Хип-хоп музика, семпловање и ауторско право

Хип-хоп музика, семпловање и ауторско право

Увод

Семпловање (енг. sampling) је начин продуцирања музичких дела путем коришћења исечака из већ снимљених песама или других звучних записа, као што су инсерти из филмова или видео игрица. Ова техника се користи већ деценијама у читавом низу музичких жанрова, али је најзаступљенија у техно музици и свим њеним појавним облицима, док је хип-хоп практично настао на овај начин. Феномен се може сагледати са различитих аспеката: са уметничког, економског, али и правног, будући да се семпловањем улази у домен различитих института предвиђених Бернском конвенцијом. Ова појава је занимљива и у дигиталној ери, будући да је семпловање путем модерног софтвера доступно не само професионалцима, већ и аматерима. У овом тексту посветићемо пажњу историјату семпловања, технолошком контексту у коме се оно одвија, и на крају правној и пословној компоненти.

Семпловање – кратак историјат

Као што смо поменули, ова техника се користи у практично свим врстама музике независно од географских подручја, али ћемо најпознатије примере семпловања наћи у хип-хоп музици, будући да многа платинаста и златна издања ова музика, између осталог, дугује управо прерађивању других музичких дела. Оригинално, ова музика је настала експлоатацијом такозваног брејк бита (енг.break beat) из соул или фанк песама тако што би ди-џеј проналазио атрактиван део песме (бубањ, бас или вокал) који би преко различитих метода које ћемо касније објаснити мултипликовао (тзв. looping) зарад певања или ритмичког рецитовања, такозваног реповања, које се такође јавља у разним правцима савремене музике. У међувремену је дошло до развијања различитих техника семпловања и може се рећи да је овај начин стварања музике заузео озбиљне уметничке размере.

Крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година двадесетог века у појединим њујоршким четвртима на овај начин су настајале прве нумере, од којих су неке касније и снимане и постајале прави локални хитови. Како формат и тематика овог сајта не дозвољава детаљније посвећивање историјату ове музике, споменућемо да је ширењем популарности ове музике, издавањем првих плоча и великим комерцијалним успесима појединаца, ова техника стварања музике ушла у домен интереса музичких професионалаца, али и правника заинтересованих за ауторскоправну позадину овог процеса, да би срединим деведесетих, па до данашњих дана понекад заузимала и атрактивна места у новинским чланцима и интернет порталима.

Било како било, најутицајније хип-хоп групе, извођачи и продуценти као што Nas, Wu-Tang Clan, Notorious B.I.G, Gangstarr, Kanye West, Jay-Z, N.W.A, Public Enemy, Beastie Boys, Outkast, Rakim, Busta Rhymes, Pete Rock, Just Blaze, и други свој музички опус, али и несвакидашњи комерцијални успех, базирају на семпловању. Да бисмо објаснили размере семпловања, споменимо само да на пример мултиплатинасти албум групе Wu-Tang Clan – ,,Enter the Wu-Tang (36 Chambers) “ (Loud/RCA Records, 1993) има 40 семплова из читавог низа музичких и филмских дела. Како је популарност хип-хоп музике расла, расли су и буџети који су били обезбеђивани од стране музичких кућа, а значајан део издвојеног новца служио је за такозвани sample clearancе, поступак добијања дозволе (лиценце) за коришћење семплова.

Технички аспек семпловања

Манипулација звуком коју омогућава семпловање се може вршити на различите начине и путем различитих техничких алата, али пре свега истаћи ћемо семплере и различите софтвере. Семплер је музички инструмент који у својој дигиталној меморији садржи убачене или снимљене звуке који се свирањем комбинују, а већина ових машина има и различите алате као што су филтери, могућност промене висине тона, темпа и друге садржаје које имају клавијатуре. Овакве машине остварују велике количине музичких комбинација, јер омогућавају спајање суштински дијаметрално различитих музичких жанрова.

Што се софтвера тиче, професионалцима и аматерима су познати FL Studio, Ableton Sampler или на пример, низ програма компаније MAGIX, који такође омогућују убацивање звука у .wav, .mp3 или другим форматима. Мноштво решења које нуде ови алати у комбинацији са маштовити музичарима изродили су читав низ техника као што су chipmunk soul или microsampling, али је можда најважније споменути да су омогућили стварање песама са озбиљним комерцијалним потенцијалом које су допринеле продавању на десетина и стотина милиона албума и генерисању милијарди прегледа на You Tube-у и другим платформама.

Правни и пословни аспект семпловања

Наравно, када се ствара песма, продуценти обично сниме песму са инструменталом да би се у припреми албума кренуло у горепоменути clearance поступак. Суштински, ово се може радити или непосредно, преко личних контаката или преко посредника, а то су агенције специјализоване за прибављање лиценци, али и класичне адвокатске канцеларије. Поступак се у корпоратизованим друштвима Запада покреће достављањем песме у .mp3 формату и попуњавањем формулара у ком се износе најбитнији подаци у вези дела укључујући, између осталог, трајање семпла, обим употребе семпла, комерцијални циљеви и текст. Сама песма у .mp3 формату и текст су и најосетљивије природе. Пре свега, пракса говори да песме најчешће ,,процуре “ управо преко оваквих контаката са трећим лицима, па се clearance неретко избегава управо из бојазни због превременог изласка песме на интернет. Текст је јако битан чинилац због моралних права аутора. Захтев за clearance се подноси и аутору (односно издавачкој кући која заступа његове интересе, или пак његовим наследницима) који је написао песму, као и самој издавачкој кући која је власник мастер снимка из ког су произашле све накнадне копије песме која се семплује. Дакле, компанија је власник фонограма чије снимање је финансирала, што наравно не доводи у питање права аутора саме песме. У пракси се често дешава да издавачка кућа или физичко лице власник фонограма не допусте семпловање, а да то учини аутор. У том случају, песма се може одсвирати и снимити, а такав снимак се може самостално користити. То се у музици назива интерполацијом и омогућава да се жељена песма ипак искористи, али без директног семпловања будући да се произвођач фонограма са тиме није сложио.

