Гугл Француска против Луј Витона

Гугл Француска против Луј Витона – Када жиг не представља жиг? (део 1)

Дипломирани правник фокусиран на судску праксу у области ИКТ. Носилац сертификата „Специфичности вештачења у области информационих технологија“. Запослен у Редакцији ЈП Службени гласник, задужен за вођење и ажурирање Правно-информационог система Републике Србије.

  • linkedin

НАПОМЕНА АУТОРА: За лакше разумевање овог чланка битно је разликовати интернет претраживач (internet search engine) – нпр. Гугл, Бинг – од интернет прегледача (web browser) – нпр. Интернет експлорер, Гугл Кром

Референца

Oбједињени предмети Гугл Француска доо и Гугл инкорпорејтед против Луј Витон Малетијеа ад (C-236/08), Гугл Француска доо против Виатикума ад и Лутецила доо (C-237/08) и Гугл Француска против Француског националног центра за међуљудске односе доо и других (C-238/08), (енг. Joined Cases Google France SARL i Google Inc. v Louis Vuitton Malletier SA (C-236/08), Google France SARL v Viaticum SA i Luteciel SARL (C-237/08) and Google France SARL v Centre national de recherche en relations humaines (CNRRH) SARL and others (C-238/08)), обједињени предмети C-236/08, 237/08 и 238/08, 23.03.2010.

Кључне речи

Жиг, жиг Заједнице, заштита жига, интернет претраживачи, рекламирање путем кључних речи, одговорност оператора интернет претраживача, услуге информационог друштва

Чињенице

Суд правде Европске уније донео је пресуду у предмету у коме су обједињене тужбе Витона, Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе против Гугла Француска (предмети C-236/08, C-237/08 и C-238/08), поднете због наводних бројних повреда жига.

Суштински, наводне повреде настале су као последица уноса жигом заштићених речи у Гуглов интернет претраживач (енг. Search engine), који је потом, под насловом Спонзорисани резултати (енг. Sponsored results) приказивао одређене рекламне линкове – у случају Витона, линкове ка сајтовима који су продавали копије, односно имитације његових производа, а у случају Виатикума и Француског националног центра за међуљудксе односе, линкове ка сајтовима њихових конкурената.

Француски судови су у првом и другом степену закључили да је коришћење жигом заштићених кључних речи (енг. keywords) у ЕдВордсу (енг. AdWords), Гугловом сервису за референцирање кључних речи, без њихове сагласности, чинило повреду одредаба члана 5. Директиве о уједначавању прописа држава чланица у вези са заштитом жигова (89/104/EEC) и члана 9. Директиве о жигу Заједнице (40/94/EC), а када се Гугл жалио француском Касационом суду, као највишој инстанци, овај суд је одлучио да застане са поступком и обрати се Суду правде Европске уније.

Поред наведених, једно од кључних питања постављених Суду правде Европске уније од стране француског суда било је и да ли би Гугл могао да рачуна на ограничење од одговорности, предвиђено за пружаоце услуга информационог друштва, предвиђен чланом 14. Директиве о електронској трговини (2000/31/EC).

Суд правде Европске уније је, поступајући у овом предмету закључио да Гугл није повредио жигове користећи их у смислу пружања услуге ЕдВордса својим корисницима, пошто је као пружалац услуге референцирања на интернету само складиштио, као кључне речи, знакове идентичне регистрованом жигу, а потом је, у листи резултата приказивао спонзорисане резултате на основу кључних речи унетих у поље за претрагу од стране интернет корисника.

У вези са питањем да ли услуга референцирања, као што је на пример ЕдВордс, може бити посматрана као услуга информационог друштва и да ли, по том основу, за Гугл може постојати ограничење од одговорности предвиђено чланом 14. Директиве о електронској трговини, Суд је закључио да је на француским судовима да утврде да ли је улога коју је имао пружалац услуге, у овом случају Гугл, неутрална.

