Dalea protiv Francuske

Dalea protiv Francuske

referenca

Dalea protiv Francuske, (eng. Dalea v. France), predstavka br. 964/07

ključne reči

pravo na uvid, pravo na brisanje podataka o ličnosti, privatnost, Šengenski sporazum, član 6, član 8

činjenice

Podnosilac predstavke je državljanin Rumunije. Godine 1997, podnosilac je tražio nemačku vizu radi posete, ali je odbijen. Sledeće godine tražio je dozvolu za posetu Francuskoj, ali je njegov zahtev ponovo odbijen.

Podnosilac je obavešten da su ga francuske vlasti prijavile „Šengenskom informacionom sistemu“ zbog čega je odbijen njegov zahtev za ulazak u Francusku.

Nakon toga, podnosilac se obratio francuskoj Nacionalnoj komisiji za zaštitu podataka (fra. Commission Nationale Informatique et Libertés – CNIL) sa zahtevom da mu se omogući uvid u njegove lične podatke koji su prijavljeni „Šengenskom informacionom sistemu“, tj ispravljanje ili brisanje tih podataka.

Komisija je zatim sprovela tražene provere i ukazala da je postupak pred njom iscrpljen.

Podnosilac je zatim pokrenuo postupak za sudsko preispitivanje odluke francuske Komisije za zaštitu podataka o ličnosti, pred Državnim savetom, koji je utvrdio da je podnosilac dobio informacije o unosu podataka u francusku šengen bazu podataka.

 

Državni savet je zaključio i da, na osnovu istrage koju je sproveo, nije moguće utvrditi razloge za uključivanje podnosioca predstavke u bazu podataka i da se zbog toga ne može oceniti da li je postupanje Komisije za zaštitu podataka, tj. odbijanje njegovog zahteva za ispravljanje ili brisanje podataka bilo nezakonito.

Komisija je navela da je podnosilac predstavke bio prijavljen šengenskom informacionom sistemu na zahtev francuske Bezbednosno-informativne agencije („DST“), koja je jedina mogla obezbediti relevantne informacije koje bi omogućile da Državni savet utvrdi da li je zahtev podnosioca predstavke za ispravljanje njegovih podataka utemeljen.

Francuski Državni savet je tako zaključio da je, imajući u vidu sve dokaze i spise predmeta, tužba podnosioca za poništaj odluke Komisije za zaštitu podataka bila neosnovana. Podnosilac se zatim predstavkom obratio Sudu pozivajući se na povredu članova 6 i 8 Konvencije.

komentar

Odluke o ulasku, boravku i proterivanju stranaca, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava ne potpadaju pod primenu člana 6 § 1 Konvencije.

U skladu s tim, mera sprečavanja podnosioca da uđe u Francusku – bez obzira na razloge, posledice ili trajanje – ne spada u okvir čl 6 Konvencije.

Pitanje prikupljanja i obrade podataka o ličnosti u šengenskom informacionom sistemu je usko povezano sa regulisanjem ulaska i boravka stranaca.

Nakon što su francuske i nemačke vlasti odbile da izdaju vizu podnosiocu, on je obavešten o uključivanju u šengenski informacioni sistem.

Štaviše, iz spisa predmeta proizlazi da je krajnji cilj podnosioca predstavke bio da podnošenjem zahteva Francuskoj nacionalnoj komisiji za zaštitu podataka o ličnosti kao i Državnom savetu, izdejstvuje ulazak u šengensku zonu i putuje unutar nje.

Sud iz Strazbura zaključuje da su postupci u pitanju povezani sa predmetom koji je van okvira člana 6 Konvencije, te da oni nisu imali za cilj utvrđivanje povrede prava.

Zbog navedenog sud je doneo zaključak da je predstavka neprihvatljiva (ratione materiae).

Sa druge strane, član 8 Konvencije kojim se štite privatnost i porodični život kao takav ne garantuje pravo strancu ulazak ili boravak u određenoj zemlji.

Prikupljanje podataka o podnosiocu od strane francuskih vlasti u šengenski informacioni sistem bilo je, prema oceni Suda, u skladu sa zakonom jer je težilo legitimnom cilju zaštite nacionalne bezbednosti.

Podnosilac predstavke nije pokazao kako je zapravo oštećen zbog odbijanja njegovog zahteva da putuje u zemlje šengenskog prostora.

Mešanje francuskih vlasti u pravo podnosioca predstavke na poštovanje privatnog života je stoga bilo srazmerno cilju i neophodno u demokratskom društvu.

Prema stavu Suda, u oblasti regulisanja ulaska i boravka stranaca države imaju široku slobodu odlučivanja.

Podnosilac je imao pravo na adekvatnu pravnu zaštitu, što je i iskoristio, kroz obraćanje Francuskoj nacionalnoj komisiji za zaštitu podataka o ličnosti, a zatim i francuskom Državnom savetu.

Sud nadalje zaključuje, da podnosiocu nije bio omogućen pristup njegovim podacima koji se čuvaju u šengenskoj bazi podataka, ali da ta činjenica sama po sebi ne dokazuje da je mešanje vlasti u „privatan život“ bilo neopravdano.

Prema oceni suda, prikupljanje i obrada podataka o ličnosti koji se odnose na podnosioca predstavke su bili opravdani sa stanovišta interesa nacionalne bezbednosti, te je mešanje francuskih vlasti u privatan život podnosioca bilo srazmerno cilju i neophodno u demokratskom društvu.

Zaključak Evropskog suda za ljudska prava je da je predstavka i po ovoj tački neprihvatljiva (očigledno neosnovana).

Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin