ENISA Indikatori bezbednosnih incidenata

ENISA: Indikatori bezbednosnih incidenata

Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka (ENISA) objavila je studiju „Indikatori bezbednosnih incidenata – merenje uticaja incidenata koji značajno pogađaju elektronske komunikacije“, čija je namena proučavanje onih situacija prema čijim se svojstvima i intenzitetu određuje kritičnost incidenta u javnim komunikacionim mrežama i uslugama.

Slika 1: Gartnerov ciklus

Regulisanje novih tehnologija: dileme i vrednosti

Portal PravoIKT objavio je preko 200 tekstova sa komentarima zakona, sudskim presudama, primerima iz primena tehnologija, potencijalnim rizicima korišćenja novih tehnologija i srodnom tematikom. Iz sadržaja tekstova stiče se utisak da u oblasti Prava informaciono-komunikacionih tehnologija ima puno problematike i izazova. Činjenica jeste da eksponencijalni razvoj tehnologija stvara velike pravne probleme, a konvencionalni regulatorni pristup novim tehnologijama ne funkconišu sjajno. Kada je regulisanje novih tehnologija u pitanju, njihovo podvrgavanje normama zakona i drugim izvorima regulisanja svakako nije jednostavno. Ali upravo buduće upravljanje tehnologijama zavisi od njihovog regulisanja, jer regulacija je i tehnika upravljanja određenim oblastima radi postizanja planiranih ciljeva. Zbog toga stvaranje regulatornog okvira koji se odnosi na nove tehnologije i njegova kasnija implementacija jesu veliki izazovi.

Oklonosti koje utiču na regulisanje novih tehnologija

Veći broj okolnosti utiče na proces regulisanja. Najpre, svaki razvoj tehnologije ima svoje nivoe. Tehnologija može biti u začetku svog razvoja, može predstavljati određeni prototip koji možda nikada neće doživeti serijsku proizvodnju, može biti u fazi testiranja, zatim deo tržišta na kom se slobodno prodaje i svakako koristi. Pored toga upravo lansirana tehnologija može biti dopuna već postojećih, nešto što je već viđeno ili pak da predstvalja apsolutnu novinu.

Sa druge strane regulatorni pristup zavisi od socijalno-pravnih i političkih faktora. Činjenica je da kulturni obrasci jesu različiti u Japanu, SAD-u, Evropi ili Africi. Tradicije regulisanja se razlikuju u državama i regionima.Samim tim javlja se potreba razmatranja različitih nivoa na kome bi se stvorio regulatorni okvir (npr. međunarodni, supernacionalni, na nivou države ili pak republike ako je reč o federativnoj državi).

Najzad, sektor primene tehnologije je faktor koji takođe utiče na potrebu stvaranja regulatornog okvira. Važnost stvaranja regulatornog okvira koji se odnosi na nove tehnologije zavisi i od toga da li tehnologije imaju svoju primenu u medicini, saobraćaju, transportu, bezbednosti, sektoru lične potrošnje ili nekoj drugoj oblasti.

Vrednosni sistem kao osnova regulisanja

Ideologija jednog sistema može biti utemeljena na komunitarizmu, utilitarizmu, kantizmu, marksizmu, tehnokratizmu i drugim etikama i učenjima. Autnomija volje, sloboda, odgovornost, dostojanstvo, jednakost, privatnost i druge vrednosti oblikuju se u skladu sa dominantnim etičkim principima u društvu. Ljudska prava i slobode jesu derivati vrednosnih sistema i kroz tretiranje prava i sloboda fundamentalni pravni instituti dobijaju svoj praktični oblik.

Iako se veoma često vrednosni sistemi potcenjuju u procesu regulacije, oni jesu neizostavni deo regulatornog procesa. Svakako da su debate da li je određena regulacija u skladu sa deklarativnim i suštinskim vrednostima jednog društva veoma česte. No, javna debata i jeste deo zakonodavnog procesa, a donošenje zakona jeste deo regulacije. Ciklus regulacije novih tehnologija mora imati u osnovi vrednosni sistem. Ovakav pristup je bitan za održanje demokratskog sistema baziranog na vladavini prava, ali i zbog stvaranja osnova za održiv razvoj tehnologija čija primena ne ugrožava prava građana.

Gartnerov ciklus

Ciklus razvoja novih tehnologija nije imun na negativne i pozitivne percepcije koje utiču na produktivnost tehnologije. Metodologija poznata kao Gartnerov ciklus (Gartner’s Hype Cycle) ukazuje na zrelost razvoja novih tehnologija, njihovog usvajanja i kasnije primene. Gartner smatra da, nakon javnog predstavljanja nove tehnologije, opšta pažnja utiče na stvaranje percepcije javnosti koja ima velika očekivanja od noviteta. No, takva očekivanja često jesu preuveličana, i kada dostignu svoj nerealni vrhunac (Peak of Inflated Expectations), ona opadaju i stvara se razočaranje. Ipak, nakon razočaranja (Trough of Disillusionment), percpecija o tehnologijama se formira na realnim osnovama, te ona polako zauzima svoje mesto na platou produktivnosti (Plateau of Productivity). Naravno, od pojave tehnologije, pa da njenog pozicioniranja na platou produktivnosti, potreban je protok vremena koji nije unificiran već varira od tehnologije od tehnologije.

Slika 1: Gartnerov ciklus. Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/Hype_cycle

Po mišljenju autora ovog teksta, samoupravljajuća vozila, 3De štampa, virtuelna realnost i Internet televizija predstavljaju nove tehnologije koje još uvek nisu na vrhuncu očekivanja. Očekivanja od računarstva u oblaku polako splašnjavaju, kao što je slučaj i sa mikroblogingom (npr. Tviter). Od nekih novih tehnologija ne očekuje se puno. Štaviše, razočaranje je veće nego što bi možda trebalo da bude u slučaju RFIDa. Najzad, neke tehnologije su na stabilnom platou produktivnosti, kao što je slučaj sa veb 2.0.

Upravo različite faze i dinamika razvoja novih tehnologija u velikoj meri utiču na njihovo regulisanje. Nekada prevelika očekivanja mogu da ubrzaju regulatorni proces. Samim tim, postoji opasnost od kreiranja zakonodavnog okvira (kao deo regulatornog okvira) koji može da uspori dalji razvoj tehnologije. Takođe, brzi razvoj tehnologije može da učini trenutne zakone besmislenim.

Kolingridžova dilema

Pravi momenat za regulisanje tehnologija jeste predmet naučne diskusije koja traje već nekoliko decenija. Pre gotovo 36 godina, preciznije 1980. godine, ne tako prominentan univerzitetski radnik iz Velike Britanije, tačnije sa Univerziteta u Astonu, David Kolingridž objavio je knjigu Socijalna kontrola tehnologije (Social Control of Technology). U ovoj knjizi autor je izneo svoju dilemu koja se tiče regulacije novih tehnologija. Naime, po njemu postoje dva regulatorna pristupa. Po prvom, tehnologije mogu da se regulišu u ranoj fazi njihovog nastajanja. Drugi pristup podrazumeva regulaciju u kasnijoj fazi razvoja i primene. Oba pristupa nose sa sobom određene prednosti, ali i mane. Naime, u ranoj fazi razvoja regulisanje tehnologija podupire konvencionalno shvatanje principa pravne države i vladavine prava (ili makar stvara njihov privid). No, regulacija u ranoj fazi može biti nesvrsishodna, teško primenljiva i kontraproduktivna tehnološkom razvoju. Ako se tehnologije regulišu u kasnijoj fazi njihovog istraživanja, razvoja i primene, onda predložene regulatorne mere mogu biti bazirane na naučnim dokazima, a ne na pretpostavkama. Samim tim stvara se regulatorni okvir koji bi trebalo da bude svrsishodniji i primenljiviji. Ipak, mana ovog pristupa jeste eventualno stvaranje neželjenih socijalnih posledica u periodu od nastanka tehnologija do njihovog regulisanja.

Kolingridžova dilema danas više nego u vreme njenog nastajanje predstavlja aktuelnu paradigmu regulisanja novih tehnologija, koja uključuje socijalne, političke, pravne i naučno-inovativne faktore. Međutim, iako ova dilema ukazuje na potencijalne probleme i konflikte u postupku regulacije novih tehnologija, ona nema veliki instrumentalni značaj.

