Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig? (deo 2)

Gugl Francuska protiv Luj Vitona

NAPOMENA AUTORA: Za lakše razumevanje ovog članka bitno je razlikovati internet pretraživač (internet search engine) – npr. Gugl, Bing – od internet pregledača (web browser) – Internet eksplorer, Gugl Krom

Referenca

Objedinjeni predmeti Gugl Francuska doo i Gugl inkorporejted protiv Luj Viton Maletijea ad (C-236/08), Gugl Francuska doo protiv Viatikuma ad i Lutecila doo (C-237/08) i Gugl Francuska protiv Francuskog nacionalnog centra za međuljudske odnose doo i drugih (C-238/08), (eng. Joined Cases Google France SARL i Google Inc. v Louis Vuitton Malletier SA (C-236/08), Google France SARL v Viaticum SA i Luteciel SARL (C-237/08) and Google France SARL v Centre national de recherche en relations humaines (CNRRH) SARL and others (C-238/08)), objedinjeni predmeti C-236/08, 237/08 i 238/08, 23.03.2010.

Ključne reči

Žig, žig Zajednice, zaštita žiga, internet pretraživači, reklamiranje putem ključnih reči, odgovornost operatora internet pretraživača, usluge

Rezonovanje suda

Zasedajući u Velikom veću, Sud pravde EU je prihvatio preporuku svog Pravobranioca, međutim oslonio se na drugačiji rezon. Umesto da primeni „četvorostruki test“, sud se usredsredio isključivo na postulat „upotreba u prometu dobara i usluga“, ocenivši nepotrebnim da istražuje osnovanost u preostala tri postulata. Sud je pri odlučivanju uzeo u obzir činjenicu da je Gugl, navevši u ponudi sporne ključne reči, odnosno objavivši reklamu posle izvršene pretrage tih ključnih reči, izvršio ono što bi se moglo nazvati komercijalnom aktivnošću vršenom u cilju ostvarivanja ekonomske koristi. Međutim, Sud je dalje zaključio, posmatrajući postulat „upotrebe“ u smislu odredaba Direktive 89/104, da bi pod navedenim terminom, u najmanju ruku trebalo podrazumevati upotrebu žiga (od strane okrivljenog) u svrhe sopstvene komercijalne komunikacije, odnosno – sopstvenog reklamiranja. Zbog svega navedenog, Sud je zaključio da nuđenjem usluge EdVordsa Gugl nije ispunio ovaj uslov, jer uopšte nije koristio žig, već je samo stvorio tehničke uslove za treća lica da ga koriste.

Iako je nesporno da je u ovom slučaju Sud doneo odluku koja je pravična, rezon Suda se nepotrebno oslonjao na novi, moglo bi se reći, sporni kriterijum, da bi Gugl mogao da bude odgovoran za povredu žiga samo u slučaju da je žig koristio u sopstvenoj komercijalnoj komunikaciji. Vrlo je važno shvatiti značenje ovako postavljenog postulata pošto se fraza „komercijalna komunikacija“ ne pojavljuje ni u Direktivi 89/104, ni u dosadašnjoj praksi ovog Suda koja se odnosila na zaštitu žiga. Međutim, u ovoj odluci, sud je koristio ovu frazu u smislu jednog drugog propisa Evropske unije, već pominjane Direktive o elektronskoj trgovini.

Ova Direktiva definiše „komercijalnu komunikaciju“ kao bilo koju vrstu komunikacije koja za cilj ima promovisanje, bilo direktno, bilo indirektno, dobara, usluga ili imidža kompanije. Dakle, test sopstvene komercijalne komunikacije bi u ovom slučaju ograničio odgovornost isključivo na treća lica koja su iskoristila žig da promovišu, direktno ili indirektno, svoja sopstvena dobra, usluge ili imidž. Uzevši u obzir da je prilikom donošenja ove odluke Sud prilagođavao tradicionalnu doktrinu zaštite žiga elektronskoj (internet) trgovini, na prvi pogled može delovati primerenim da je Sud stvorio i novi način da ispita da li je došlo do povrede žiga, zasnovan na konceptu preuzetom iz ove direktive. Međutim, posle detaljnije analize postaje očigledno da je ovakvo rezonovanje suda bilo pogrešno iz najmanje tri razloga.