Суд је даље тумачећи, односно дефинишући, шта би заправо требало да буде неутрална улога Гугла стао на становиште да би неутрална улога представљала техничко, аутоматско и пасивно понашање приликом складиштења података, самим тим указујући на незнање пружаоца услуге складиштења података о противправном понашању оглашивача, односно на његов недостатак контроле над подацима које складишти. У том смислу, суд је нагласио и да уколико судови установе да пружалац услуге није имао активну улогу, онда он не може бити одговоран за податке који су складиштени по захтеву оглашивача. Изузетак би представљао случај у коме пружалац услуге, иако није имао активну улогу, стекне сазнања о незаконитој природи тих података или понашања оглашивача и потом пропусти да благовремено реагује како би уклонио те податке или им барем онемогућио приступ.

Стога је, иако суштински одлука која се искључиво односи на заштиту жига, ова одлука од ширег значаја. Суд правде Европске уније је у њој дао тумачење члана 14. Директиве о електронској трговини који се поред жига односи и на шири круг права, укључујући ауторско право и клевету. Од посебне важности је јасна порука коју је Суд послао – да је то што интернет претраживач, као на пример Гугл, прима накнаду за неке од својих услуга, неважно и потпуно невезано за могућност примене ограничења од одговорности прописаног чланом 14. Директиве 2000/31. Међутим, и поред тога ова одлука је ипак оставила бројна питања отвореним, јер док је фокус Суда приликом одлучивања био усмерен на улогу коју пружалац услуге интернет претраживача или услугa информационог друштва има у понашању које се жели представити спорним, односно противрправним, остаје без одговора централно питање – Какво деловање би се могло квалификовати као више од техничког, аутоматског и пасивног?

Коментар

Од постанка интернета, на судове у ЕУ, као и на њихове пандане преко Атлантика, пала је обавеза прилагођавања постојеће, односно традиционалне доктрине заштите жига новим облицима комерцијалног понашања.

Један од нових облика комерцијалног понашања који је изазвао приличне контроверзе је оглашавање засновано на кључним речима које подразумева приказивање реклама као одговор на одређени термин или фразу – укључујући оне који су регистровани као заштитни знак – које је корисник интернет претраживача (попут Гугла или Бинга) унео у поље за претрагу. На пример, у овом случају, Суд правде Европске уније закључио је да Гугл није прекршио право ЕУ које се односи на заштиту жига понудивши оглашивачима овај начин рекламирања.

Гугл руководи бесплатним интернет претраживачем који приказује листу тзв. природних резултата – вебсајтова који се алгоритамски рангирају по опадајућем редоследу, односно релевантности – као последицу извршене претраге за одређене термине, односно „кључне речи“ које корисници интернета унесу у поље за претрагу. Гугл овај сервис одржава бесплатним захваљујући, између осталог, и приходима који остварује од ЕдВордса, њихог сервиса за референцирање који се налази под системом накнаде. ЕдВордс приказује линкове ка вебсајтовима оглашивача, праћене рекламном поруком, у посебним, за то намењеним просторима, који су лоцирани близу природних резултата, испод наслова Спонзорисани линкови.

Како је део процеса постављања рекламе и моменат у ком оглашивачи бирају кључне речи које ће послужити као „окидач“, односно које ће покренути њихову рекламу, Гугл пружа и информације о статистици извршених претрага за одређене кључне речи, односно са њима повезане кључне речи, како би помогао оглашивачама да максимизују ефекте свог рекламирања. Ова функционалност се назива и Алатом за предлагање кључних речи (енг. „Keyword Suggestion Tool“), а оглашивачи плаћају Гуглу накнаду за сваког корисника интернета који кликне на линк ка њиховом вебсајту у оквиру ове рекламе, односно у овиру Спонзорисаних линкова.

Луј Витон, произвођач луксузне робе, власник жига Заједнице „Витон“ и француског жига „Луј Витон“ и „ЛВ“, Виатикум, фласник француског жига „Бурс де Вол“, „Бурс де Војаж“ и „БДВ“ и Француског националног центра за међуљудске односе, постали су свесни да унос, од стране интернет корисника, термина који чине наведене жигове у Гуглов алат за претрагу, приказују, под насловом Спонзорисани линкови, линкове ка вебсајтовима који продају имитације Витонових производа, односно ка вебсајтовима конкурената Виатикума и Француског националног центра за међуљудске односе. Због тога они су покренули одвојене поступке против Гугла, тврдећи да је дошло до вишеструких повреда њихових жигова. У овом чланку ћемо највише пажње поклонити случају Витон против Гугла, а кроз ову призму позабавићемо се и са преостала два обједињена случаја.

Луј Витон је поднео тужбу француском суду против Гугла Француска, захтевајући потврду да је Гугл повредио њихов жиг. Суд је донео одлуку у којој је закључио да је Гугл понудио оглашивачима могућност да изаберу Луј Витонов жиг, и то како као самосталне кључне речи, тако и као део израза у коме су коришћене речи „копија“ или „реплика“ и по овом основу, огласио је Гугл одговорним за повреду жига Луј Витона, а по уложеној жалби Виши суд је потврдио ову пресуду. Гугл се потом, као највишој инстанци, жалио Касационом суду Француске који се, тражећи појашњења везана за неколико недоумица која су се тицала права ЕУ,  посебно Директиве о уједначавању прописа држава чланица у вези са заштитом жигова и Директиве о електронској трговини, обратио Суду правде Европске уније.

Мишљење Правобраниоца при Суду правде Европске Уније

У свом саветодавном Мишљењу, Правобранилац при Суду правде Европске уније, Пуаре Мадуро (фра. Poiares Maduro), препоручио је овом суду да донесе одлуку у корист Гугла, односно, да Гугл ослободи од одговорности за повреду жига у складу са одредбама Директиве 89/104. Од самог почетка свог саветодавног мишљења, учинивши јасном своју жељу да поступи у складу са постојећом праском Суда правде ЕУ, Правобранилац Мадуро је навео четири услова, односно постулата која су морала биту испуњена како би се могло утврдити да је заиста реч о повреди жига.

  • Прво, коришћење жига од стране туженог мора бити извршено без пристанка власника жига.
  • Друго, коришћење мора бити вршено у смислу промета добара и услуга.
  • Треће, коришћење жига мора се односити на добра или услуге идентичне или врло сличне онима покривеним њиме.
  • Четврто, употреба мора угрозити, односно мобра бити бар подобна да угрози улогу жига у правном систему, како ЕУ, тако и правном систему држава чланица. Као нарочито важна међу њима, јавља се и такозвана основна улога жига – гаранција, односно назнака порекла добара или услуга. (Зло)употреба жига која повећава вероватноћу стварања забуне (у промету) код корисника интернета, који у овом случају чине релевантни део јавности, подрива односно угрожава његову основну улогу.

Правобранилац Мадуро је анализирао услугу ЕдВордса посматрајући је из два различита угла, односно разматрајући њене две одвојене употребе. Као прву употребу посматрао је ситуацију у којој је Гугл дозвољавао оглашивачима да на почетку одаберу кључне речи, а као другу, посматрао је ситуацију у којој је Гугл приказивао рекламе као одговор на кључне речи унете од стране интернет корисника. Луј Витон није пристао ни на једну од ових употреба, а обе су вршене у смислу промета добара и услуга, на тај начин што је на оба нивоа Гугл пружао комерцијалну услугу са циљем остваривања профита од накнаде зарађене оглашавањем. Међутим, једино је приказивање реклама крајњим корисницима испуњавало трећи постулат неопходан за постојање повреде жига, пошто је тек у том моменту успостављана веза између речи које су представљале жиг и добара и услуга које су биле идентичне или врло сличне производима Луј Витона. Одабир кључних речи, наравно, није упостављао овакву везу пошто рекламирана услуга, односно укључивање у сервис ЕдВордса, није ни налик луксузним добрима које потрошачима нуди Луј Витон.

Због свега наведеног, Правобранилац Мадуро је четврти постулат теста посматрао само кроз призму друге употребе ЕдВордса, односно кроз приказивање рекламе корисницима. Закључио је да такав приказ није довољан да подрије основну улогу жига – да гарантује порекло добара и услуга – пошто овакво приказивање није повећавало вероватноћу да се због истоветности или сличности у промету јави забуна код крајњих корисника.


Објављено

у

,

од