Čije su moje Instagram fotografije?

Čije su moje Instagram fotografije?

U jednoj galeriji u Njujorku postavljena je izložba fotografa Ričarda Prinsa “Frieze Art Fair”. Ono što je neobično je što se postavka sastoji od fotografija sa Instagrama: Prins je napravio kopije ekrana (eng. print screen) zajedno sa imenima autora i komentarima ispod, uvećao ih i odštampao, pa izložio kao svoja autorska dela. Većina tih “autorskih dela”, provokativno nazvanih “Novi portreti”, je prodata po ceni od 90.000 američkih dolara, a da pritom nije zatražena saglasnost od korisnika Instagrama čije su fotografije (zlo)upotrebljene, niti su oni na bilo koji način kompenzovani.

Da li je bilo povrede autorskog prava?

Osnovno pitanje na koje treba odgovoriti je da li su Instagram fotografije korisnika autorska dela.

Načelno, svaka originalna tvorevina ljudskog duha izražena u nekoj formi jeste autorsko delo. Da bi neko drugi to autorsko delo koristio (pa i komercijalno eksploatisao), morao bi da prethodno zatraži saglasnost od nosioca autorskog prava i eventualno da mu/joj plati odgovarajuću naknadu. Kada neko koristi tuđu fotografiju i preradi je, čak i ta prerađena fotografija može da se smatra autorskim delom. Ipak, i u toj situaciji prava originalnog autora ne bi smela da se dovode u pitanje, pa bi i za preradu dela morala da se traži saglasnost originalnog autora.

Međutim, u određenim situacijama tuđe autorsko delo se može slobodno koristiti (bez saglasnosti i bez naknade), ako ispunjava određene zakonske uslove. Tako je po našem Zakonu o autorskom i srodnim pravima, između ostalog, dozvoljeno slobodno korišćenje autorskog prava ako se radi o parodiji ili karikaturi uz uslov da se ne stvara zabuna u pogledu izvora tog dela, kao i u slučaju prerade dela za lične potrebe koje nije namenjeno javnosti.

U američkoj pravnoj doktrini i praksi postoji sličan koncept koji se zasniva na tzv. Transformativnom korišćenju autorskog dela koji podrazumeva slobodno korišćenje tuđeg autorskog dela ako postoji javni interes za korišćenje tog dela – Fer korišćenje (eng. fair use). Američki sudovi su u proceni da li se radi o transformativnom korišćenju uzimali u obzir dva kriterijuma: mera u kojoj je originalno delo transformisano i karakter upotrebe – komercijalna ili nekomercijalna. Sa druge strane, logična pravila autorskog prava ne mogu u potpunosti da odgovore na sve probleme koji se javljaju prilikom deljenje sadržaja onlajn.

U opisanom slučaju je sporno da li se radi o fer korišćenju, budući da tuđe Instagram fotografije uopšte nisu transformisane (prosto su napravljene kopije ekrana), a pritom su komercijalno iskorišćavane (ukupna postignuta cena je oko 430.000 dolara), ali je takođe sporno i to da li je printskrin uopšte autorsko delo budući da mu nedostaje element originalnosti. Drugo pitanje je da li su se korisnici saglasili sa ovakvim načinom korišćenja njihovih sadržaja prilikom registracije na Instagram.

Instagram je mreža za samopromociju

Suština Instagrama kao društvene mreže je u slobodnom šerovanju i deljenju u cilju promovisanja dela anonimnih umetnika. Instagram je posvećen tome da korisnici slobodno dele svoje fotografije omogućavajući im da budu prepoznati u široj javnosti, a ne samo među svojim kontaktima. Kao privatni servis (od 2012. godine u vlasništvu intenet giganta Facebook), ima svoja pravila ponašanja čijim prihvatanjem korisnici stupaju u ugovorni, za njih obavezujući odnos. Ta pravila korišćenja izričito navode da je sadržaj koji korisnici postavljaju njihov, ali sa druge strane Politika privatnosti propisuje da je korisnički generisani sadržaj javno dostupan, te da drugi korisnici mogu da ga pretražuju, gledaju, koriste ili dele. Korisnici registracijom na Instagram-u prihvataju ova pravila i time potvrđuju da su upoznati i da se saglašavaju i sa ovim načinom korišćenja njihovih fotografija, osim ako ne podese drugačije postavke privatnosti. Pritom, drugačija postavka privatnosti (zaključavanje profila) bi možda i obesmislila samu suštinu postojanja ove društvene mreže.

Šta je uradio Ričard Prins?

Ričard Prins je iskoristio pravne praznine i preširoko postavljena Pravila korišćenja, kreativno istumačio pravila o fer korišćenju i iskoristio prirodu ove društvene mreže.

