Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

Адвокатски приправник у адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, са праксом у областима права телекомуникација, медијског права, права оглашавања и права конкуренције.

У претходном тексту смо као разлоге за доношење новог, актуелног правног оквира у области електронских комуникација у ЕУ истакли убрзан раст сектора, као и неопходност за бољом заштитом права корисника, обезбеђењем веће заштите мрежа и система електронских комуникација. Истовремено, јавља се и потреба за рационалнијим коришћењем радио-фреквенцијског спектра и стварање услова за нове инвестиције и додатно повећање конкурентности на тржишту.

Ови фактори су значајно утицали на релативно брзу замену „Телеком пакета“ из 2002. године.

”Телеком пакет“ из 2009. године

”Телеком пакет“ из 2009. године је пакет прописа настао на основу измена и допуна ”Телеком пакета“ из 2002. године, и то на следећи начин:

Горенаведеним изменама и допунама ”Телеком пакета“ из 2009. године је постигнут виши степен заштите корисника електронских комуникација, кроз додатно регулисање обавезног садржаја корисничких уговора, затим додатно регулисање права корисника у вези са јавним телефонским именицима, незатраженим комуникацијама, итд.

Право на портабилност и право на приватност

Такође, корисницима је омогућена промена фиксног или мобилног оператора, уз задржавање телефонског броја, и то за само један радни дан. Уведена је и обавеза оператора да обавести надлежне органе и самог корисника у случају настанка сигурносних пропуста који могу утицати на заштиту података о личности, чиме се пружа додатна заштита приватности корисницика. Такође, уведена је и обавеза оператора да прослеђују службама за хитне интервенције податке о локацији са које је примљен позив корисника.

Минимум квалитета преноса података

Вероватно једна од најзначајнијих новина која се уводи доношењем новог регулаторног оквира јесте давање овлашћења националним регулаторним телима да одреде минимум квалитета преноса података у циљу очувања неутралности мреже („Net neutrality“). Такође, прописује се и обавеза пружаоца услуге да информише кориснике, пре закључења корисничког уговора, о природи услуге, управљању преносом података („traffic management“), као и свим евентуалним ограничењима у вези са преносом података.

Клаузула о Интернет слободи

Међутим, највише пажње у процесу израде нацрта и доношења нове регулативе засигурно је привукла такозвана „Клаузула o Интернет слободи“ (“Internet freedom clause”). Упркос лобирању од стране неких интересних група, измене регулаторног оквира из 2009. године нису донеле могућност доношења националних прописа који се базирају на тзв. принципу „три упозорења“, на основу којих би несудски органи могли да укидају приступ Интернету корисницима за које постоји одређена сумња да користе Интернет у недозвољене сврхе. Наиме, пронађено је и усвојено компромисно решење које оставља могућност забране приступа Интернету, али не без омогућавања претходног непристрасног и фер поступка, као и обезбеђења адекватне судске заштите корисника.

Тело европских регулатора електронских комуникација

На крају, треба још поменути и да је предметна реформа регулаторног оквира из 2009. године, установила и Тело европских регулатора електронских комуникација („BEREC“) које је чине представници националних регулаторних тела за електронске комуникације свих држава чланица ЕУ. Улога овог тела је да саветује и пружа подршку националним регулаторним телима, као и да сарађује са Комисијом у вези са надзором који Комисија врши над националним регулаторним телима.

Уредба о ромингу

Након претходно наведеног, иницијалног пакета измена и допуна из 2009. године, 2012. године је усвојена и Уредба (ЕУ) бр. 531/2012 о ромингу у јавним мобилним комуникационим мрежама на територији Уније (Regulation (EU) No 531/2012 of the European Parliament and of the Council of 13 June 2012 on roaming on public mobile communications networks within the Union, OJ L 172, 30.6.2012) чији је циљ постепено укидање цена роминга на територији држава чланица ЕУ, као и на територији Исланда, Лихтенштајна и Норвешке.

Директива о задржавању података

Такође, у контексту дефинисања тренутно важећег регулаторног оквира за електронске комуникације, на крају треба напоменути и да је Суд Европске Уније 8. априла 2014. године прогласио неважећом Директиву 2006/24/ЕЗ о задржавању података добијених или обрађених у вези са пружањем јавно доступних електронских комуникационих услуга или јавних комуникационих мрежа.

Наиме, Суд је утврдио да се Директивом прекорачује дозвољена граница коју намеће начело пропорционалности и тиме врши повреда права на приватан живот. Овде треба истаћи и то да, с обзиром на то да Суд није временски ограничио своју пресуду, проглашење неважности има учинак од датума ступања на снагу ове директиве.


Објављено

у

од