Интернет домени: Рјешавање спорова

Интернет домени: рјешавање спорова

На националним нивоима, спорови по основу кибернетичког сквотирања се рјешавају у оквиру парничног поступка, подношењем тужбе за заштиту жига. Како је домаће правничко схватање процеса који се одвијају у кибернетичком простору још увијек добрим дијелом непознаница, а све то прати занемарљива привредна активност на интернету, могу се предвидјети дуготрајни и исцрпљујући поступци који не оправдавају саму вриједност спора. Стога је од значаја упознати се са алтернативним начинима рјешавања спорова, прије свега оних који се одвијају на међународном нивоу.

Рјешавање спорова пред ICANN-ом

ICANN све акредитоване регистраре обавезује на поштивање Јединствених правила за рјешавање спорова везаних за називе домена (енг. Uniform Domain-Name Dispute-Name Dispute-Resolution Policy – UDPR) којима се прописују материјална и процесна правила по којима се рјешавају спорови који се односе на глобалне топ-левел домене из надлежности овог органа. Поступак се покреће тужбом која се подноси овлашћеном пружаоцу услуга рјешавања спорова, који су објављени на сајту ICANN-а.

У погледу примјене материјалног права, Јединствена правила за рјешавање спорова, као вид међународне арбитраже, прати слична рјешења која се налазе у легислативи САД-а, прије свега она којима се мора доказати постојање лоше намјере од стране лица које је у посједу одређеног назива домена.

Комуникација се одвија електронским путем, тужба се може доставити путем електронске поште као и релевантни поднесци у току поступка. Тужба се на исти начин доставља и туженом на изјашњење, након чега ће, уколико постоји довољно доказа који оправдавају наводе из тужбе, пружалац услуга рјешавања спорова формирати једночлани или трочлани арбитражни панел који ће донијети одлуку о предметном спору.

Одлука је коначна и обавезујућа, а извршава је регистрар код којег је спорни домен регистрован. Исто вриједи и за тужбу против лица које је регистровало више домена којима се вријеђа право носиоца жига.

Ради ефикасности поступка а цијенећи динамику електронске комуникације, рокови прописани процесним нормама Јединствених правила за рјешавање спорова су смањени на најмању могућу мјеру. Тако се тужба на изјашњавање туженом доставља надаље три дана од дана примања уплате за трошкове поступка, двадесет дана се оставља за изјашњење, док је пружалац услуга рјешавања спорова у обавези да именује арбитражни панел у року од пет дана од момента пријема изјашњења туженог. Генерални рок за рјешавање спора је четрнаест дана од дана формирања арбитражног панела. Уколико је прије или током поступка покренут и парнични поступак пред надлежним судом, панел одлучује о суспензији и прекиду поступка или о доношењу одлуке.

Закључак

Имајући у виду претходно наведено, може се закључити да је тржишна утакмица за регистрацијом интернетских домена активност која ће и код нас, сходно динамици развоја електронског пословања, све више узимати маха. Стога смо сматрали да је благовремено упознавање са овом тематиком један вид едукације правних практичара, а овај текст је наш скромни допринос у том правцу. Свакако да је заштита жига и других права интелектуалне својине у називима интернетских домена само врх леденог бријега када се говори о информатичком праву и да ће животне ситуације привлачити пажњу шире јавности о овим питањима, а увјерени смо да ће глобална унификација правила и прописа у коначници креирати кохерентан правни оквир.

Срђан Рајчевић

Директор Агенције за информационо друштво Републике Српске, дипл. правник, дипл. инж. рачунарства, магистар пословно-правних наука. Заинтересован за правне аспекте ИКТ-а. Идејни творац више закона из области развоја информационог друштва у РС.

  • facebook
  • linkedin
  • skype
  • twitter