Prvo, postoje činjenice koje ukazuju na to da je Gugl možda i mogao da promoviše svoje sopstvene usluge ponudivši navedeni žig u Alatu za predlaganje ključnih reči. Navedeni stav ima uporište i u činjenici da je Gugl kroz navedeni alat pružio oglašivačima informaciju o statistici izvršenih pretraga određenih ključnih reči, kako bi oni mogli da maksimizuju efekte svog reklamiranja. Prikazujući dodatne ključne reči, Gugl je ohrabrivao oglašivače da iskoriste njegove usluge u većoj meri, proširivši broj ključnih reči u odnosu na njihov početni odabir. Zbog svega navedenog, ako je Gugl ikada ponudio žig Luj Vitona u svom alatu, bilo bi teško osporiti zaključak da je to učinjeno sa ciljem promovisanja sopstvenih usluga, odnosno EdVordsa, time ispunjavajući uslov koji je Sud postavio. Šire posmatrano, moguće je osvrnuti se i na prirodne rezultate kao na vid komercijalne komunikacije, u smislu da bi, pod uslovom da steknu utisak da je Gugl pružalac usluge visoko kvalitetne pretrage, oglašivači bili naklonjeniji da koriste njegove usluge (umesto npr. Majkrosoftove).

Drugo, ovakvo rezonovanje suda je odstupilo od dosadašnje, vrlo bogate sudske prakse u kojoj su se Sud bavio zaštitom žiga. U ovom slučaju, Sud pravde EU je inkorporisao kriterijum „sopstvene komercijalne komunikacije“ u postulat „upotreba u smislu prometa dobara i usluga“, što u prethodnim odlukama nikada nije činio. Štaviše, do sada je Sud samo ispitivao da li je strana kojoj je povreda žiga stavljena na teret koristila žig u smislu vršenja komercijalne aktivnosti sa ciljem ostvarivanja ekonomske koristi.

Treće, rezonovanje suda u ovom slučaju bilo je problematično i zbog svojih (potencijalno) negativnih praktičnih posledica. Naime, isključivši ocenu ispunjenosti uslova „upotrebe u smislu prometa robe i usluga“, sud nije ni razmatrao da li je Guglovo činjenje moglo da ima za posledicu ugrožavanje osnovne uloge žiga, garancije porekla dobara i usluga, odnosno podrivanje same suštine svih propisa koji uređuju žig i njegovu zaštitu. Zaštitivši Gugl od „stuba srama“ na koji bi odlukom kojom bi bio oglašen krivim svakako bio osuđen, Sud pravde EU je u stvari ostavio mogućnost za eventualne buduće zloupotrebe. Na primer, pretpostavimo da kao bonus Gugl svojim najlojalnijim klijentima ponudi da modifikuje listu prirodnih rezultata na taj način da prirodni rezultat pretrage, umesto na sajt vlasnika žiga, korisnika preusmeri na veb sajt oglašivača. Ovakvo ponašanje bi svakakvo uticalo na dovođenje korisnika interneta, odnosno relevantnog dela javnosti u zabunu, a praktično bi bilo skoro nemoguće staviti ga na teret oglašivaču. Prema trenutnom stavu suda, međutim, Gugl bi bio izuzet od odgovornosti za povredu žiga i u ovom slučaju pošto ovakvo ponašanje nije učinjeno u svrhe sopstvene komercijalne komunikacije. Uklonivši proveru o kojoj smo već govorili, čak i u slučajevima ovako očiglednih zloupotreba, odluka u predmetu Gugl Francuska protiv Luj Vitona je u suštini umanjila značaj onoga što su učeni pravnici nazivali vrednom regulatornom ulogom propisa o žigu u smislu internet pretraživača.

Da stvari ne bi ostale nedorečene – Sud pravde Evropske unije je imao dobre razloge da Gugl oslobodi od odgovornosti za povredu žiga, ali je tradicionalnijim pristupom ovom problemu mogao da izbegne nedostatke koji su proistekli iz ovakvog rezonovanja, dok bi rezultat, faktički, ostao nepromenjen. EdVords pruža informacije koje omogućavaju klijentima da ostvare korist na kompetitivnom internet tržištu, što predstavlja jedan od bitnih ciljeva prava EU koje se tiče žiga. Odluka Suda je zaštitila Gugl i od sudova država članica koji su, u svom postupanju, doneli dijametralno suprotan zaključak o njegovoj odgovornosti, a povrh svega, omogućila je Guglu da usvoji uniformniji model poslovanja širom Evrope. Pravobranilac Maduro se usredsredio na pravo pitanje – da li EdVords obesmišljava ulogu pravnih normi koje su se bavile pitanjem žiga – i došao je do zaključka da odgovornost Gugla ne postoji, prvenstveno jer korisnici interneta koji su u ovom slučaju predstavljali relevantan deo javnosti nisu dovedeni u zabunu.

Stoga, na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da bi tradicionalniji pristup ovom problemu dobro koristio Sudu pravde Evropske unije u ovom slučaju, čak i u ovoj novoj eri, eri interneta.

Nikola Milovančević

Diplomirani pravnik fokusiran na sudsku praksu u oblasti IKT. Nosilac sertifikata „Specifičnosti veštačenja u oblasti informacionih tehnologija“. Zaposlen u Redakciji JP Službeni glasnik, zadužen za vođenje i ažuriranje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.

  • linkedin