Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua!

Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua

Referenca

Fudbal DataKo d.o.o i drugi protiv Jahua! Ujedinjeno kraljevstvo d.o.o i drugih (eng. Football DataCo Ltd and Others v. Yahoo! UK Ltd and Others), C-604/10, 01.03.2012

Ključne reči

Baze podataka, Direktiva 96/9/EC, autorsko i srodna prava

Činjenice

Sud pravde Evropske unije je doneo odluku u predmetu Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua!. Odluka se odnosila na autorskopravnu zaštitu baza podataka, odnosno njihove sadržine. Slučaj je pred Sud pravde izneo engleski Apelacioni sud, a postao je još jedan u nizu predmeta kojima Sud pravde Evropske unije oblikuje evropsko autorsko pravo. Konkretno, slučaj se ticao uslova pod kojim baze podataka mogu biti zaštićene autorskim pravom i stavio je na probu tradicionalni britanski pristup autorskom pravu.

Fudbal DataKo (eng. Football DataCo) je britanska kompanija koja posluje u fudbalskoj industriji. Njena uloga je izdavanje licenci za reprodukciju određenih podataka, koji predstavljaju intelektualnu svojinu tri profesionalne fudbalske lige u Ujedinjenom kraljevstvu – Premijer lige (eng. Premier League), Fudbalske lige (eng. The Football League) i Škotske profesionalne fudbalske lige (eng. Scottish Professional Football League), trećim licima (na primer novinama i televiziji).

Dakle, DataKo ustupa svoje liste rasporeda utakmica za određenu nadoknadu, a treća lica potom pružaju usluge informisanja odnosno omogućavaju kockanje. Problem je nastao zbog tužbenih navoda DataKa i drugih njemu sličnih organizacija u kojima se navodi da postoji neautorizovana upotreba njihovih lista rasporeda fudbalskih utakmica od strane Jahua! Ujedinjeno kraljevstvo (eng. Yahoo! UK) i drugih kladionica.

Osoba koja sastavlja listu rasporeda fudbalskih utakmica mora da vodi računa o određenim „zlatnim pravilima“:

  • nijedan klub ne sme igrati tri uzastopna meča „kod kuće“ ili „u gostima“;
  • u bilo kojih pet vezanih mečeva nijedan klub ne sme odigrati četiri meča „kod kuće“ ili „u gostima“;
  • potrebno je težiti tome da svaki klub odigra podjednak broj utakmica „kod kuće“ i „u gostima“ za vreme sezone, i
  • svi klubovi bi trebalo da odigraju približno jednak broj utakmica „kod kuće“ i „u gostima“ u sredini nedelje.

Kao dodatak ovim pravilima, kada se utvrđuje lista utakmica, lice koje je sastavlja mora voditi računa o određenim zahtevima klubova za „odabir određenih datuma za mečeve“. Navedeni zahtevi klubova uključuju zahteve za određenim datumima odigravanja utakmica, zahteve da dva ili više klubova ne igraju „kod kuće“ istog dana, kao i zahteve da se sa utakmicom počne ranije nego što je planirano radi umanjenja rizika od mogućih nereda. Svake sezone klubovi podnesu oko 200 ovakvih zahteva.

DataKo je u slučaju pred engleskim sudom naveo da bi bar jedan od sledeća tri oblika zaštite trebalo da obuhvati engleske liste rasporeda utakmica:

  • Zaštita baza podataka autorskim pravom (prema odredbama engleskog Zakona o autorskom pravu, dizajnu i patentima);
  • Zaštita baze podataka pravom sui generis za stvaraoca baze podataka radi  sprečavanja ekstrakcije i/ili ponovne upotrebe celog, ili značajnog dela, sadržaja baze podataka (prema odredbama engleskih Pravila o autorskom pravu i pravima u regulativi baza podataka); i/ili
  • Autorskopravna zaštita lista kao literarnih radova (ponovo prema odredbama engleskom Zakonu o autorskom pravu, dizajnu i patentima).

