znači da se upit postavljen od strane korisnika GasPedala prevodi u relevantan format podoban za unos u svaki od raznih internet pretraživača čiji su vlasnici treća lica. Višestruki rezultati, dobijeni od svih internet pretraživača u koje su korisnički upiti uneti, se prikupljaju, a GasPedal potom kreira veb stranu na kojoj izlistava objedinjenu listu rezultata koji su prikupljeni. Dakle, na navedenoj veb strani prikazuju se objedinjeni podaci, odnosno rezultati pretrage, u GasPedalovom formatu, na GasPedalovom vebsajtu.

Procenjeno je da je GasPedal pretraživao otprilike 80 procenata različitih kombinacija marki i modela automobila koji se nalaze u bazi oglasa AutoTreka na dnevnom nivou. Međutim, svaki korisnički upit podrazumevao bi prikazivanje samo delića tog preuzetog sadržaja pojedinačnom korisniku. Prikazani podaci zavisili bi od kriterijuma koje je korisnik uneo u GasPedalov meta-pretraživač u realnom vremenu.

Vegner je tužio Inoveb za povredu svog sui generis prava, tvrdeći da je smisao GasPedalovih radnji bio da udalji krajnje korisnike od AutoTreka.

U prvom stepenu, holandski sud je usvojio tužbeni zahtev, a kada je Inoveb uložio žalbu Regionalnom Apelacionom sudu u Hagu, ovaj sud je zastao sa postupkom i za pomoć se obratio Sudu pravde Evropske unije sa sledećim pitanjima:

  • Da li Inovebov meta-pretraživač „ponovno koristi“ (čini dostupnim) sadržaje AutoTrekove baze u smislu člana 7. stav 1. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka ako čini mogućim javnosti da pretražuju ceo ili značajan deo sadržaja AutoTrekove baze podataka u realnom vremenu, na taj način što korisnički upit unosi u pretraživač AutoTreka u „prevedenom“ obliku?
  • Da li je situacija drugačija ukoliko Inoveb prikazuje samo mali deo sadržaja AutoTrekove baze podataka u okviru i formatu svog vebsajta (GasPedal) pojedinačnom korisniku?
  • Da li je relevantno to što Inoveb preduzima ove radnje kontinuirano i odgovara na više od 100.000 upita dobijenih od korisnika na dnevnom nivou, koje dalje prosleđuje u „prevedenom“ obliku, a potom rezultate čini dostupnim korisnicima posredstvom svog meta-pretraživača, odnsno putem generisane strane sa rezultatima na svom vebsajtu?
  • Ukoliko su samo manji delovi sadržaja AutoTrekove baze „ponovno korišćeni“ da li navedeno „ponovno korišćenje“ mora biti ponavljano ili sistematsko, ili mora biti ponavljano i sistematsko? Ukoliko Inoveb „ponovno koristi“, odnosno čini dostupnim samo manje delove sadržaja svakom pojedinačnom korisniku, da li postoji kumulativni efekat pa se navedeni delovi mogu sabrati u „značajan deo sadržaja“? Ukoliko je na prethodno pitanje odgovor pozitivan, da li Vegener i dalje mora da dokazuje da Inovebove radnje prevazilaze okvire „normalne eksploatacije“ AutoTrekove baze podataka i štete Vegenerovim legitimnim interesima, ili se navedeno može pretpostaviti u slučaju kumulativnog korišćenja „značajnog dela sadržaja“ navedene baze?

Komentar

Uzevši u obzir značaj ovog predmeta i njegovu kompleksnost, kao i značaj i kompleksnost predmeta Nils Svenson i drugi protiv Retriver Sverige d.o.o, nalazimo da je malo iznenađujuće što ni u jednom od njih Pravobranilac pri Sudu pravde Evropske unije nije dao svoje savetodavno mišljenje. Iako Sud nije naveo razloge iz kojih je ocenio da nema potrebe za izdvojenim savetodavnim mišljenjima Pravobranioca u ovim predmetima, smatramo da je nesporno da bi nezavisno rezonovanje Pravobranioca bilo više nego korisno za razjašnjavanje određenih spornih pitanja za ubuduće, kao i za razvoj samog prava na ovom polju.