Regulatorna tehnika

Pojam regulatorna tehnika opisuje proces od inicijative do stvaranja regulatornog okvira. Prvi korak u postupku regulacije jeste određivanje svrhe regulacije (npr. zaštita ranjivih kategorija stanovništva, očuvanje socio-ekonomskog uređenja, obezbeđenje pravne sigurnosti, distribucija odgovornosti, intenziviranje naučno-istraživačkog rada koji bi ubrzao razvoj tehnologija). Sledeći korak jeste definisanje trenutnog problema. Problem treba opisati i postaviti hipoteze vezane za problem (recimo koje solucije mogu da reše problem).

U narednoj fazi treba obaviti neophodna istraživanja, kako bi se dokazale ili odbacile formirane hipoteze. Naravno, ovaj korak je neophodan ukoliko se regulacija formira na naučnim osnovama. Proces istraživanja se pokreće definisanjem cilja istraživanja (npr. rešavanje praktičnih poblema, rešavanje teorijskih problema, razvoj javnih politika). Nakon toga treba odrediti metodologiju istraživanja (npr. analiza pozitivnog prava, uporedno pravna analiza, analiza sudske prakse, intervjui, ankete itd.). Nakon sprovođenja istraživanja dobijeni rezultati se obrađuju i analiziraju.

Poslednja faza u regulatornom procesu jeste i formalno stvaranje regulatornog okvira koji se nakon objave primenjuje. Postoji veliki broj modela za realizaciju poslednje faze. Koji će model biti primenjen zavisi od toga da li se regulatorni okvir kreira putem nacionalne (ili nadnacionalne) zakonodavne inicijative, stvaranjem međunarodno pravnih instrumenata, stvaranjem Soft Law-a ili korišćenjem drugih sredstava regulisanja. Naravno, nije isključeno da rezultati prethodno obavljenih istraživanja ukažu na to da regulacije uopšte nije potrebna.

„Pravo – tehnologija – društvo“ ili nešto drugo

Odnos između prava, tehnologije i društva formira diskurs u okviru koga se pozicionira pravo u regulaciji tehnologija. Međutim, po mišljenju autora ovog teksta, ovaj pristup jeste u velikoj meri konvencionalan (usuđujem se da kažem i zastareo) i ima svoje alternativne pristupe.

Slika 2: Odnos prava, tehnologije i društva

Slika 2: Odnos prava, tehnologije i društva

Najpre, često se potencira potreba stvaranja regulacije koja je tehnološki neutralna. U priličnoj meri je nejasno šta jeste tehnološki neutralna regulacija. Postoje mišljenja da tehnološki neutralna regulacija jeste ona koja se odnosi na efekate tehnologije, a ne i na same tehnologije. Pored toga, stvaranje regulacije koja ne koči razvoj tehnologije ili pak kreiranje održivog zakonskog okvira takođe se smatra tehnološki neutralnom regulacijom. Koje god shvatanje da se uzme u obzir, pravi izazov jeste stvaranje balansa između tehnološki neutralnog pristupa u procesu regulacije sa jedne strane, i pravne sigurnosti sa druge.

Pravna sigurnost je princip koji omogućuje pojedincu predvidivost primene pravnih propisa i potencijalne sankcije. Šta zapravo mislimo pod pojmom pravo? Česta percepcija prava vezana je za set normi propisanih zakonima, podzakonskim aktima i sudskim odlukama. Ovakvo shvatanje iako nije netačno čini se da nije kompletno. Njegovo ograničenje je u često zapostavljenom odnosu prava i etike i svođenju donosioca sudskih odluka na nivo deduktivnih mašina. Zbog toga, pravo kao takvo jeste samo jedan deo regulacije. Regulisanje tehnologija ne znači nužno kreiranje pozitivnog prava. Poznata je praksa zaštite prava intelektualne svojine putem upravaljanja digitalnim pravima (Digital Rights Management), ili pak zaštita tajnosti komunikacija putem enkripcije. U ovim slučajevima prepliću se odnosi regulacije tehnologije i regulacije putem tehnologija (Regulation of Technologies vs. Regulation by Technologies). Nepostojanje pozitivno-pravnih propisa specifičnih za određenu oblast (ili tehnologiju) ne znači nužno nedostak regulacije kada su u pitanju nove tehnologije.

Tehnologije često menjaju svoj oblik. Gotovo svima je jasno da je dinamika razvoja tehnologija veoma visoka. Konstantni razvoj jeste usmeren na povećanje produktivnosti i u tome nema ničeg loše. Samim tim, regulisanje tehnologija mora da uzme u obzir i njihov razvoj. Štaviše, regulisanje tehnologija bi trebalo da dobije formu regulisanja razvoja tehnologija. Pristup regulisanja trenutnog stanja razvoja nije svrsishodno i svakako utiče negativno na princip pravne sigurnosti.

Slika 3: Odnos regulacije, razvoja tehnologija, ljudskih prava i društva

Slika 3: Odnos regulacije, razvoja tehnologija, ljudskih prava i društva

Najzad, univerzalna ljudska prava moraju da koegzistiraju sa regulacijom u najširem smislu i razvojem tehnologija. Ljudska prava jesu deo (ili bi makar trebala da budu) vrednosnog sistema koji postavlja pojedinca, vladavinu prava i demokratske ideale u svoj centralni fokus. Na taj način ona štite pojedince da se detalji iz njihovog privatnog života neovlašćeno nađu na društvenim mrežama kao posledica korišćenja sistema za nadzor, da robot za pomoć starijim licima ne ugrozi život onih kojima treba da pomogne, da samoupravljajuće vozilo ne ugrožava bezbednost u saobraćaju ili da bespilotna letelica ne ugrozi putnički avio saobraćaj. Univerzalnost ljudskih prava doprinosi pravnoj sigurnosti, a etika zasnovana na urođenom ljudskom dostojanstvu jeste garant da se razvoj i upotreba novih tehnologija ne formira na štetu građana i društva.

Tekst je inspirisan interakcijom regulacije, tehnologije i normativnih perspktiva predstavljene od strane Tilburškog instituta za pravo, tehnologiju i društvo (TILT), kao deo njihovog istraživačkog programa za period 2014-2020 godina. TILT je naučno-istraživačka ustanova i deo Tilburškog Univerziteta, na kome autor ovog teksta sprovodi istraživanje u okviru doktorskih studija.

Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka ENISA

Evropska agencija za bezbednost mreža i podataka ENISA

Kratak pregled osnivanja, strukture i nadležnosti Evropske agencije za bezbednost mreža i podataka (ENISA), koja ima ulogu u uspostaljanju višeg nivoa bezbednosti mreža i podataka u Evropskoj uniji, podizanja svesti o informacionoj bezbednosti i razvoja i promovisanja kulture bezbednosti mreža i podataka za dobrobit građana, potrošača, preduzeća i organa javne vlasti Evropske unije.

Analiza kritične informacione infrastrukture

ENISA: analiza kritične informacione infrastrukture

Evropska agencija za bezbednost mreža i informacija (ENISA) objavila je na svom sajtu dokument „Procena stanja, analiza i preporuke za kritičnu informacionu infrastrukturu“. Predmet studije bilo je stanje i uređenje kritične informacione infrastrukture (u daljem tekstu: KII) u sedamnaest država članica Evropske unije i jednoj EFTA zemlji. U ovom tekstu navešćemo najznačajnije rezultate studije i preporuke koje je ENISA izdala zemljama članicama EU.

Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal: krivično zakonodavstvo Srbije

Visokotehnološki kriminal je vrsta kriminala kod kojeg su informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) objekat krivičnog dela ili sredstvo izvršenja krivičnog dela. Ta vrsta kriminala je u rapidnom porastu, a prema skorijim istraživanjima šteta od napada na globalnom nivou iznosi više od 400 milijardi dolara.

