Kategorija: elektronske komunikacije
-
Pristupačnost IKT- osvrt na strategiju iz ugla osoba sa invaliditetom
Na pitanje koliko su IKT usluge i servisi prilagođeni osobama sa invaliditetom nije lako dati jednostavan odgovor. Naime, iako postoje pomaci u prilagođavanju IKT usluga i servisa u Republici Srbiji, razvijenost ovih servisa za sociougrožene grupe nije u potpunosti okončan.
-
ENISA: Indikatori bezbednosnih incidenata
Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka (ENISA) objavila je studiju „Indikatori bezbednosnih incidenata – merenje uticaja incidenata koji značajno pogađaju elektronske komunikacije“, čija je namena proučavanje onih situacija prema čijim se svojstvima i intenzitetu određuje kritičnost incidenta u javnim komunikacionim mrežama i uslugama.
-
Regulisanje novih tehnologija: dileme i vrednosti
Regulisanje novih tehnologija je problematično imajući u vidu eksponencijalni razvoj i nepredviđene posledice koje nove tehnologije donose. Autor ukazuje na filozofsko-sociološku dilemu u regulisanju novih tehnologija i njen odnos prema određenim društvenim vrednostima.
-
Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka ENISA
Kratak pregled osnivanja, strukture i nadležnosti Evropske agencije za bezbednost mreža i podataka (ENISA), koja ima ulogu u uspostaljanju višeg nivoa bezbednosti mreža i podataka u Evropskoj uniji, podizanja svesti o informacionoj bezbednosti i razvoja i promovisanja kulture bezbednosti mreža i podataka za dobrobit građana, potrošača, preduzeća i organa javne vlasti Evropske unije.
-
ENISA: analiza kritične informacione infrastrukture
Evropska agencija za bezbednost mreža i informacija (ENISA) objavila je na svom sajtu dokument „Procena stanja, analiza i preporuke za kritičnu informacionu infrastrukturu“. Predmet studije bilo je stanje i uređenje kritične informacione infrastrukture (u daljem tekstu: KII) u sedamnaest država članica Evropske unije i jednoj EFTA zemlji. U ovom tekstu navešćemo najznačajnije rezultate studije i preporuke koje je ENISA izdala zemljama članicama EU.
-
Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije
Visokotehnološki kriminal je vrsta kriminala kod kojeg su informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) objekat krivičnog dela ili sredstvo izvršenja krivičnog dela. Ta vrsta kriminala je u rapidnom porastu, a prema skorijim istraživanjima šteta od napada na globalnom nivou iznosi više od 400 milijardi dolara.
-
Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: jednostrana izmena ugovora
Jednostrana izmena ugovora od strane operatora predstavlja značajnu temu obrađenu Zakonom o elektronskim komunikacijama. Zakonodavac ostavlja mogućnost operatoru da jednostrano izmeni uslove ugovora sa korisnikom, ali u tom slučaju ostavlja mogućnost i korisniku da se sa takvim izmenama ne saglasi.
-
Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: forma i sadržaj ugovora
Članom 105. Zakona o elektronskim komunikacijama, naslovljenim Ugovor između operatora i korisnika, zakonodavac je propisao da se međusobna prava i obaveze operatora i korisnika uređuju ugovorom, koji se zaključuje u pisanoj formi. Drugim rečima, operator i korisnik u vezi sa pružanjem usluga elektronskih komunikacija moraju zaključiti pisani ugovor. Zakonodavac je istim članom propisao i obavezan sadržaj takvog ugovora…
-
Internet za sve: Ugrožava li SBB Junifaj uslugom vaša prava?
Izmenom Opštih uslova za pružanje internet usluga, SBB je definisao korišćenje nove usluge ”SBB Junifaj” (eng. UniFI), koja se opisuje kao besplatna bežična mreža dostupna na preko 500 lokacija. Autor u ovom tekstu razmatra prednosti, mane i kontroverze njenog uvođenja na srpsko tržište.
-
Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: predugovorna faza
Zakon o elektronskim komunikacijama (u daljem tekstu: ZEM) definiše operatora kao lice koje obavlja ili je ovlašćeno da obavlja delatnost elektronskih komunikacija. Sa druge strane, ZEM poznaje i definiše pojmove korisnik, krajnji korisnik, potrošač i pretplatnik. Konačno, isti zakon uključuje i regulisanje ugovora s operatorima, tj. propisuje formu i obavezne elemente ovih ugovora.
-
Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: pravni okvir
Počevši od analize odnosa ugovornih strana, ovaj, prvi iz serije tekstova o zaštiti prava korisnika elektronskih komunikacija analizira važeći pravni okvir u Republici Srbiji.
-
Neutralnost Interneta u EU: regulatorna antiteza
Evropski parlament je dana 27.10.2015 glasao za potvrdu Sporazuma, prethodno utvrđenog 30-tog juna 2015 sa Komisijom i Evropskim savetom, kojim je predviđeno ukidanje rominga do juna 2017. godine i kojim se uspostavljaju pravila koja potvrćuju neutralnost Interneta u EU.
-
Kritična informaciona infrastruktura
Evropska unija je 2006. godine pokrenula Evropski program za zaštitu kritične infrastrukture, u okviru koga je i sačinjena navedena direktiva. Opasnosti koje mogu ugroziti kritičnu infrastrukturu mogu da potiču od terorističkih akcija, kriminalnih aktivnosti, prirodnih katastrofa i drugih razloga…
-
Predlog Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU
Predlog direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (NIS Directive) Evropske unije predstavlja jedan od početnih koraka ka izgradnji politike EU u ovoj oblasti. Tekst predložene direktive objavljen je u februaru 2013. godine, a Evropski parlament je usvojio amandmane na direktivu u martu 2014. godine, na koje je najveći uticaj imao Komitet za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača. Direktiva još nije usvojena, i o njoj još uvek postoje nesaglasnosti, o kojima će biti reči u ovom tekstu.
