Чије су моје Инстаграм фотографије?

Чије су моје Инстаграм фотографије?

У једној галерији у Њујорку постављена је изложба фотографа Ричарда Принса “Frieze Art Fair”. Оно што је необично је што се поставка састоји од фотографија са Инстаграма: Принс је направио копије екрана (енг. print screen) заједно са именима аутора и коментарима испод, увећао их и одштампао, па изложио као своја ауторска дела. Већина тих “ауторских дела”, провокативно названих “Нови портрети”, је продата по цени од 90.000 америчких долара, а да притом није затражена сагласност од корисника Инстаграма чије су фотографије (зло)употребљене, нити су они на било који начин компензовани.

Да ли је било повреде ауторског права?

Основно питање на које треба одговорити је да ли су Инстаграм фотографије корисника ауторска дела.

Начелно, свака оригинална творевина људског духа изражена у некој форми јесте ауторско дело. Да би неко други то ауторско дело користио (па и комерцијално експлоатисао), морао би да претходно затражи сагласност од носиоца ауторског права и евентуално да му/јој плати одговарајућу накнаду. Када неко користи туђу фотографију и преради је, чак и та прерађена фотографија може да се сматра ауторским делом. Ипак, и у тој ситуацији права оригиналног аутора не би смела да се доводе у питање, па би и за прераду дела морала да се тражи сагласност оригиналног аутора.

Међутим, у одређеним ситуацијама туђе ауторско дело се може слободно користити (без сагласности и без накнаде), ако испуњава одређене законске услове. Тако је по нашем Закону о ауторском и сродним правима, између осталог, дозвољено слободно коришћење ауторског права ако се ради о пародији или карикатури уз услов да се не ствара забуна у погледу извора тог дела, као и у случају прераде дела за личне потребе које није намењено јавности.

У америчкој правној доктрини и пракси постоји сличан концепт који се заснива на тзв. Трансформативном коришћењу ауторског дела који подразумева слободно коришћење туђег ауторског дела ако постоји јавни интерес за коришћење тог дела – Фер коришћење (енг. fair use). Амерички судови су у процени да ли се ради о трансформативном коришћењу узимали у обзир два критеријума: мера у којој је оригинално дело трансформисано и карактер употребе – комерцијална или некомерцијална. Са друге стране, логична правила ауторског права не могу у потпуности да одговоре на све проблеме који се јављају приликом дељење садржаја онлајн.

У описаном случају је спорно да ли се ради о фер коришћењу, будући да туђе Инстаграм фотографије уопште нису трансформисане (просто су направљенe копије екрана), а притом су комерцијално искоришћаване (укупна постигнута цена је око 430.000 долара), али је такође спорно и то да ли је принтскрин уопште ауторско дело будући да му недостаје елемент оригиналности. Друго питање је да ли су се корисници сагласили са оваквим начином коришћења њихових садржаја приликом регистрације на Инстаграм.

Инстаграм је мрежа за самопромоцију

Суштина Инстаграма као друштвене мреже је у слободном шеровању и дељењу у циљу промовисања дела анонимних уметника. Инстаграм је посвећен томе да корисници слободно деле своје фотографије омогућавајући им да буду препознати у широј јавности, а не само међу својим контактима. Као приватни сервис (од 2012. године у власништву интенет гиганта Facebook), има своја правила понашања чијим прихватањем корисници ступају у уговорни, за њих обавезујући однос. Та правила коришћења изричито наводе да је садржај који корисници постављају њихов, али са друге стране Политика приватности прописује да је кориснички генерисани садржај јавно доступан, те да други корисници могу да га претражују, гледају, користе или деле. Корисници регистрацијом на Инстаграм-у прихватају ова правила и тиме потврђују да су упознати и да се саглашавају и са овим начином коришћења њихових фотографија, осим ако не подесе другачије поставке приватности. Притом, другачија поставка приватности (закључавање профила) би можда и обесмислила саму суштину постојања ове друштвене мреже.

Шта је урадио Ричард Принс?

Ричард Принс је искористио правне празнине и прешироко постављена Правила коришћења, креативно истумачио правила о фер коришћењу и искористио природу ове друштвене мреже.

Његова евентуална одбрана би могла да се заснива на томе да су фотографије на Инстаграм-у јавне, да су корисници дали свој пристанак (додуше не експлицитни) на такво коришћење и да зато могу слободно да се користе, па и тако што ће се одштампати и представити као сопствено ауторско дело. Поред тога, није никога довео у заблуду у погледу порекла дела јер је јасно да су у питању принтскринови са Инстаграм-а, а притом је назначено и који су корисници постовали садржај, односно о чијим се фотографијама (портретима ради). У прилог му иде и коришћење тзв. тагова у коментарима уз слике, који по дефиницији служе да постављени садржај лакше пронађе шири круг корисника. Ако је већ фотографија била намењена за широку дистрибуцију онлајн, путем сервиса који окупља око 300 милиона активних корисника на месечном нивоу и путем кога се шерује око 60 милиона фотографија сваки дан, онда нема логике да се примењују другачија правила офлајн, па чак и у ситуацији ако се та дистрибуција искористи у комерцијалне сврхе. Ситуацију додатно компликује чињеница да се ради о принтскрину постова корисника Инстаграм-а, не само о фотографији. Да ли би, на пример, принтскрин који приказује поглавље из књиге Игра престола, одштампан на памфлету који се дели да би промовисао неки клуб представљао неовлашћено коришћење ауторског дела, да ли принтскрин Гугл претраге или е-маил комуникације могу да се третирају као ауторско дело? Готово је немогуће са 100% сигурности одговорити на ова питања које креира пракса.

Реакције

Корисници чији су постови искоришћени су реаговали резигнирано, али само због тога што су њихови портрети продати за огромну суму новца, а да они притом немају ништа од тога. По информацијама које су доступне у медијима, ниједан од оштећених корисника неће покренути поступак против Принса. Такође, ни Инстаграм није реаговао.

Треба напоменути и могућност “легалног” откупа права на кориснички генерисаном садржају, будући да Инстаграм задржава право на глобалну лиценцу за коришћење тог садржаја, а која је бесплатна и преносива. Због тога је поменути фотограф могао и да се званично обрати Инстаграм-у да му уступи под-лиценцу за уз потпуно заобилажење корисника. Занимљиво је да се “легално” од “нелегалног” коришћења овде своди на то да ли је Инстаграм-у плаћено или није. Како је Ричард Принс на неки начин угрозио бизнис модел Инстаграм-а, логично би било очекивати да ће се упустити се у правну борбу пред надлежним судом. Међутим, тада би Инстаграм посредно признао да Правила коришћења имају празнине, па би морао да их мења, а тај процес можда не би било могуће контролисати јер би се као легитимно поставило и питање промене услова под којима сам Инстаграм може другима да уступа право на коришћење фотографија, поготово због чињенице да је корисник већ довољно подређена страна (преузима готово потпуну одговорност за садржај који поставља).

“Примените здрав разум и Вашу најбољу процену када комуницирате са другима, па и када постављате садржаје” (извод из Правила коришћења Инстаграма)

Корисници морају да буду свесни да бројни “бесплатни” сервиси нису заправо бесплатни, јер се прихватањем њихових правила саглашавају да своје податке, онлајн навике, записе, фотографије и слично, деле са корпорацијама које их користе да би их на неки начин продавале и од тога правиле профит. Ако коришћење друштвених мрежа већ представља потребу у данашњем свету, онда је неопходно добро се информисати и добро размислити која добра се жртвују коришћењем неког сервиса.

Није немогуће да се већ у овом тренутку фотографија вашег малолетног детета са ФБ-а налази у поседу осуђиваног сексуалног преступника, да ваш твит служи као мотивациона порука на зиду неке кинеске корпорације, а да неко зарађује огромне количине новца од таргетираног маркетинга користећи ваше личне податке и онлајн навике. Зато добро размислите шта и под којим условима објављујете на мрежи.

Милош Стојковић

Сарадник у Адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, члан радне групе за израду Нацрта закона о оглашавању, члан правног тима АНЕМ-а и екстерни консултант SHARE DEFENSE.

  • linkedin