Ugovor između operatora i korisnika

Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: forma i sadržaj ugovora

Članom 105. Zakona o elektronskim komunikacijama, naslovljenim Ugovor između operatora i korisnika, zakonodavac je propisao da se međusobna prava i obaveze operatora i korisnika uređuju ugovorom, koji se zaključuje u pisanoj formi. Drugim rečima, operator i korisnik u vezi sa pružanjem usluga elektronskih komunikacija moraju zaključiti pisani ugovor. Zakonodavac je istim članom propisao i obavezan sadržaj takvog ugovora…

Regulisanje ugovora s operatorima

Zaštita prava korisnika elektronskih komunikacija: predugovorna faza

Zakon o elektronskim komunikacijama (u daljem tekstu: ZEM) definiše operatora kao lice koje obavlja ili je ovlašćeno da obavlja delatnost elektronskih komunikacija. Sa druge strane, ZEM poznaje i definiše pojmove korisnik, krajnji korisnik, potrošač i pretplatnik. Konačno, isti zakon uključuje i regulisanje ugovora s operatorima, tj. propisuje formu i obavezne elemente ovih ugovora.

Neutralnost Interneta u EU

Neutralnost Interneta u EU: regulatorna antiteza

Evropski parlament je dana 27.10.2015 glasao za potvrdu Sporazuma, prethodno utvrđenog 30-tog juna 2015 sa Komisijom i Evropskim savetom, kojim je predviđeno ukidanje rominga do juna 2017. godine i kojim se uspostavljaju pravila koja potvrćuju neutralnost Interneta u EU.

Kritična informaciona infrastruktura

Kritična informaciona infrastruktura

Evropska unija je 2006. godine pokrenula Evropski program za zaštitu kritične infrastrukture, u okviru koga je i sačinjena navedena direktiva. Opasnosti koje mogu ugroziti kritičnu infrastrukturu mogu da potiču od terorističkih akcija, kriminalnih aktivnosti, prirodnih katastrofa i drugih razloga…

Predlog Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU

Predlog Direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti EU

Predlog direktive o mrežnoj i informacionoj bezbednosti (NIS Directive) Evropske unije predstavlja jedan od početnih koraka ka izgradnji politike EU u ovoj oblasti. Tekst predložene direktive objavljen je u februaru 2013. godine, a Evropski parlament je usvojio amandmane na direktivu u martu 2014. godine, na koje je najveći uticaj imao Komitet za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača. Direktiva još nije usvojena, i o njoj još uvek postoje nesaglasnosti, o kojima će biti reči u ovom tekstu.

Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti

Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti

U okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo, PravoIKT objavljuje Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Predmet ovog teksta biće pregled naših najbitnijih zapažanja. Kompletan Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti u izdanju PravaIKT možete preuzeti u formi eKnjige, koja je dostupna i na stranici PravoIKT: Publikacije.

Zakon o informacionoj bezbednosti

Zakon o informacionoj bezbednosti: nacrt

Brojni rizici zahtevaju da informaciona bezbednost bude jedan od prioriteta srpskog zakonodavca. Štete koje mogu nastati često mogu da imaju velike posledice po nacionalnu bezbednost, imovinu, podatke o ličnosti i druge društvene vrednosti. Usled toga, kao i da bi išli u korak sa sličnim zakonodavnim inicijativama u EU, neophodno je doneti propis kojim će se stvoriti uslovi da informaciona bezbednost dobije značaj koji joj pripada i koji će napraviti temelj za dalji razvoj zakonodavstva u ovoj oblasti.

Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Pored osnovne problematike nulte tarife, koja se kreće u oblasti zaštite konkurencije i neutralnosti interneta, debate o ovoj praksi su pokrenule i mnoga druga pitanja kao što su: da li ova praksa utiče na slobodu izražavanja na internetu? Da li utiče na raznolikost sadržaja koji se nudi, a pogotovo domaći sadržaj, na zaštitu podataka?

Nulta tarifa (zero rating): izazovi tarifiranja usluga mobilnih operatora

Nulta tarifa (zero rating): izazovi tarifiranja usluga mobilnih operatora

Nulta tarifa (zero rating) je termin koji se javlja u okviru debate o otvorenom int Nulta tarifa, najjednostavnije rečeno, predstavlja praksu mobilnih operatora da određeni sadržaj pružaju korisnicima bez naknade. Klasičan primer ovoga je kada vam vaš mobilni operater u okviru nekih tarifnih paketa nudi pristup Fejsbuk aplikaciji besplatno, tj. neće vam se tarifirati korišćenje ove aplikacije…

OTT stiže u Srbiju: Kraj tradicionalnih medija

OTT stiže u Srbiju: Kraj tradicionalnih medija?