Viši sud je presudio da se na ovaj slučaj ne može primeniti sui generis pravo stvaraoca baze podataka radi  sprečavanja ekstrakcije i/ili ponovne upotrebe celog, ili značajnog dela, sadržaja ove baze podataka pošto stvaranje liste rasporeda utakmica ne ispunjava zahtevani nivo angažovanja u „pribavljanju, verifikovanju ili prezentovanju“ podataka. Angažovanje prilikom sastavljanja liste rasporeda utakmica ne bi moglo da se uzme u obzir u navedenom smislu.

Liste rasporeda utakmica, međutim bile su podobne za primenu odredaba o zaštiti autorskog prava nad bazama podataka pošto je njihova priprema zahtevala značajnu količinu kreativnog rada – sastavljanje liste rasporeda utakmica podrazumeva upotrebu umeća i rasuđivanja, a ne samo prostu primenu strogih kriterijuma.

Apelacioni sud je potvrdio odluku Višeg suda da liste rasporeda utakmica ne bi mogle biti zaštićene sui generis pravom stvaraoca baze podataka ali se obratio Sudu pravde Evropske unije sa pitanjem da li ove liste mogu biti zaštićene autorskim pravom.

Mišljenje Pravobranioca

U slučaju Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua! pravobranilac pri Sudu pravde Evropske unije Paolo Mengozi (ita. Paolo Mengozzi) je u svom savetodavnom mišljenju predložio Sudu pravde Evropske unije da se pri odgovaranju na pitanja engleskog Apelacionog suda, vodi uslovima koje je radi ostvarivanja autorskopravne zaštite baza podataka neophodno ispuniti, shodno odredbama člana 3. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka (Directive 96/9/EC).

Na prvom mestu, baza podataka može biti zaštićena autorskim pravom samo u slučaju da predstavlja „intelektualnu kreaciju“ autora. Kako bi se procenilo da li se radi o ovakvom slučaju, rad koji je utrošen na stvaranje podataka koji će predstavljati sadržaj baze podataka ne može biti uzet u obzir. Na primer, u slučaju lista rasporeda fudbalskih utakmica, utvrđivanje svih elemenata koji se odnose na svaki pojedinačni meč predstavlja rad usmeren na stvaranje podataka.

Drugo, Direktiva onemogućava primenu autorskopravne zaštite baza podataka prema odredbama nacionalnih propisa ukoliko te baze ne ispunjavaju uslove propisane članom 3. Direktive, što praktično isključuje mogućnost izdvojenog tužbenog zahteva za pružanje autorskopravne zaštite predviđene odredbama engleskog Zakona o autorskom pravu, dizajnu i patentima.

Ukratko, Pravobranilac Mengozi je zauzeo stav da koncept originalnosti u slučaju baza podataka zahteva više od pukog angažmana potrebnog da se podaci prikupe i unesu u bazu. Drugim rečima, struktura i frejmvork (eng. framework) baze podataka moraju biti originalna kreacija autora koji je „podigao“ bazu. To dalje znači da su zapravo struktura i frejmvork baze podataka (pod pretpostavkom da se radi o originalnom intelektualnom izrazu autora), a ne sami podaci sadržani u bazi, zaštićeni autorskim pravom koje se odnosi na baze podataka

Komentar

U svom postupanju Sud pravde Evropske unije prihvatio je Savetodavno mišljenje Pravobranioca Mengozija i stao na stanovište da član 3. stav 1. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka obezbeđuje autorskopravnu zaštitu onih baza podataka „koje, zbog razloga odabira, odnosno rasporeda njihovog sadržaja, predstavljaju intelektualnu tvorevinu svog autora“.

Prilikom odlučivanja Sud pravde Evropske Unije dodatno je razradio definiciju autorskopravne zaštite baza podataka i načina na koji bi je trebalo primenjivati, zaključivši da  samo „odabir, odnosno raspored sadržaja (u bazi podataka) koji predstavljaju originalni izraz kreativne slobode autora“ mogu uživati ovakvu zaštitu.

