Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin

Референца

Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке одлука бр 24117/08, (енг. Bernh Larsen Holding AS and others v. Norway)

Kључне речи

право на приватност правних лица, члан 8 ЕКЉП, приватност дома и преписке, приступ подацима на серверу

Чињенице

Представку су поднеле компаније Берн Ларсен холдинг, Квер и ИОР), које су са још два друга предузећа делиле сервер и e-mail сервер. Власник сервера је била компанија Квер. На серверу су се налазиле електронске архиве подносилаца представки, укључујући информације о запосленима, електронску пошту итд.

У марту 2004. године, регионалне пореске власти Норвешке су од фирме Берн Ларсен Холдинг захтевале да пореским инспекторима омогући приступ серверима компаније, као и да им дозволи копирање свих података који се на тим серверима налазе.

Компанија Берн Ларсен је овом захтеву само делимично изашла у сусрет. Предавши лозинку за приступ серверу, компанија је ипак одбила да преда копије свих података будући да је сервер у питању био у власништву друге компаније (Квер), као и да је садржао податке који су у власништву компаније ИОР.

Након што је фирма Квер, као власник сервера, такођер одбила да преда копије свих података са сервера, порески органи су донели одлуку да и њу обухвате пореском контролом захтевајући од ње да достави све „електронски похрањене податке.“

Након тога, обе компаније су пристале да пореским инспекторима предају податке из претходних месеци (backup tape). Истовремено, улажу жалбу директорату пореске управе и траже повраћај података окји у време подношења жалбе још нису били отворени. Иначе, “backup tape” је садржао 112316 фајлова сврстаних у 5560 фолдера. Укупно 41 гигабајт.

Када је Квер компанија известила пореске органе да има још компанија које деле исти сервер, пореске власти су решиле да и те фирме обухвате контролом. Једна од накнадно контролисаних компанија, Increased Oil Recovery (ИОР), је такође уложила жалбу пореској управи.

Јуна 2004. године, директорат пореске управе доноси одлуку да одустане од пореске контроле фирми Квер и ИОР, али потврђује да ће обавити ревизију фирме Берн Ларсен. У поступку контроле користиће се само подаци са сервера који припадају фирми Берн Ларсен.

У свом закључку Директорат објашњава да се према пореским прописима под документима подразумевају не само они који садрже информације штампане на папиру, пластици и слично, већ и електронски похрањене информације, одакле произлази обавеза фирме која је под контролом да их преда.

Како би се обезбедило да буду прегледани само релевантни подаци омогућено је представницима фирме да присуствују прегледању података.

Ова одлука потврђена је и од стране Градског суда, затим Вишег и коначно Врховног суда Норвешке.

За потребе пореске контроле, инспектори су траку са подацима са сервера копирали на некоришћен тврди диск.

Након исцрпљених домаћих правних лекова, компаније подносе представку Европском суду за људска права због повреде права на приватност.

Коментар

Иако су у питању правна, а не физичка лица, подносиоци представке су тврдили да је поступањем пореских органа, повређено њихово право на поштовање приватности, дома и преписке из члана 8 Европске конвенције о људским правима.

Тврдили су да приступ подацима у питању није био неопходан у демократском друштву, те да је стога био неоправдан у смислу члана 8 ЕКЉП посебно имајући у виду да су пореске власти податке ископирале.

Истовремено, подносиоци представке су тврдили да им норвешко правосуђе није обезбедило адекватне инструменте контроле и заштите од злоупотребе. Значајан део података чуваних на магнетној траци у питању, садржали су информације без значаја за пореску управу. У питању су били подаци о личности запослених.

Према ставу подносилаца, Врховни суд је, доносећи одлуку, потценио озбиљност мешања у приватност коју су извршили порески органи Норвешке.

Влада Норвешке је оспорила наводе подносилаца представке.

Једно од спорних питања приликом доношења одлуке, било је и питање могу ли компаније као правна лица, штитити интересе својих запослених, када нико од запослених није поднео жалбу или представку Суду због повреде права на приватност. Спорно је било могу ли компаније бити „жртве“ у овом случају.

Европски суд за људска права је заузео став да компаније, дакле правна лица, имају легитиман интерес да штите право на приватност својих запослених, те да је представка у том смислу прихватљива.

Затим се поставило питање тумачења појма “дом” јер су се подносиоци представке позивали на повреду права на приватност дома и преписке.

Према ставу суда, реч “дом” која се појављује у енглеској редакцији ЕКЉП, има шире знашење и конотацију и обухвата не само стамбени објекат већ и пословни простор, седиште компаније, њене просторије, филијале.

Компаније, подносиоци представке, тврдиле су и да је заплена података за последицу имала повреду права на приватност преписке, јер су међу подацима биле и информације о телефонским позивима, приватна електронска пошта и слично.

Како ЕКЉП предвиђа заштиту права на приватност под условом да мешање није било „оправдано“, то је и у овом предмету Суд морао одлучити да ли је мешање у приватност оправдано или не.

Прво, оправдано мешање у приватност, подразумева да је питање законски регулисано у земљи подносиоца, да постоји законски оквир.

У пореском закону Норвешке предвиђено је да надлежне власти од пореских обезника могу тражити да им предају „све релевантне податке“, као и да им омогуће преглед архиве и сајта. Према мишљењу Европског суда за људска права, овај закон обухвата и податке у електронској форми. Према томе, Суд из Стразбура је закључио да у Норвешкој постоји релевантан законодавни оквир.

Друго је питање оправданости мешања.

Према ставу Суда, не постоји ниједан разлог да се сумња да су порески органи тужене државе, делујући у оквиру своје слободне процене, нарушили правичну равнотежу између права подносиоца на поштовање „дома“ и „преписке“ и њиховог интереса у заштити приватности особа које раде за њих, с једне стране, и јавног интереса да се осигура ефикасност у прикупљању информација које су од значаја за пореске органе.

Закључак Европског суда за људска права у овом предмету је да није дошло до повреде члана 8 Европске конвенције о људским правима. Међутим, треба истаћи да ова одлука није донета једногласно, већ прегласавањем – са пет гласова за и два против.

Comments

2 реаговања на “Берн Ларсен холдинг и други против Норвешке”

  1. sasa Avatar
    sasa

    Zanimljiva tema, ali steta sto bukvalno prevodite sa – verovatno – engleskog. Tako, u srpskom nije uobicajeno reci „na magnetnoj traci U PITANJU“ („in question“ ili „fragliches Band“, ako je prevod s nemackog). Steta sto lektor ovo nije video, jer ovakve greske urusavaju celi tekst i ostavljaju gorak ukus kod citaoca. i onda Vam dzaba trud.
    Takodje, mislim da isto nije uobicajeno koristiti „tvrdi disk“. Ako ste mislisli da morate sve prevesti, onda prevedite i rec „disk“. Ali pre slanja teksta na objavu, pregledajte svoj rad i upitajte se da li „tvrdi disk“ zvuci citko i u nasem jeziku. Ipak ste pravnik po vokaciji, a pravnici bi trebalo da se pravilno izrazavju.

    Pozdrav

    sasa

    1. Ђорђе Ђокић, LL.M. Avatar

      Драги Саша,
      хвала вам за коментар.
      Слажем се да коментарисање судских пресуда које до сада нису објављиване на српском језику није лак посао. Када је у питању област права информационо-комуникационих технологија, проблем употребе енглеских реченичних конструкција или конкретних израза нарочито долази до изражаја. Први разлог је непостојање адекватних српских термина. Ово ауторе ставља у ситуацију у којој сами смишљају одговарајући превод. Наша пракса у овом случају је да пронађемо најбољи могући превод и понудимо оригинал на енглеском језику, који је линкован на дефиницију на Википедији, ако је то могуће. Нпр. рачунарство у облаку (енг. Cloud Computing). Међутим, постоје изрази које је изузетно тешко превести, нпр. Click-thru agreement.
      У праву сте када кажете да би правници требало да се правилно изражавају. Са друге стране, термини као ”тврди диск” нису правни појмови, већ долазе из домена информатике. На жалост, за неке од њих већ постоји неспретан, устаљен превод на српски: тврди диск, претраживач интернета (не зна се да ли је у питању програм као Firefox или сервис као Google.com), итд.
      Ми ћемо се у сваком случају трудити да побољшамо квалитет текстова које објављујемо.
      Вама још једном хвала!

      Ђорђе