еУправа: појам и значај

еУправа - појам и значај

Постоји више дефиниција еУправе које су у оптицају. Неке дефиниције већи нагласак стављају на одређене аспекте функционалности технологије у процесима државне управе. То не би било проблематично када се сталним развојем технологија, нарочито развојем Интернета, примена  информационо-комуникационих технологија не би ширила на нове друштвене аспекте и делатности. Из тих разлога најчешће користимо технолошки неутралну дефиницију: еУправа подразумева употребу информационо комуникационих технологија, а нарочито употребу интернета, као инструмент за постизање добре управе.

Контекст развоја еУправе

Употреба ИТ у администрацији није нова идеја. Дуго времена већ (негде од 60-тих и 70-тих прошлог века) употреба информационо-комуникационих технологија је виђена као решење за неке од проблема бирократије. То се првенствено односило на унапређење ефикасности и ефективности, а основни мотив се често проналазио у смањењу трошкова, имајући у виду саму бирократску структуру. Тек негде средином или крајем 90-тих, развојем Интеренета, постепено улази у свест и примена ИТ у управи ради третирања корисника по угледу на потрошаче. Та промена је била у складу и са новим схватањима реформе јавне управе назване Нови јавни менаџмент (енг. New Public Management) која пропагира идеју управе по узору на менаџмент услуга у приватном сектору, односно ефикасне и услужне управе. Приступ који се базира на приступности и задовољству корисника ( енг. user-centric approach) данас је доминантан кад се прича о еУправи.

еУправа: појам и модалитети

Различите дефиниције, које смо поменули у уводу, могу одражавати приоритете у различитим државним стратегијама за еУправе. Дефиниције се могу подвести у три групе:

  • еУправа као интернет (онлајн) пружање услуга и друге активност базиране на Интернету као што су е-консултације.
  • еУправа као употреба ИКТ-а у управљању. Најшире дефиниције обухватају све аспекте активности владе.
  • еУправа се дефинише и као способност мењања јавне управе кроз употребу ИКТ-а или се користи за описивање нових облика управљања изграђених око ИКТ.

еУправа се обично описује кроз 3 модалитета комуникације:

  • Управа ка грађанима( енг. Government to Citizen, G2C): бави се односом између администрације и грађана. Г2Ц омогућава грађанима да приступају информацијама и услугама администрације одмах, повољно, употребом више доступних канала.
  • Управа ка привреди (енг. Government to Business, G2B): састоји се од електронских интеракција између администрације и приватног сектора. Трансакције са администрацијом онлајн смањују бирократију и поједностављују регулаторне процесе, дакле помаже предузећима да постану конкурентнија.
  • Управа ка управи (G2G):Ефикасност администрација зависи од других нивоа власти унутар државе. У промовисању грађанско-орјентисане услуге, једна приступна тачка (енг. single access point) за админстративне потребе је крајњи циљ, за који је неопходна сарадња између различитих министарстава и агенција. Г2Г омогућава размену база података, ресурса и капацитета, побољшање ефикасности и ефективности процеса.

Визија развоја

На држави је да се стратешки постави према развоју еУправе на својој територији. Дирекција за електронску управу, орган управе у саставу Министарства државне управе и локалне самоуправе покренуло је консултативни процес о предлогу Стратегије и Акционог плана развоја еУправе у Републици Србији у периоду од 2015 до 2018. године. У претходној Стратегији развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године визија развоја е-управе обухватала је следеће опште циљеве:

  • високо задовољство корисника јавним услугама;
  • сви грађани имају користи од е-управе;
  • смањење терета администрације за привредне субјекте и за грађане;
  • повећање ефикасности јавне управе употребом ИКТ;
  • прекогранична интероперабилност, посебно са земљама ЕУ;
  • позитиван утицај на слободу кретања људи, роба, капитала и услуга;
  • увећање транспарентности и одговорности кроз иновативну употребу ИКТ;
  • јачање партиципације грађана у демократском одлучивању;
  • заштита приватности и безбедност.

Као што видимо у стратегији  Републике Србије до 2013. године на прва четири и задња два места истичу циљеви који би се могли описати као грађанско орјентисани. Слични циљеви су били дефинисани и по њима поступано у земљама ЕУ. По анализи Капгемини (енг. Capgemini) групације, о коришћењу еУправе у ЕУ, урађеној за потребе Комисије ЕУ, истакнута су четири мерила-бенчмарка за оцену еУправе. Већина земаља ЕУ релативно се добро котира на мерилу кориснички-орјентисаних услуга. Ту је учињен највећи напредак у протеклом периоду. Али друга три мерила (транспарентост, прекогранична мобилност и употреба ИКТ-а у кључним областима), нису остварила знaтан или довољно брз напредак.

Стратегија развоја електронске управе у Републици Србији за период од 2009. до 2013. године се стратешки позиционирала слично чланицам ЕУ. Приметан је утицај ЕУ поготово на циљеве прекограничне интероперабилности и слободе кретања. За очекивати је и да у следећим стратешким документима пратимо смернице ЕУ при дефинисању генералних циљева. Развој еУправе се ипак на крају огледа на ефективном спровођењу владиних стратешких докумената.

Даљи развој

У сваком случају развој еУправе прати и развој нових технологија. Шта онда да очекујемо у наредним годинама? Један битан тренд који се наметнуо у претходне две године је м-Управа, односно еУправа са нагласком на коришћење мобилних уређаја. Такава облик еУправе је нарочито употребљив у сценаријима где је пожељна реакција администрације у реалном времену а на захтев грађана и привреде. Развој м-Управе ће се свакако подразумевати у следећим годинама али за сад је фокусирана на специфичне услуге и доступност традиционалним обилцима еУправе.

За очекивати је да у наредним годинама даљи развој Интернета ствари има утицај и на развој еУправе, а вероватно да постане и опште прихваћен тренд у одређеним областима, нарочито локалних самоуправа.

Развој м-Управе и Интернета ствари нас такође подсећа на феномен друштвене конвергенције онлајна и офлајна. У сценарију кад прелаз између услуге која је онлајн у услугу офлајн и обрнуто, постаје неприметан и природан, поставља се питање да ли причамо о еУправи или је то само управа, и да ли је уопште битно?

Неки аутори истичу сценарије у којима улога еУправе се развија у облике Сајберкратије (енг. Cybercracy), где је управа заснована на алгоритмима и вештачкој интелигенцији а улога људског фактора је минимизирана и предвиђена за специфичне ситуације и политичке одлуке. То је можда сценарио који и није само материјал за научно-фантастичне филмове. Наравно сваки облик развоја еУправе мора да има у виду све предности и мане поверавања вршења јавних овлашћења и да урачуна потенцијални ризик истог.

Душко Мартић

Истраживач у оквиру ЛАСТ-ЈД ЕМ програма (Law, Science and Technology PhD), члан Програмског савета Друштва судија Србије и мастер права Европских Интеграција.

  • linkedin

One Comment

  1. Warning: strlen() expects parameter 1 to be string, object given in /customers/e/a/7/pravoikt.org/httpd.www/wp-includes/formatting.php on line 3263 Warning: strlen() expects parameter 1 to be string, object given in /customers/e/a/7/pravoikt.org/httpd.www/wp-includes/formatting.php on line 3263 Avatar

    Veoma mi je drago što se sve više razgovara o eUpravi i što se ulažu napori da se ona razvija. Nisam sigurna da državna uprava u potpunosti razume šta od nje očekuju građani i privrednici – te luta i u svojim servisima i zaokruženosti istih. Kao dobar primer servisa eUprave navela bih sledeći: http://www.egov.gov.sg/

Comments are closed.