Gardel protiv Francuske

Gardel protiv Francuske

referenca

Gardel protiv Francuske, (eng. Gardel v. France), predstavka br. 16428/05, datum izvršnosti odluke 17.03.2010

ključne reči

baza podataka, evidencija počinilaca seksualnih delikata, zabrana retroaktivnosti, pravo na privatnost

činjenice

Predstavku je 30.04.2005.g. Evropskom sudu za ljudska prava podneo francuski državljanin Fabris Gardel. Podnosilac je rođen 1962, i nalazi se u zatvoru zbog silovanja maloletnog lica. Krivična prijava protiv njega podneta je 1997, a podnosilac je osuđen oktobra 2003. godine.

Zakonom iz 2004. godine ustanovljena je nacionalna evidencija počinilaca seksualnih delikata (fra. Fichier judiciaire automatisé des auteurs d’infractions sexuelles ou violentes – FIJAIS)

Novembra 2005. godine podnosiocu je dostavljeno pismeno obaveštenje da je upisan u nacionalnu evidenciju počinilaca seksualnih delikata zbog presude koja mu je izrečena.

Predstavka je podneta zbog povrede prava iz čl. 7 (retroaktivna primena zakona) i čl. 8 (prava na poštovanje privatnog i porodičnog života).

Podnosilac predstavke je ukazivao da unošenje njegovih podataka u FIJAIS predstavlja retroaktivnu primenu zakona iz marta 2004. kojom mu se nameću veće obaveze-kazne od onih na koje je osuđen te da je to u sukobu sa članom 7 Konvencije koji glasi:

  • Niko se ne može smatrati krivim za krivično delo izvršeno činjenjem ili nečinjenjem koje u vreme kada je izvršeno nije predstavljalo krivično delo po unutrašnjem ili međunarodnom pravu.
  • Isto tako ne može se izreći strožija kazna od one koja je bila propisana u vreme kada je krivično delo izvršeno.

Podnosilac se pozivao i na povredu čl 8 Konvencije, jer su u evidenciju unošeni podaci o ličnosti.

komentar

Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je unošenje podataka o ličnosti koji se tiču podnosioca usledilo nakon što je osuđen i nakon što je zakon stupio na snagu, ali je trebalo utvrditi da li se unošenje podataka u „FIJAIS“ može smatrati „kaznom“ ili predstavlja meru isključenu iz pojma primene čl. 7 Konvencije.

U konkretnom slučaju Sud iz Strazbura ukazuje da unos podataka podnosioca proističe iz presude koja mu je izrečena 30.10.2003. godine, a registar se odnosi automatski na lica koja su osuđena na kaznu zatvora dužu od 5 godina zbog nekog seksualnog delikta.

Što se tiče prirode mere, sud smatra da je glavni cilj evidencije sprečavanje povrata te da unos podataka ima preventivan cilj i ne može se smatrati sankcijom.

Kad je strogost same mere u pitanju, sud smatra da unošenje u evidenciju i nametanje obaveze podnosiocu da podnosi dokaz na svakih 6 meseci i prijavljuje eventualnu promene adrese, nije takve težine da bi se mera mogla smatrati kaznom.

U tom smislu sud je odbacio navode da je došlo do povrede čl 7 Konvencije, primenom čl. 35 paragraf 3 i 4 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

U pogledu navodne povrede čl 8 Konvencije, Vlada Francuske je isticala pre svega da se podnosilac nije izričito pozivao na povredu ovog člana. Vlada je predložila da se moraju izvagati interesi društva da spreči seksualne delikte sa zahtevom za potštovanje prava na privatnost.

U konkretnom slučaju podnosilac predstavke je uživao sve garancije koje nude nacionalni zakoni, a registrovanje podataka odnosi se samo na počinioce teških seksualnih delikata.

Sud je konstatovao da je predstavka prihvatljiva te ju je uzeo u razmatranje.

Utvrđeno je da registar „FIJAIS“ sadrži podatke o ličnosti.

Podnosilac je upisan u registar na osnovu prelaznih odredbi Zakona iz 2004. godine i to zbog zločina za koji je osuđen. O unosu podataka bio je na propisan način izvešten. Obzirom da je nacionalnim zakonom propisano na koji način i pod kojim uslovima se brišu podaci iz evidencija, to sud smatra da je pitanje čuvanja podataka regulisano na adekvatan način i pod kontrolom, te da pruža dovoljne i adekvatne garancije za poštovanje privatnog života.

Zaključak suda je da u ovom konkretnom slučaju čuvanje podataka nije u nesrazmeri obzirom na cilj koji se želi ostvariti evidentiranjem.

Sa svih navedenih razloga sud je jednoglasno doneo odluku da nije bilo kršenja čl. 8 Konvencije.

foto: © European Union, 2015

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin