Грувшарк је угашен: бесплатни стриминг под притиском

бесплатни стриминг под притиском

Након дугогодишње и исцрпне судске борбе са великим музичким продуцентским кућама, Грувшарк је обуставио даље пружање услуге стриминга музике. На сајту Грувшарка, од 30. априла 2015.године, стоји саопштење да услед нагодбе сервис прекида своје активности, брише све податке које имају везане за заштићена ауторска дела и предају сву интелектуалну својину над сајтом.

Грувшарк – пут једне компаније

Грувшарк (енг. Grooveshark), пружалац услуге бесплатног стриминга музике великог броја различитих аутора, кога је основала Искејп медија груп (енг. Escape Media Group) 2007. године, врло брзо је постао популаран сајт са преко 2 милиона корисника. Мада су покренути са идејом да корисници размењују и откупљују музику од других корисника, временом су се преорјентисали на стриминг (енг. streаming), односно репродуцирање музике путем мреже у непрекинутом низу преношења података, коју су корисници сами аплоудовали. Иако су (бар тако тврде) покушали да преговарају са продуцентским кућама о лиценцама за репродуковање заштићених ауторских дела тј. музике, нису постигли договор ни са једном великом продуцентском кућом (са друге стране са неким мањим кућама је постигнут договор).

легалност бизнис модела

У тренуцима кад њихова популарност достиже толики ниво да се шири вест о платформи на којој се бесплатно може слушати разна музика, продуцентске куће са својом армијом адвоката покрећу низ тужби против Грувшарка, наводећи да не само да је сајт неовлашћено репродуцирао музику на коју није имао право, него је и убирао знатан профит по моделу реклама које су биле присутне на њиховом сервису. Сајт се бранио да је само платформа која омогућава корисницима слободну употребу и постављање садржаја, да нема дужност мониторинга садржаја који корисници постављају и да по пријави покрећу процес скидања нелегалног садржаја строго поштујући закон (Online Copyright Infringement Liability Limitation Act). Продуцентске куће сматрале су да сајт не чини довољно на заштити њихове интелектуалне својине и чињеница је да чак и након што се уклони садржај по наведеној процедури, ауторско дело често се опет појављивало на сајту након само пар сати.

Иако је Искејпе медија груп извојевала значајну победу против Универзал музик гроуп (енг.Universal Music Group) по питањима употребе дела снимљених пре 1972. године, компанија која је основала Грувшарк је била под сталним судским притиском. Притисак се прелио и нарушио репутацију Грувшарка до те мере да су Епл (енг. Apple) и Фејсбук (енг. Facebook) уклонили апликацију са њихових платформи.

Грувшарк је по последњој тужби Универзал музик гроуп,(Universal Music Group), Сони музик ентертејмент ( Sony Music Entertainment) и Варнер музик гроуп (енг. Warner Music Group) био дужан да исплати суму од око 736 милиона долара. Након што је суд по овој тужби означио радње власника Грувшарка као „намерне и вољне“, власници су приступили нагодби са тужиоцима.

нагодба-саопштење

На сајту Грувшарка, од 30. априла 2015.године, стоји обавештење да је сервис угашен. Након извињења због нелегалних радњи због којих изражавају кајање, стоји и саопштење да услед нагодбе сервис прекида све своје активности, брише све податке који су везани за заштићена ауторска дела и предају сву интелектуалну својину над сајтом. Интересантно је објашњење да је група иницијатора Грувшарка покренула сајт у тренуцима кад није била задовољна понудом на тржишту. Данас, објашњавају, корисници могу да изаберу више алтернативних стриминга у којима могу да уживају као што је Спотифај (енг.Spotify), Дизер (енг.Deezer), Гугле плеј (енг.Google Play)… Чак упућују и на линк на ком се корисници могу боље информисати о могућим легалним стриминг сервисима.

притисак на друге бесплатне стриминге

Вест о гашењу Грувшарка је можда и била очекивана за неке. Свакако да појавом Спотифаја и других алтернатива, међу које можемо да убројимо и Јутубе, популараност Грувшарка је знатно опала. Мећутим, иако ова вест звучи као победа музичке индустрије над пиратеријом, против које  пре неких десетак година није имала решење, ствари нису тако просте. У исто време, у последњих пар месеци, управо против ових легалних алтернатива аутори и одређене музичке куће дижу глас да је неправедно или неоправдано да се њихова ауторска дела пружају бесплатно преко Интернета, сматрајући да фримијум модел (енг. freemium) није адекватан или да обезвређује њихова дела. На овај притисак компаније одговарају да управо овај модел преобрће кориснике бесплатног стриминга у кориснике који плаћају за услугу. Штавише, истичу да су они ти који су заслужни за смањење пиратерије на западним тржиштима. Овај притисак је можда наговештај следећег фронта за музичку индустрију јер су у медијима већ најављени нови преговори музичких кућа са популарним стриминг сајтовима као што је Спотифај.

закључак

Не бих волео да овде истичем проблематику ауторских права у дигиталном свету, као ни историју (по мени неоправданог) проширивања обима и облика заштите која иду уз ауторска права. Ипак битно је истаћи да услед година покушавања подвођења илегалне размене музичких фајлова под контролу, бесплатни и плаћени стриминг представљају нове форме репродукције на које се ослања музичка индустрија, са свим (можда непотребним) посредницима у индустрији између аутора и корисника. Стриминг постаје нови стандард за уживање како у музици, тако и у филму (Нетфликс, Хулу, ХБО…). Традиционални бесплатни сервиси размишљају и експериментишу са увођењем плаћених сервиса(нрп. Јутубе). Ови трендови су повезани и са дебатом о неутралности Интернета и предмет су озбиљног лобирања од стране индустрије.

Из угла обичних корисника из Србије проблем (не)легалног стриминга није од великог значаја и док год компаније које су носиоци ауторских права не одлуче да на Србију, или на неке друге (Источно) европске земље, не примене исту стратегију за смањење пиратерије тако што ће учинити лаким и комфорним приступ ауторским делима за малу месечну накдану, пиратска размена музичких фајлова се неће смањити. Исте компаније (Спотифај, Нетфликс) наводе да не пружају своје услуге на овим тржиштима јер нису задовољне нивоом заштите ауторских права, што нас води у зачарани круг. У таквим околностима укидање или смањење понуде бесплатних стриминг сајтова (па и ових који су доступни у Србији), услед притиска или похлепе, води даљем расту нелегалне размене ауторских дела.

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin