Иницијатива младих за људска права против Србије

ПравоИКТ: Судска пракса Европског суда за људска права у области права информационо-комуникационих технологија

референца

Иницијатива младих за људска права против Србије (енг. Youth Initiative For Human Rights v. Serbia), 48135/06, 25.09.2013.

српски превод пресуде

кључне речи

информације од јавног значаја, БИА, електронски надзор

чињенице

Подносилац представке је Иницијатива младих за људска права, невладина организација са седиштем у Београду, основана 2003. године. Ова организација прати имплементацију транзиционих закона, са циљем да обезбеди поштовање људских права, демократије и владавине права. Подносилац представке је од Безбедносно-информативне агенције (БИА) Србије захтевао информацију о броју људи које је агенција подвргла електронском надзору током 2005. године.

Агенција је одбила овај захтев, позивајући се на српски Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја („Сл. гласник РС“, бр. 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010), чл. 9 (5), који то омогућава у случају да се информације односе на државну тајну.

Након овога, невладина организација се обратила српском Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, који је био мишљења да је БИА прекршила закон и наредио да се тражене информације доставе организацији у року од три дана. Жалба агенције Врховном касационом суду је одбачена у априлу 2006. године.

У септембру 2008. године, БИА је обавестила невладину организацију да нема тражене информације.

Позивајући се на члан 10 Европске конвенције о људским правима (слобода изражавања) и чл 6(1) (право на саслушање), Иницијатива младих за људска права се жалила Европском суду за људска права, уз образложење да одбијање захтева Безбедносно-информативне агенције да им предају тражене информације спречава да врше своју дужност чувара јавног интереса.

коментар

Суд је сматрао да је организација тражила информације које су биле од значаја за јавност и јавну дискусију. Стога је одбијање овог захтева представљало кршење права на слободу изражавања.

Такође, одбијање агенције да дела у складу са захтевом је представљало кршење националног права, имајући у виду да је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности наложио предају тражених информација. Одлуке Повереника су коначне и обавезујуће.

Изговор агенције да није имала тражене податке Суд је сматрао неубедљивим.

Имајући у виду изнете чињенице, Суд је сматрао да је дошло до повреде члана 10 и да је БИА дужна да достави тражене информације невладиној организацији.

Тамара Момиров

Студент мастер студија на Duke Law School, носилац Judy Horowitz стипендије, и волонтер у канцеларији Повереника.

  • linkedin