Dakle, bez izdvojenog savetodavnog mišljenja Pravobranioca, Sud pravde Evropske unije stao je na stanovište da se koncept „ponovnog korišćenja“ mora posmatrati u kontekstu: odredaba člana 7. stav 1. i 5. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka: upotrebe fraze „bilo kog oblika činjenja dostupnim javnosti“; i činjenice da se transmisija (prijem podataka) može posmatrati kao vid „drugih oblika“ u smislu člana 7. stav 2. tačka b) pomenute Direktive. Sud pravde Evropske unije primetio je da sve navedene stavke zajedno ukazuju na činjenicu da je zakonodavstvo Zajednice prilikom definisanja ovog instituta predvidelo široko tumačenje „ponovnog korišćenja“. Sud je takođe naglasio i svrhu ove direktive – stvaranje prava sui generis kako bi se omogućila pravna zaštita tvoraca elektronskih pravnih baza od neovlašćenog prisvajanja rezultata njihovih investicija, što bi, dalje, trebalo da rezultira i stvaranjem novih sistema za obradu i skladištenje podataka.

Uzevši u obzir sve navedeno, Sud pravde Evropske unije zauzeo je stav da koncept „ponovnog korišćenja“ mora biti tumačen tako da se odnosi na svaku činidbu činjenja javno dostupnim, bez prethodne saglasnosti tvorca baze podataka, rezultata njegove investicije, koja bi ga lišila prihoda koji bi trebalo da mu omogući da povrati svoju investiciju. Dalje, rezon Suda bio je da se radnja „ponovnog korišćenja“ odnosi na svako neovlašćeno činjenje dostupnim javnosti sadržaja zaštićene baze podataka ili značajnog dela njenog sadržaja.

Stoga, posmatrajući način na koji je Inoveb učinio dostupnim Vegenerov vebsajt, kao i oblik, odnosno formu u kojima je podatke učinio dostupnim korisnicima jasno je da ovakvo ovakvo činjenje potpada pod „ponovno korišćenje“ prema tumačenju suda. Značaj ovakvog stava Suda ogleda se u činjenici da se prema njemu činjenje namenskog meta-pretraživača dostupnim korisnicima samo po sebi predstavlja „ponovno korišćenje“.

U svojoj odluci, Sud pravde evropske unije navodi da je Inoveb ceo sadržaj baze podataka Vegenera učinio dostupnim korisnicima, na drugačiji način od onoga koji je predvideo Vegener, kao i da je AutoTrekov pretraživač iskoristio na takav način koji je korisnicima na kraju nudio iste prednosti kao i sama AutoTrekova baza. Efekat ovakve upotrebe ogledao se u tome što korisnici nisu više prilikom pretraživanja podataka (oglasa polovnih automobila) imali potrebu da posećuju Vegenerov vebsajt.

Ovakvo stanje stvari stvorilo je opasnost za Vegener da izgubi prihode, a posebno one prihode koje je ostvarivao od oglasa na AutoTrekovom vebsajtu, samim tim uskrativši Vegener za prihode kojima je trebalo da povrati ono što je investirao u postavljanje i upravljanje AutoTrekovom bazom podataka.

Nije usvojena primedba da bi svi korisnici po pravilu pratili linkove na Inovebovom sajtu ka originalnoj strani na AutoTrekovom vebsajtu na kojoj bi rezultati bili prikazani. Prvo, Sud je rezonovao, informacije prikazana od strane namenskog meta-pretraživača omogućavaju korisniku, do određene mere, da sortira pronađene rezultate na osnovu čega je on mogao odlučiti da mu dalje informacije o određenom oglasu nisu neophodne. Drugo, bilo je moguće da korisnik pristupi detaljnijim informacijama o određenom oglasu bez pristupanja Vegenerovom vebsajtu, ukoliko bi taj konkretni oglas bio ponuđen u više baza podataka koje je pretraživao GasPedal.

Sud pravde Evropske unije zaključio je da omogućivanje korišćenja usluge meta-pretraživača na internetu nalikuje proizvodnji „parazitskog konkurentskog proizvoda“. GasPedal je po funkcionalnostima koje je nudio podsećao na AutoTrekovu bazu, iako nije kopirao informacije sa AutoTrekovog sajta, niti je imao svoju bazu podataka. Pretraga izvršena koristeći Inovebov meta-pretraživač davala je korisnicima simultani pristup sadržajima svih baza koje je Inoveb „pokrivao“. Korisnik više nije imao potrebu da posećuje Vegenerov vebsajt osim ako je među GasPedalovim rezultatima pretrage pronašao oglas za polovni automobil za koji je želeo da sazna bliže informacije. Međutim, i u tom slučaju, ukoliko oglas za isti automobil postoji u više baza, korisnik bi bio usmeren na vebsajt jedne od njih, ne neophodno na Vegenerov.

Dalje, Sud je potvrdio da je prilikom radnje neovlašćenog „ponovnog korišćenja“ Inoveb zaista koristio značajan deo sadržaja Vegenerove baze podataka, ako ne i ceo njen sadržaj. Nije bilo neophodno razmatrati broj rezultata prikazan korisniku po svakom pojedinačnom upitu, pošto je prilikom svakog upita pretraživan ceo sadržaj Vegenerove bazze podatka, kao da je navedeni upit unesen direktno u AutoTrekov pretraživač.

Očigledno je da će operatori veb skrejping pretraživača, odnosno namenskih meta-pretraživača morati da imaju u vidu da prikazivanje malih grupa rezultata pojedinačnim krajnjim korisnicima može biti tumačeno kao povreda izvornih vebsajtova. Međutim, dok je predmet koji smo razmatrali prilično vezan za specifično činjenično stanje, odluka Suda pravde Evropske unije može biti zanimljiva, odnosno značajna, zbog zauzimanja stava Suda po pitanju šta „činjenje dostupnim javnosti“ podrazumeva u smislu prava sui generis. Ukoliko samo nuđenje sadržaja – stavljanog na raspolaganje korisnicima posredstvom namenskih meta-pretraživača – odnosno putem objedinjavanja (agregacije) sadržaja, može predstavljati povredu prava sui generis, izgleda da će ova odluka imati uticaja na sve slučaje neovlašćenog prikazivanja sadržaja preuzetog sa bilo kog vebsajta koji se može podvesti pod „bazu podataka“ u smislu odredaba Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka. Takođe, radi sticanja kompletne slike, potrebno je imati u vidu i činjenicu da je Sud pravde Evropske unije u svojoj skorašnjoj odluci u predmetu Nils Svenson i drugi protiv Retriver Sverige d.o.o zauzeo stav da hiperlinkovanje (eng. hyperlink), odnosno kreriranje internet veze koje vodi do autorskog dela na drugom vebsajtu ne predstavlja povredu autorskopravne zaštite ukoliko je taj sadržaj učinjen besplatno dostupnim na navedenom sajtu, pa čak ni kada su linkovi „ugrađeni“ u samu veb stranu (eng. embedded hyperlink). Zbog svega navedenog, može se pretpostaviti da će operatori koji javno saopštavaju multimedijske sadržaje (putem vebsajtova koji hostuju takve sadržaje) pokušati da ih zaštite koristeći zaštitu koje pravo Zajednice predviđa za pravo sui generis stvaraoca baze podataka, kao alternativno sredstvo zaštite takvog sadržaja od pokušaja neovlašćenog „ponovnog korišćenja“ od strane operatora koji nude usluge objedinjavanja (agregacije), odnosno usluge meta-pretraživanja internet sadržaja.

Nikola Milovančević

Diplomirani pravnik fokusiran na sudsku praksu u oblasti IKT. Nosilac sertifikata „Specifičnosti veštačenja u oblasti informacionih tehnologija“. Zaposlen u Redakciji JP Službeni glasnik, zadužen za vođenje i ažuriranje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.

  • linkedin