Категорија: електронске комуникације

  • Приступачност ИКТ- осврт на стратегију из угла особа са инвалидитетом

    Приступачност ИКТ- осврт на стратегију из угла особа са инвалидитетом

    На питање колико су ИКТ услуге и сервиси прилагођени особама са инвалидитетом није лако дати једноставан одговор. Наиме, иако постоје помаци у прилагођавању ИКТ услуга и сервиса у Републици Србији, развијеност ових сервиса за социоугрожене групе није у потпуности окончан.

  • ЕНИСА: Индикатори безбедносних инцидената

    ЕНИСА: Индикатори безбедносних инцидената

    Европска агенција за безбедност мрежа и података (ЕНИСА) објавила је студију „Индикатори безбедносних инцидената – мерење утицаја инцидената који значајно погађају електронске комуникације“, чија је намена проучавање оних ситуација према чијим се својствима и интензитету одређује критичност инцидента у јавним комуникационим мрежама и услугама.

  • Регулисање нових технологија: дилеме и вредности

    Регулисање нових технологија: дилеме и вредности

    Регулисање нових технологија је проблематично имајући у виду експоненцијални развој и непредвиђене последице које нове технологије доносе. Аутор указује на филозофско-социолошку дилему у регулисању нових технологија и њен однос према одређеним друштвеним вредностима.

  • Европска агенција за безбедност мрежа и података ЕНИСА

    Европска агенција за безбедност мрежа и података ЕНИСА

    Кратак преглед оснивања, структуре и надлежности Европске агенције за безбедност мрежа и података (ЕНИСА), која има улогу у успостаљању вишег нивоа безбедности мрежа и података у Европској унији, подизања свести о информационој безбедности и развоја и промовисања културе безбедности мрежа и података за добробит грађана, потрошача, предузећа и органа јавне власти Европске уније.

  • ЕНИСА: анализа критичне информационе инфраструктуре

    ЕНИСА: анализа критичне информационе инфраструктуре

    Европска агенција за безбедност мрежа и информација (ЕНИСА) објавила је на свом сајту документ „Процена стања, анализа и препоруке за критичну информациону инфраструктуру“. Предмет студије било је стање и уређење критичне информационе инфраструктуре (у даљем тексту: КИИ) у седамнаест држава чланица Европске уније и једној ЕФТА земљи. У овом тексту навешћемо најзначајније резултате студије и препоруке које је ЕНИСА издала земљама чланицама ЕУ.

  • Високотехнолошки криминал: кривично законодавство Србије

    Високотехнолошки криминал: кривично законодавство Србије

    Високотехнолошки криминал је врста криминала код којег су информационо-комуникационе технологије (ИКТ) објекат кривичног дела или средство извршења кривичног дела. Та врста криминала је у рапидном порасту, а према скоријим истраживањима штета од напада на глобалном нивоу износи више од 400 милијарди долара.

  • Заштита права корисника електронских комуникација:  једнострана измена уговора

    Заштита права корисника електронских комуникација: једнострана измена уговора

    Једнострана измена уговора од стране оператора представља значајну тему обрађену Законом о електронским комуникацијама. Законодавац оставља могућност оператору да једнострано измени услове уговора са корисником, али у том случају оставља могућност и кориснику да се са таквим изменама не сагласи.

  • Заштита права корисника електронских комуникација:  форма и садржај уговора

    Заштита права корисника електронских комуникација: форма и садржај уговора

    Чланом 105. Закона о електронским комуникацијама, насловљеним Уговор између оператора и корисника, законодавац је прописао да се међусобна права и обавезе оператора и корисника уређују уговором, који се закључује у писаној форми. Другим речима, оператор и корисник у вези са пружањем услуга електронских комуникација морају закључити писани уговор. Законодавац је истим чланом прописао и обавезан садржај таквог уговора…

  • Интернет за све: Угрожава ли СББ Јунифај услугом вашa правa?

