Gruvšark je ugašen: besplatni striming pod pritiskom

besplatni striming pod pritiskom

Nakon dugogodišnje i iscrpne sudske borbe sa velikim muzičkim producentskim kućama, Gruvšark je obustavio dalje pružanje usluge striminga muzike. Na sajtu Gruvšarka, od 30. aprila 2015.godine, stoji saopštenje da usled nagodbe servis prekida svoje aktivnosti, briše sve podatke koje imaju vezane za zaštićena autorska dela i predaju svu intelektualnu svojinu nad sajtom.

Gruvšark – put jedne kompanije

Gruvšark (eng. Grooveshark), pružalac usluge besplatnog striminga muzike velikog broja različitih autora, koga je osnovala Iskejp medija grup (eng. Escape Media Group) 2007. godine, vrlo brzo je postao popularan sajt sa preko 2 miliona korisnika. Mada su pokrenuti sa idejom da korisnici razmenjuju i otkupljuju muziku od drugih korisnika, vremenom su se preorjentisali na striming (eng. streaming), odnosno reproduciranje muzike putem mreže u neprekinutom nizu prenošenja podataka, koju su korisnici sami aploudovali. Iako su (bar tako tvrde) pokušali da pregovaraju sa producentskim kućama o licencama za reprodukovanje zaštićenih autorskih dela tj. muzike, nisu postigli dogovor ni sa jednom velikom producentskom kućom (sa druge strane sa nekim manjim kućama je postignut dogovor).

legalnost biznis modela

U trenucima kad njihova popularnost dostiže toliki nivo da se širi vest o platformi na kojoj se besplatno može slušati razna muzika, producentske kuće sa svojom armijom advokata pokreću niz tužbi protiv Gruvšarka, navodeći da ne samo da je sajt neovlašćeno reproducirao muziku na koju nije imao pravo, nego je i ubirao znatan profit po modelu reklama koje su bile prisutne na njihovom servisu. Sajt se branio da je samo platforma koja omogućava korisnicima slobodnu upotrebu i postavljanje sadržaja, da nema dužnost monitoringa sadržaja koji korisnici postavljaju i da po prijavi pokreću proces skidanja nelegalnog sadržaja strogo poštujući zakon (Online Copyright Infringement Liability Limitation Act). Producentske kuće smatrale su da sajt ne čini dovoljno na zaštiti njihove intelektualne svojine i činjenica je da čak i nakon što se ukloni sadržaj po navedenoj proceduri, autorsko delo često se opet pojavljivalo na sajtu nakon samo par sati.

Iako je Iskejpe medija grup izvojevala značajnu pobedu protiv Univerzal muzik group (eng.Universal Music Group) po pitanjima upotrebe dela snimljenih pre 1972. godine, kompanija koja je osnovala Gruvšark je bila pod stalnim sudskim pritiskom. Pritisak se prelio i narušio reputaciju Gruvšarka do te mere da su Epl (eng. Apple) i Fejsbuk (eng. Facebook) uklonili aplikaciju sa njihovih platformi.

Gruvšark je po poslednjoj tužbi Univerzal muzik group,(Universal Music Group), Soni muzik entertejment ( Sony Music Entertainment) i Varner muzik group (eng. Warner Music Group) bio dužan da isplati sumu od oko 736 miliona dolara. Nakon što je sud po ovoj tužbi označio radnje vlasnika Gruvšarka kao „namerne i voljne“, vlasnici su pristupili nagodbi sa tužiocima.

nagodba-saopštenje

Na sajtu Gruvšarka, od 30. aprila 2015.godine, stoji obaveštenje da je servis ugašen. Nakon izvinjenja zbog nelegalnih radnji zbog kojih izražavaju kajanje, stoji i saopštenje da usled nagodbe servis prekida sve svoje aktivnosti, briše sve podatke koji su vezani za zaštićena autorska dela i predaju svu intelektualnu svojinu nad sajtom. Interesantno je objašnjenje da je grupa inicijatora Gruvšarka pokrenula sajt u trenucima kad nije bila zadovoljna ponudom na tržištu. Danas, objašnjavaju, korisnici mogu da izaberu više alternativnih striminga u kojima mogu da uživaju kao što je Spotifaj (eng.Spotify), Dizer (eng.Deezer), Gugle plej (eng.Google Play)… Čak upućuju i na link na kom se korisnici mogu bolje informisati o mogućim legalnim striming servisima.

pritisak na druge besplatne striminge

Vest o gašenju Gruvšarka je možda i bila očekivana za neke. Svakako da pojavom Spotifaja i drugih alternativa, među koje možemo da ubrojimo i Jutube, popularanost Gruvšarka je znatno opala. Mećutim, iako ova vest zvuči kao pobeda muzičke industrije nad piraterijom, protiv koje  pre nekih desetak godina nije imala rešenje, stvari nisu tako proste. U isto vreme, u poslednjih par meseci, upravo protiv ovih legalnih alternativa autori i određene muzičke kuće dižu glas da je nepravedno ili neopravdano da se njihova autorska dela pružaju besplatno preko Interneta, smatrajući da frimijum model (eng. freemium) nije adekvatan ili da obezvređuje njihova dela. Na ovaj pritisak kompanije odgovaraju da upravo ovaj model preobrće korisnike besplatnog striminga u korisnike koji plaćaju za uslugu. Štaviše, ističu da su oni ti koji su zaslužni za smanjenje piraterije na zapadnim tržištima. Ovaj pritisak je možda nagoveštaj sledećeg fronta za muzičku industriju jer su u medijima već najavljeni novi pregovori muzičkih kuća sa popularnim striming sajtovima kao što je Spotifaj.

zaključak

Ne bih voleo da ovde ističem problematiku autorskih prava u digitalnom svetu, kao ni istoriju (po meni neopravdanog) proširivanja obima i oblika zaštite koja idu uz autorska prava. Ipak bitno je istaći da usled godina pokušavanja podvođenja ilegalne razmene muzičkih fajlova pod kontrolu, besplatni i plaćeni striming predstavljaju nove forme reprodukcije na koje se oslanja muzička industrija, sa svim (možda nepotrebnim) posrednicima u industriji između autora i korisnika. Striming postaje novi standard za uživanje kako u muzici, tako i u filmu (Netfliks, Hulu, HBO…). Tradicionalni besplatni servisi razmišljaju i eksperimentišu sa uvođenjem plaćenih servisa(nrp. Jutube). Ovi trendovi su povezani i sa debatom o neutralnosti Interneta i predmet su ozbiljnog lobiranja od strane industrije.

Iz ugla običnih korisnika iz Srbije problem (ne)legalnog striminga nije od velikog značaja i dok god kompanije koje su nosioci autorskih prava ne odluče da na Srbiju, ili na neke druge (Istočno) evropske zemlje, ne primene istu strategiju za smanjenje piraterije tako što će učiniti lakim i komfornim pristup autorskim delima za malu mesečnu nakdanu, piratska razmena muzičkih fajlova se neće smanjiti. Iste kompanije (Spotifaj, Netfliks) navode da ne pružaju svoje usluge na ovim tržištima jer nisu zadovoljne nivoom zaštite autorskih prava, što nas vodi u začarani krug. U takvim okolnostima ukidanje ili smanjenje ponude besplatnih striming sajtova (pa i ovih koji su dostupni u Srbiji), usled pritiska ili pohlepe, vodi daljem rastu nelegalne razmene autorskih dela.

Duško Martić

Istraživač u okviru LAST-JD EM programa (Law, Science and Technology PhD), član Programskog saveta Društva sudija Srbije i master prava Evropskih Integracija.

  • linkedin