Ерла Хлинсдотир против Исланда

Ерла Хлинсдотир против Исланда

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin

Референца

Ерла Хлинсдотир против Исланда, (енг. Erla Hlynsdottir v. Iceland), представка бр. 54145/10, одлука је коначна од 02.09.2015

Kључне речи

Право на слободу изражавања, члан 10 Конвенције,

Чињенице

Подносилац представке је госпођа Ерла Хлинсдотир, новинар, запослена у новинама ДВ.

Маја 2007. подигнута је оптужница против две особе због кријумчарења кокаина у Исланд. Кокаин је био сакривен у аутомобилу марке Мерцедес и открили су га царински службеници. Полиција је приликом открића заменила кокаин другим прахом, који је ставила на његово место.

Један од оптужених, господин А је преузео аутомобил са царине, плативши све царинске дажбине, након чега је са другим оптуженим, одвезао ауто у гаражу у којој је уклоњена подметнута супстанца-прах.

Јула 2007, Новине ДВ су објавиле чланак о поступку који се води против господина А и другооптуженог, пред Окружним судом Рејкјавика.

Фотографија господина А док улази у судницу, је била објављена на насловној страни новина. Испод фотографије стајао је велики наслов: “Уплашени кријумчари кокаина“, док је у тексту писало да обојица оптужених не откривају имена својих саучесника из страха од одмазде.

Подносилац представке је потписала чланак као аутор.

Пресудом од 12.07.2007. године, господин А и његов саучесник су ослобођени свих оптужби, а Врховни суд је потврдио ову ослобађајућу пресуду маја 2008.

Октобра 2008. господин А је поднео тужбу против подносиоца представке, госпође Хлинсдотир као и главног уредника новина ДВ, тражећи накнаду штете због повреде угледа и „исправку“, наслова и текста који су пратили његово суђење.

Окружни суд је пресудом од 2009. године одлучио у корист подносиоца представке и главног уредника, након чега се господин А жалио Врховном суду.

Пресудом од 11.03.2010. године, Врховни суд је преиначио одлуку Окружног суда. Прогласио је ништавим речи: “кријумчари кокаина“ и обавезао подносиоца представке и главног уредника да господину А плате на име накнаде штете око 575 Евра као и трошкове поступка.

У априлу 2009.г., господин А је поново ухапшен и након тога осуђен на 10 година затвора.

Против одлуке Врховног суда, госпођа Хлинсдотир је поднела представку Европском суду за људска права, позивајући се на повреду чл 10 Конвенције, истичући да је Врховни суд својом одлуком повредио њено право на слободу изражавања, а што није било неопходно у демократском друштву.

Коментар

Одлучујући у овом предмету, Суд је закључио да је мешања у слободу изражавања новинарке, подносиоца представке, било, али је требало утврдити да ли је то мешање било у складу са законом и да ли је одговарало критеријуму ”неопходности у демократском друштву”.

Кључни фактор приликом одлучивања, била је друштвена функција штампе и њен значај за демократско друштво. Штампани медији не смеју прећи одређене границе, посебно оне којима се гарантује поштовање репутације и права других, али је такође дужност медија да преносе информације од јавног значаја.

Према ставу Суда, новинарска слобода укључује и одређену дозу „претеривања“ приликом извештавања па чак и провокације.

Са друге стране, члан 10 Европске конвенције о људским правима не гарантује апсолутну слободу изражавања, без икаквих граница. Ова слобода подразумева и одређене дужности и обавезе.

Од значаја за овај предмет је и претпоставка невиности, на којој почивају савремени кривични закони, а која подразумева да се свако сматра невиним док у одговарајућем судском поступку не буде доказано другачије.

Према ставу Суда, савесност новинара треба ценити имајућу у виду инфомрације којима располаже у тренутку писања текста, а такође, сам текст се мора посматрати као целина а не само његови изоловани делови.

Узимајући у обзир све околности случаја, Европски суд за људска права је заузео став да се заиста ради о повреди чл 10 Конвенције, те да је мешање, ограничење права на слободу изражавања у овом конкретном случају било неоправдано и непотребно у демократском друштву.

Суд је одлучио да држава Исланд, подносиоцу представке има платити укупно 4450 Евра на име накнаде штете.