Када им семпловано дело буде обелодањено и када се у начелу титулари сложе са изложеним захтевима приступиће се преговарању и коначно, склапању уговора о лиценци. Уговором о лиценци нови аутор (хип-хоп музичар) стиче право на прераду датог дела, употребу семпла и експлоатацију новог дела која подразумева објављивање, емитовање и реемитовање преко телевизије, интернета, система мобилне телефоније и других дигиталних видова емитовања, неограничено коришћење потенцијалног аудиовизуелног дела које почива на новом делу (спотови, рекламе и слично), као и интерактивно чињење дела доступним. Поред тога, нови аутор би стекао права и на стављање у промет, уступање, продају, размену, давање у закуп, бележење, умножавање будућег дела у захтеваном облику и на захтевани начин у земљи и евентуално у иностранству. Заузврат, титулар (или титулари) ауторског дела и произвођачи фонограма који се искоришћавају добијају или фиксан износ или одређени проценат од продаје сингла или албума који садржи семпловано дело. Поред тога, у складу са правом патернитета и правом на назначење имена, титулари имају право да се његово име означи на будућем производу на адекватан начин (по правилу то је у књижици која се добија уз CD).

Међутим, питање ,,чишћења “ семпла зависи од других фактора. Пре свега, не постоји никакво правило које се односи на цену конкретног семпла, као ни на услове које ће титулари права захтевати. Наиме, поједини исечци се могу прибавити и по цени од неколико стотина долара, док је општепознато да цене могу ићи и до сто хиљада долара, а познати су и екстремни примери. Суштински, централни елемент је популарност саме песме која се семплује. Песма ,,I’ll Be Missing You “ Puff Daddy-а садржи семпл из мега-хита ,,Every Breath You Тake “ групе Police, а крајња последица уговора који је закључен између две стране је да је Sting зарадио око пола милиона фунти на име профита који је зарађен путем хип-хоп песме. Са друге стране, поједине песме се фактички никако не могу обезбедити због политике издавача и оригиналних аутора. Ово практично значи да се у пракси може десити да песма буде снимљена да би се касније сазнало да се семпл не може ,,очистити “ . Драстичан такав пример је албум ,,Bulletproof Wallets “ (Epic, SME Records, 2001) од Ghostface Killah који је пред само пуштање у продају из корена измењен будући да је скоро цео оригинални албум био базиран на песмама неразјашњеног ауторскоправног статуса.

Данашњи трендови и семпловање у нашем региону

Иако и даље представља поприлично битан елемент популарне музике, семпловање данас није толико раширено као на пример пре десет или двадесет година, а постоје више разлога који су утицали на овај тренд. Прво, одређене промене у популарности жанрова и субжанрова, као и потражња публике довела је до доминације синтетичких звукова и crossover песама које задиру и у друге врсте музике. Друго, данашња музичка индустрија пати од хроничних проблема када је продаја албума и синглова у питању, будући да се још увек тражи пословни модел који би минимизирао пиратерију и невероватно лаку преносивост аудио записа. Самим тим и буџети су мањи, па је све ређа ситуација да се за неки семпл троше на стотине хиљаде долара као некад. Треће, развој технологије је довео до могућности да се сваки семпл открије, чак и када га је употребљавао највештији музичар, а и глобализација је допринела на свој начин.

Поставља се питање колико су сви подаци овде изнети важећи за Србију и земље бивше Југославије, које су по питању заштите ауторских права далеко од западних друштава. Поред општепознате чињенице да цела наша фолк сцена почива на семпловању (суштински преузимању читавих нумера) грчких и блискоисточних песама, читаоцима ће можда бити занимљиво сазнање да су неке песме са наших простора нашле свој пут до америчких албума и микстејпова (незванични албуми који служе у промотивне сврхе). Тако на пример, песма ,,Feel Like I’m Losin` “ Cam`Ron-а из групе Harlem Diplomats садржи исечак из песме ,,Јел` Сарајево гдје је некад било? “ Дина Мерлина. Поред фолк музике, и други жанрови наших простора се базирају на семпловању, а док се пишу последње реченице овог текста, хит Београдског Синдиката ,,Систем те лаже “ , који садржи семпл из песме ,,Лажу да време лечи све “ Мирослава Илића, прелази цифру од 5 милиона прегледа после непуних седам дана од објављивања на You Tube-у.

Стефан Лакићевић

Мастер права интелектуалне својине. Адвокат усмерен на право информационих технологија, право конкуренције, право професионалног спорта, право индустрије забаве.

  • twitter