-
Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti
U okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo, PravoIKT objavljuje Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Predmet ovog teksta biće pregled naših najbitnijih zapažanja. Kompletan Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti u izdanju PravaIKT možete preuzeti u formi eKnjige, koja je dostupna i na stranici PravoIKT: Publikacije.
-
Zakon o informacionoj bezbednosti: nacrt
Brojni rizici zahtevaju da informaciona bezbednost bude jedan od prioriteta srpskog zakonodavca. Štete koje mogu nastati često mogu da imaju velike posledice po nacionalnu bezbednost, imovinu, podatke o ličnosti i druge društvene vrednosti. Usled toga, kao i da bi išli u korak sa sličnim zakonodavnim inicijativama u EU, neophodno je doneti propis kojim će se stvoriti uslovi da informaciona bezbednost dobije značaj koji joj pripada i koji će napraviti temelj za dalji razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti.
-
Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja
Pored osnovne problematike nulte tarife, koja se kreće u oblasti zaštite konkurencije i neutralnosti interneta, debate o ovoj praksi su pokrenule i mnoga druga pitanja kao što su: da li ova praksa utiče na slobodu izražavanja na internetu? Da li utiče na raznolikost sadržaja koji se nudi, a pogotovo domaći sadržaj, na zaštitu podataka?
-
Nulta tarifa (zero rating): izazovi tarifiranja usluga mobilnih operatora
Nulta tarifa (zero rating) je termin koji se javlja u okviru debate o otvorenom int Nulta tarifa, najjednostavnije rečeno, predstavlja praksu mobilnih operatora da određeni sadržaj pružaju korisnicima bez naknade. Klasičan primer ovoga je kada vam vaš mobilni operater u okviru nekih tarifnih paketa nudi pristup Fejsbuk aplikaciji besplatno, tj. neće vam se tarifirati korišćenje ove aplikacije…
-
OTT stiže u Srbiju: Kraj tradicionalnih medija?
OTT (eng. Over the Top) predstavlja generični pojam za pružanje usluga putem mreža elektronskih komunikacija (interneta), tako što njihov pružalac koristi postojeći pristup internetu da bi delio svojim korisnicima različite sadržaje (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube itd.) ili da bi im omogućio komunikaciju (Viber, Whats Up itd). Oba aspekta usluge su zanimljiva, budući da remete ustaljene biznis modele tradicionalnih pružalaca telekomunikacionih usluga.
-
Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir
deo 1 – Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EUdeo 2 – Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godinedeo 3 – Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvirU prethodnom tekstu smo kao razloge za donošenje novog, aktuelnog pravnog okvira u oblasti elektronskih komunikacija u EU istakli ubrzan rast sektora, kao i neophodnost za boljom […]
-
Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine
Elektronske komunikacije u EU obrađuje ”Telekom paket” iz 2002 godine kojim su države članice u potpunosti zamenile ”Regulatorni paket“ iz 1998. godine. Ovakvim jedinstvenim regulatornim okvirom regulisane su sve elektronske komunikacije, što je rezultat konvergencije telekomunikacija, informacionih tehnologija i elektronskih medija do koje je došlo u protekle dve do tri decenije.
-
4G tehnologija u Srbiji: regulatorni okvir i perspektive
Po najavama predstavnika RATEL-a i resornog ministarstva, 4G tehnologija u Srbiji će biti dostupna od maja ove godine. Nova generacija prenosa podataka putem mobilne mreže koindicira sa povećanjem interesovanja prosečnog korisnika za različite servise i uslovljena je posedovanjem pristupa internetu velikih brzina. Pored pregleda istorijskog konteksta koji prethodi digitalizaciji telekomunikacija, ovaj tekst razmatra pitanja vezana za domaći pravni okvir relevantan za ovu oblast i čitaocu omogućava shvatanje trenutnog stanja kao i razvoja situacije u budućnosti.
-
Strategija sajber bezbednosti EU: otvoren, bezbedan i zaštićen sajber prostor
Iako je sajber prostor „virtualan“, u njemu ne sme da postoji manja tolerancija na kršenje ljudskih prava i elementarnih civilizacijskih postulata. Čini se da se ovo načelo ponekad zaboravlja, s obzirom da se Internet ne tako retko doživljava kao prostor gde kršenje ljudskih prava, nanošenje materijalne i nematerijalne štete i činjenje krivičnih dela imaju manju težinu u odnosu na tzv. stvarni svet. Strategija sajber bezbednosti Evropske unije, usvojena 2013. godine, predstavlja prvi sveobuhvatni akt koji je Evropska unija sačinila u ovoj oblasti. U dokumentu se u više navrata ističe da osnovne vrednosti na kojima počiva EU moraju da se poštuju i u sajber prostoru.
-
Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EU
Od samih početaka razvoja elektronskih komunikacija, a s obzirom na njihovu specifičnu prirodu, evidentna je povezanost razvoja tehnologije, ekonomskog razvoja i razvoja pravne regulative. Imajući u vidu specifičnu povezanost ova tri elementa, tj. njihovu međusobnu zavisnost i preplitanje, jedinstven je stav da je regulisanje tržišta elektronskih komunikacija u EU od izuzetnog značaja, te da takva regulativa predstavlja jedan od važnih instrumenata u ostvarivanju ciljeva izgradnje jedinstvenog ekonomskog tržišta EU i opšte dobrobiti društva.