    Интернет за све: Угрожава ли СББ Јунифај услугом вашa правa?

    Изменом Општих услова за пружање интернет услуга, СББ је дефинисао коришћење нове услуге ”СББ Јунифај” (енг. UniFI), која се описује као бесплатна бежична мрежа доступна на преко 500 локација. Аутор у овом тексту разматра предности, мане и контроверзе њеног увођења на српско тржиште.

  • Заштита права корисника електронских комуникација:  предуговорна фаза

    Заштита права корисника електронских комуникација: предуговорна фаза

    Закон о електронским комуникацијама (у даљем тексту: ЗЕМ) дефинише оператора као лице које обавља или је овлашћено да обавља делатност електронских комуникација. Са друге стране, ЗЕМ познаје и дефинише појмове корисник, крајњи корисник, потрошач и претплатник. Коначно, исти закон укључује и регулисање уговора с операторима, тј. прописује форму и обавезне елементе ових уговора.

  • Заштита права корисника електронских комуникација: правни оквир

    Заштита права корисника електронских комуникација: правни оквир

    Почевши од анализе односа уговорних страна, овај, први из серије текстова о заштити права корисника електронских комуникација анализира важећи правни оквир у Републици Србији.

  • Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза

    Неутралност Интернета у ЕУ: регулаторна антитеза

    Европски парламент је дана 27.10.2015 гласао за потврду Споразума, претходно утврђеног 30-тог јуна 2015 са Комисијом и Европским саветом, којим је предвиђено укидање роминга до јуна 2017. године и којим се успостављају правила која потврћују неутралност Интернета у ЕУ.

  • Критична информациона инфраструктура

    Критична информациона инфраструктура

    Европска унија је 2006. године покренула Европски програм за заштиту критичне инфраструктуре, у оквиру кога је и сачињена наведена директива. Опасности које могу угрозити критичну инфраструктуру могу да потичу од терористичких акција, криминалних активности, природних катастрофа и других разлога…

  • Предлог Директиве о мрежној и информационој безбедности ЕУ

    Предлог Директиве о мрежној и информационој безбедности ЕУ

    Предлог директиве о мрежној и информационој безбедности (NIS Directive) Европске уније представља један од почетних корака ка изградњи политике ЕУ у овој области. Текст предложене директиве објављен је у фебруару 2013. године, а Европски парламент је усвојио амандмане на директиву у марту 2014. године, на које је највећи утицај имао Комитет за унутрашње тржиште и заштиту потрошача. Директива још није усвојена, и о њој још увек постоје несагласности, о којима ће бити речи у овом тексту.

  • Коментар Нацрта закона о информационој безбедности

    Коментар Нацрта закона о информационој безбедности

    У оквиру јавне расправе коју је организовало Министарство, ПравоИКТ објављује Коментар Нацрта закона о информационој безбедности. Предмет овог текста биће преглед наших најбитнијих запажања. Комплетан Коментар Нацрта закона о информационој безбедности у издању ПраваИКТ можете преузети у форми еКњиге, која је доступна и на страници ПравоИКТ: Публикације.

  • Закон о информационој безбедности: нацрт

    Закон о информационој безбедности: нацрт

    Бројни ризици захтевају да информациона безбедност буде један од приоритета српског законодавца. Штете које могу настати често могу да имају велике последице по националну безбедност, имовину, податке о личности и друге друштвене вредности. Услед тога, као и да би ишли у корак са сличним законодавним иницијативама у ЕУ, неопходно је донети пропис којим ће се створити услови да информациона безбедност добије значај који јој припада и који ће направити темељ за даљи развој законодавства у овој области.

  • Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

    Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

    Поред основне проблематике нулте тарифе, која се креће у области заштите конкуренције и неутралности интернета, дебате о овој пракси су покренуле и многа друга питања као што су: да ли ова пракса утиче на слободу изражавања на интернету? Да ли утиче на разноликост садржаја који се нуди, а поготово домаћи садржај, на заштиту података?

  • Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

    Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

    Нулта тарифа (zero rating) је термин који се јавља у оквиру дебате о отвореном инт Нулта тарифа, најједноставније речено, представља праксу мобилних оператора да одређени садржај пружају корисницима без накнаде. Класичан пример овога је када вам ваш мобилни оператер у оквиру неких тарифних пакета нуди приступ Фејсбук апликацији бесплатно, тј. неће вам се тарифирати коришћење ове апликације…

  • ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?

    ОТТ стиже у Србију: Крај традиционалних медија?

    ОТТ (енг. Over the Top) представља генерични појам за пружање услуга путем мрежа електронских комуникација (интернета), тако што њихов пружалац користи постојећи приступ интернету да би делио својим корисницима различите садржаје (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube итд.) или да би им омогућио комуникацију (Viber, Whats Up итд). Оба аспекта услуге су занимљива, будући да ремете устаљене бизнис моделе традиционалних пружалаца телекомуникационих услуга.

  • Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

    Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир

    део 1 – Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ део 2 – Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године део 3 – Електронске комуникације у ЕУ: актуелни правни оквир У претходном тексту смо као разлоге за доношење новог, актуелног правног оквира у области електронских комуникација у ЕУ истакли убрзан раст сектора, као и […]

  • Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

    Електронске комуникације у ЕУ: ”Телеком пакет“ из 2002. године

    Електронске комуникације у ЕУ обрађује ”Телеком пакет” из 2002 године којим су државе чланице у потпуности замениле ”Регулаторни пакет“ из 1998. године. Оваквим јединственим регулаторним оквиром регулисане су све електронске комуникације, што је резултат конвергенције телекомуникација, информационих технологија и електронских медија до које је дошло у протекле две до три деценије.

  • 4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе

    4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе

    По најавама представника РАТЕЛ-а и ресорног министарства, 4G технологија у Србији ће бити доступна од маја ове године. Нова генерација преноса података путем мобилне мреже коиндицира са повећањем интересовања просечног корисника за различите сервисе и условљена је поседовањем приступа интернету великих брзина. Поред прегледа историјског контекста који претходи дигитализацији телекомуникација, овај текст разматра питања везана за домаћи правни оквир релевантан за ову област и читаоцу омогућава схватање тренутног стања као и развоја ситуације у будућности.

  • Стратегија сајбер безбедности ЕУ: отворен, безбедан и заштићен сајбер простор

    Стратегија сајбер безбедности ЕУ: отворен, безбедан и заштићен сајбер простор

    Иако је сајбер простор „виртуалан“, у њему не сме да постоји мања толеранција на кршење људских права и елементарних цивилизацијских постулата. Чини се да се ово начело понекад заборавља, с обзиром да се Интернет не тако ретко доживљава као простор где кршење људских права, наношење материјалне и нематеријалне штете и чињење кривичних дела имају мању тежину у односу на тзв. стварни свет. Стратегија сајбер безбедности Европске уније, усвојена 2013. године, представља први свеобухватни акт који је Европска унија сачинила у овој области. У документу се у више наврата истиче да основне вредности на којима почива ЕУ морају да се поштују и у сајбер простору.

  • Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ

    Електронске комуникације: развој регулаторног оквира ЕУ

    Од самих почетака развоја електронских комуникација, а с обзиром на њихову специфичну природу, евидентна је повезаност развоја технологије, економског развоја и развоја правне регулативе. Имајући у виду специфичну повезаност ова три елемента, тј. њихову међусобну зависност и преплитање, јединствен је став да је регулисање тржишта електронских комуникација у ЕУ од изузетног значаја, те да таква регулатива представља један од важних инструмената у остваривању циљева изградње јединственог економског тржишта ЕУ и опште добробити друштва.