OTT (eng. Over the Top) predstavlja generični pojam za pružanje usluga putem mreža elektronskih komunikacija (interneta), tako što njihov pružalac koristi postojeći pristup internetu da bi delio svojim korisnicima različite sadržaje (Netflix, Amazon Prime Instant Video, YouTube itd.) ili da bi im omogućio komunikaciju (Viber, Whats Up itd). Oba aspekta usluge su zanimljiva, budući da remete ustaljene biznis modele tradicionalnih pružalaca telekomunikacionih usluga.

Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir

deo 1 – Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EU deo 2 – Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine deo 3 – Elektronske komunikacije u EU: aktuelni pravni okvir U prethodnom tekstu smo kao razloge za donošenje novog, aktuelnog pravnog okvira u oblasti elektronskih komunikacija u EU istakli ubrzan rast sektora, kao i […]

Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Elektronske komunikacije u EU: ”Telekom paket“ iz 2002. godine

Elektronske komunikacije u EU obrađuje ”Telekom paket” iz 2002 godine kojim su države članice u potpunosti zamenile ”Regulatorni paket“ iz 1998. godine. Ovakvim jedinstvenim regulatornim okvirom regulisane su sve elektronske komunikacije, što je rezultat konvergencije telekomunikacija, informacionih tehnologija i elektronskih medija do koje je došlo u protekle dve do tri decenije.

4G tehnologija u Srbiji

4G tehnologija u Srbiji: regulatorni okvir i perspektive

Po najavama predstavnika RATEL-a i resornog ministarstva, 4G tehnologija u Srbiji će biti dostupna od maja ove godine. Nova generacija prenosa podataka putem mobilne mreže koindicira sa povećanjem interesovanja prosečnog korisnika za različite servise i uslovljena je posedovanjem pristupa internetu velikih brzina. Pored pregleda istorijskog konteksta koji prethodi digitalizaciji telekomunikacija, ovaj tekst razmatra pitanja vezana za domaći pravni okvir relevantan za ovu oblast i čitaocu omogućava shvatanje trenutnog stanja kao i razvoja situacije u budućnosti.

Strategija sajber bezbednosti EU: otvoren, bezbedan i zaštićen sajber prostor

Strategija sajber bezbednosti EU: otvoren, bezbedan i zaštićen sajber prostor

Iako je sajber prostor „virtualan“, u njemu ne sme da postoji manja tolerancija na kršenje ljudskih prava i elementarnih civilizacijskih postulata. Čini se da se ovo načelo ponekad zaboravlja, s obzirom da se Internet ne tako retko doživljava kao prostor gde kršenje ljudskih prava, nanošenje materijalne i nematerijalne štete i činjenje krivičnih dela imaju manju težinu u odnosu na tzv. stvarni svet.
Strategija sajber bezbednosti Evropske unije, usvojena 2013. godine, predstavlja prvi sveobuhvatni akt koji je Evropska unija sačinila u ovoj oblasti. U dokumentu se u više navrata ističe da osnovne vrednosti na kojima počiva EU moraju da se poštuju i u sajber prostoru.

Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EU

Elektronske komunikacije: razvoj regulatornog okvira EU

Od samih početaka razvoja elektronskih komunikacija, a s obzirom na njihovu specifičnu prirodu, evidentna je povezanost razvoja tehnologije, ekonomskog razvoja i razvoja pravne regulative. Imajući u vidu specifičnu povezanost ova tri elementa, tj. njihovu međusobnu zavisnost i preplitanje, jedinstven je stav da je regulisanje tržišta elektronskih komunikacija u EU od izuzetnog značaja, te da takva regulativa predstavlja jedan od važnih instrumenata u ostvarivanju ciljeva izgradnje jedinstvenog ekonomskog tržišta EU i opšte dobrobiti društva.