Namera zakonodavca prilikom sastavljanja navedenog člana 3. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka bila je pružanje zaštite strukturi i frejmvorku baze podataka, a ne njenoj sadržini – „Odabir, odnosno raspored sadržaja“ odnose se na odabir ili raspored onih podataka koji čine strukturu baze podataka, a angažman, odnosno trud uložen u stvaranje ili pribavljanje podataka koji su raspoređeni u bazu podataka nisu presudni za utvrđivanje da li određena baza podataka može biti zaštićena autorskim pravom.

U svom rezonovanju Sud pravde Evropske unije ističe da je intelektualno angažovanje prilikom stvaranja lista rasporeda fudbalskih utakmica više bilo usmereno na kreiranje sadržine baze (odnosno podataka koji je čine) nego na kreiranje njene strukture, odnosno frejmvorka. Sledstveno tome, postaje jasno da Sud ne smatra kreiranje lista rasporeda utakmica podobnim za ostvarivanje pravne zaštite propisane članom 3. stav 1. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka.

Sud dalje ističe da je za postojanje autorskopravne zaštite podataka sadržanih u bazi podataka, neophodno postojanje „originalnog izraza kreativne slobode autora“. U slučajevima u kojima je postavljanje baze podataka „diktirano tehničkim uslovima, pravilima ili ograničenjima koji ne ostavljaju mesta kreativnoj slobodi“, ne može biti reči o originalnosti, a samim tim ni o autorskopravnoj zaštiti ovakve baze, odnosno podataka sadržanih u njima.

Sud pravde Evropske unije je, dakle, zauzeo stav ne samo da su intelektualni angažman i umeće koji su korišćeni prilikom „podizanja“ baze podataka nebitni već i da značajni rad i umeće neophodni za uspostavljanje baze podataka nisu dovoljni da opravdaju pružanje autorskopravne zaštite ukoliko ne postoji izraz originalnosti u odabiru ili raspoređivanju podataka koji su u bazu postavljeni.

Ovakva odluka u prvi plan stavlja stav Suda pravde Evropske unije da je zaštita baza podataka po odredbama prava Zajednice koncept koji se mora vrlo usko tumačiti. Takođe, ovakvo rezonovanje Suda predstavlja odstupanje od dosadašnjeg tradicionalnog pristupa u Ujedinjenom Kraljevstvu, koji je dozvoljavao autorskopravnu zaštitu kreacija po osnovu značajne veštine odnosno rada utrošenih na njihovo stvaranje. Umesto takvog stava, Sud pravde EU je stao na stanovište da je originalnost izbora ili raspoređivanja podataka sadržanih u bazi zaštićen Direktivom o pravnoj zaštiti baza podataka, dok značajna veština i rad prilikom stvaranja više nisu dovoljni sami po sebi da bi se na osnovu njih utvrdila „originalnost“.

Jasno je da po svemu sudeći liste rasporeda fudbalskih utakmica ubuduće neće moći da računaju na autorskopravnu zaštitu u skladu sa odredbama Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka, što predstavlja dobru vest za predstavnike medija i kladionice koji žele da ih koriste. Moraju se, međutim, imati u vidu i eventualne posledice za druge sektore koji trenutno naplaćuju (licenciraju) pristup bazama podataka, kao što su pružaoci finansijskih usluga ili servisi koji pružaju usluge medija striminga  (eng. media streaming). Naime, pošto naplaćivanje ovakvih naknada ubrzo može postati bespredmetno, svi će oni koji trenutno ostvaruju prihode kroz naplaćivanje licenci – bilo za pristup bazama, bilo za distribuciju podataka koje su prikupili ili stvorili – morati da razmotre na koji način mogu najbolje zaštititi svoje vreme, umeće i rad uložene u kreiranje takvih baza, odnosno svoje interese, pošto je više nego očigledno da na pravnu zaštitu u skladu sa odredbama Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka više neće moći da računaju.

Nikola Milovančević

Diplomirani pravnik fokusiran na sudsku praksu u oblasti IKT. Nosilac sertifikata „Specifičnosti veštačenja u oblasti informacionih tehnologija“. Zaposlen u Redakciji JP Službeni glasnik, zadužen za vođenje i ažuriranje Pravno-informacionog sistema Republike Srbije.

  • linkedin