Njegova eventualna odbrana bi mogla da se zasniva na tome da su fotografije na Instagram-u javne, da su korisnici dali svoj pristanak (doduše ne eksplicitni) na takvo korišćenje i da zato mogu slobodno da se koriste, pa i tako što će se odštampati i predstaviti kao sopstveno autorsko delo. Pored toga, nije nikoga doveo u zabludu u pogledu porekla dela jer je jasno da su u pitanju printskrinovi sa Instagram-a, a pritom je naznačeno i koji su korisnici postovali sadržaj, odnosno o čijim se fotografijama (portretima radi). U prilog mu ide i korišćenje tzv. tagova u komentarima uz slike, koji po definiciji služe da postavljeni sadržaj lakše pronađe širi krug korisnika. Ako je već fotografija bila namenjena za široku distribuciju onlajn, putem servisa koji okuplja oko 300 miliona aktivnih korisnika na mesečnom nivou i putem koga se šeruje oko 60 miliona fotografija svaki dan, onda nema logike da se primenjuju drugačija pravila oflajn, pa čak i u situaciji ako se ta distribucija iskoristi u komercijalne svrhe. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da se radi o printskrinu postova korisnika Instagram-a, ne samo o fotografiji. Da li bi, na primer, printskrin koji prikazuje poglavlje iz knjige Igra prestola, odštampan na pamfletu koji se deli da bi promovisao neki klub predstavljao neovlašćeno korišćenje autorskog dela, da li printskrin Gugl pretrage ili e-mail komunikacije mogu da se tretiraju kao autorsko delo? Gotovo je nemoguće sa 100% sigurnosti odgovoriti na ova pitanja koje kreira praksa.

Reakcije

Korisnici čiji su postovi iskorišćeni su reagovali rezignirano, ali samo zbog toga što su njihovi portreti prodati za ogromnu sumu novca, a da oni pritom nemaju ništa od toga. Po informacijama koje su dostupne u medijima, nijedan od oštećenih korisnika neće pokrenuti postupak protiv Prinsa. Takođe, ni Instagram nije reagovao.

Treba napomenuti i mogućnost “legalnog” otkupa prava na korisnički generisanom sadržaju, budući da Instagram zadržava pravo na globalnu licencu za korišćenje tog sadržaja, a koja je besplatna i prenosiva. Zbog toga je pomenuti fotograf mogao i da se zvanično obrati Instagram-u da mu ustupi pod-licencu za uz potpuno zaobilaženje korisnika. Zanimljivo je da se “legalno” od “nelegalnog” korišćenja ovde svodi na to da li je Instagram-u plaćeno ili nije. Kako je Ričard Prins na neki način ugrozio biznis model Instagram-a, logično bi bilo očekivati da će se upustiti se u pravnu borbu pred nadležnim sudom. Međutim, tada bi Instagram posredno priznao da Pravila korišćenja imaju praznine, pa bi morao da ih menja, a taj proces možda ne bi bilo moguće kontrolisati jer bi se kao legitimno postavilo i pitanje promene uslova pod kojima sam Instagram može drugima da ustupa pravo na korišćenje fotografija, pogotovo zbog činjenice da je korisnik već dovoljno podređena strana (preuzima gotovo potpunu odgovornost za sadržaj koji postavlja).

“Primenite zdrav razum i Vašu najbolju procenu kada komunicirate sa drugima, pa i kada postavljate sadržaje” (izvod iz Pravila korišćenja Instagrama)

Korisnici moraju da budu svesni da brojni “besplatni” servisi nisu zapravo besplatni, jer se prihvatanjem njihovih pravila saglašavaju da svoje podatke, onlajn navike, zapise, fotografije i slično, dele sa korporacijama koje ih koriste da bi ih na neki način prodavale i od toga pravile profit. Ako korišćenje društvenih mreža već predstavlja potrebu u današnjem svetu, onda je neophodno dobro se informisati i dobro razmisliti koja dobra se žrtvuju korišćenjem nekog servisa.

Nije nemoguće da se već u ovom trenutku fotografija vašeg maloletnog deteta sa FB-a nalazi u posedu osuđivanog seksualnog prestupnika, da vaš tvit služi kao motivaciona poruka na zidu neke kineske korporacije, a da neko zarađuje ogromne količine novca od targetiranog marketinga koristeći vaše lične podatke i onlajn navike. Zato dobro razmislite šta i pod kojim uslovima objavljujete na mreži.

Miloš Stojković

Saradnik u Advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, član radne grupe za izradu Nacrta zakona o oglašavanju, član pravnog tima ANEM-a i eksterni konsultant SHARE DEFENSE.

  • linkedin