Срђан Рајчевић тренутно обавља функцију директора Агенције за информационо друштво Републике Српске, јавне установе задужене за координацију развоја информационог друштва у Републици Српској.
Његове области истраживања и интересовања су правне науке – област пословног (трговинског и компанијског) права, те информатичког права. Поред права, стручна област којој је посветио већи дио свог досадашњег личног и јавног ангажмана, је рачунарство и информатика – софтверски инжењеринг, примјењена криптографија, апликативна безбједност те безбједност рачунарских мрежа. Из обе области посједује релевантне академске квалификације – дипл. инж. рачунарства (University of Sheffield, 2004.) и дипл. правник (Правни факултет Универзитета у Бањој Луци, 2008.
2011. одбранио је магистарски рад под називом „Правни аспекти закључења привредноправних уговора у електронској форми" на Правном факултету Универзитета у Бањој Луци чиме је стекао научни степен магистра пословно-правних наука.
Учествовао је у изради Закона о електронском потпису РС, Закона о електронском документу РС, Закона о електронском пословању РС те Политике безбједности информационог система Владе Републике Српске. Као коаутор је учествовао у изради Стратегије развоја електронске владе РС (2009-2012). Био је шеф Радне групе за израду Закона о информационој безбједности Републике Српске, шеф Радне групе за информационе технологије Министарства правде Републике Српске, члан Радне групе за израду стратегије електронског здравства Републике Српске, те арбитар у више пројеката који се тичу правне регулације питања из области ИКТ-а. Члан је надзорног тима за област е-управе при Канцеларији за реформу јавне управе из Републике Српске, те Радне групе за успостављање ЦЕРТ-а Босне и Херцеговине при Савјету министара БиХ. Члан је Удружења правника у привреди Србије.
Аутор је више стручних и научних радова из области правних аспеката телекомуникација и информационог друштва.
Правосудни испит положио је 2013.

Srđan Rajčević, Author at PravoIKT

Author: Срђан Рајчевић

  • Услуге рачунарства у облаку: правни оквир БиХ

    Услуге рачунарства у облаку: правни оквир БиХ

    Четврти текст из области услуга рачунарства у обллаку који се односи на правни оквир БиХ. Обухвата преглед Закона о заштити личних података БиХ, нарочито оних правних норми које су од значаја за рачунарство у облаку.

  • Услуге рачунарства у облаку: одредбе о заштити података о личности

    Услуге рачунарства у облаку: одредбе о заштити података о личности

    Овај, трећи од четири текста на тему пружања услуга у области рачунарства у облаку објашњава актуелно законодавство ЕУ и даје преглед релевантних одредаба о заштити података о личности.

  • Услуге рачунарства у облаку: уговорни услови, приватност и безбедност

    Услуге рачунарства у облаку: уговорни услови, приватност и безбедност

    Други од четири текста о правном оквиру који регулише пружање услуга у области рачунарства у облаку. Поред услова који се односе на пословне субјекте и друга правна лица, предмет овог текста су општи правни режим, као и посебне норме везане за заштиту приватности и безбедност информација.

  • Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

    Услуге рачунарства у облаку: уговорне стране и сервисни ниво услуга

    У серији чланака на тему услуга рачунарства у облаку, аутор разматра најважније правне аспекте које треба узети у обзир приликом склапања уговора у овој области. Полазећи од међусобних обавеза и односа на релацији пружалац услуге – корисник, овај уводни текст пружа приказ уговорних страна, услова коришћења рачунарства у облаку и објашњава уговор о сервисном нивоу услуга.

  • Рачунарство у облаку: ISO стандард о заштити података о личности

    Рачунарство у облаку: ISO стандард о заштити података о личности

    Циљ новог ISO/IEC 27018:2014 стандарда је да обезбједи сет неопходних сигурносних контрола које могу бити имплементиране од стране пружаоца услуга тзв. јавног рачунарског облака (енг. public cloud provider) који обрађује податке о личности у име трећег лица. Ово је први публиковани ISO стандард који се односи на рачунарство у облаку, и као такав ће сигурно наћи широку примјену међу компанијама које ће кроз програм сертификације настојати изградити повјерење са потенцијалним клијентима и стећи имиџ на глобалном цлоуд тржишту.

  • Рачунарство у облаку: европске перспективе развоја

    Рачунарство у облаку: европске перспективе развоја

    Текст „Рачунарство у облаку: европске перспективе развоја“ даје тренутни пресек стања и смернице за будући развој рачунарства у облаку на нивоу ЕУ. Активности Европске комисије потакнуте експлозивним растом тржишта услуга рачунарства у облаку и евидентним заостајањем европских тржишних играча дају наслутити да ће се у годинама које долазе овај сегмент развијати на новим или реформисаним легислативним основама. У оквиру европске Дигиталне агенде и иницијативе „Европа 2020“ постављени су високи циљеви које је потребно постићи кроз хармонизацију правних система држава чланица, али и ефикасним механизмом координације на нивоу Уније.

  • DocuSign – електронски потпис за понијети

    DocuSign – електронски потпис за понијети

    У амбијенту у којем партнери и пословни сарадници закључују правне послове не обазирући се на географску удаљеност, временску зону и слично, пожељно је размишљати и о правним аспектима читаве приче: закључили смо уговор, али ко нам гарантује да друга страна неће оспорити нашу сагласност? Можемо ли методом ”моја ријеч против твоје” доказати када смо ступили у уговорни однос?

  • Уговор о пружању cloud услуга: на шта треба обратити пажњу

    Уговор о пружању cloud услуга: на шта треба обратити пажњу

    Желите да искористите предности рачунарства у облаку и значајно смањите трошкове персонала и издатке за одржавање инфраструктуре? Примамљивост трансфера софтверских апликација и података на инфраструктуру пружаоца услуга рачунарства у облаку постаје већа уколико се уз несметано функционисање информационог система благовремено обезбједи и задовољавајућа правна заштита корисника. Ако склапате Уговор о пружању cloud услуга, ово су елементи на које морате обратити пажњу.

  • Интернет домени: Рјешавање спорова

    Интернет домени: Рјешавање спорова

    Како је домаће правничко схватање процеса који се одвијају у кибернетичком простору још увијек добрим дијелом непознаница, а све то прати занемарљива привредна активност на интернету, могу се предвидјети дуготрајни и исцрпљујући поступци који не оправдавају саму вриједност спора. Стога је од значаја упознати се са алтернативним начинима рјешавања спорова, прије свега оних који се одвијају на међународном нивоу.

  • Интернет домени: Cybersquatting и заштита жига

    Интернет домени: Cybersquatting и заштита жига

    Главне карактеристике тржишта интернет домена су, како смо већ нагласили, ограничен рок права њиховог коришћења и надметање за стицање тог права. С обзиром да су комбинације бројки и слова који чине назив међународног или националног топ-левел (Енг. Top-Level) домена огроман, али ипак ограничен скуп, јасно је да са искоришћавањем ових комбинација «борба» за регистрацију жељених назива домена бива све оштрија и да се често посеже и за недозвољеним методама.

  • Интернет домени: услови регистрације у БиХ

    Интернет домени: услови регистрације у БиХ

    У процесу регистрације назива интернетског домена, регистрант и регистрар ступају у уговорни однос, најчешће по основу закључења тзв. Click-wrap уговора. Међутим, услови под којима је допуштена регистрација назива домена су дефинисани уговором који се закључује између регистра, било да је у питању национални или ICANN, и овлашћеног регистрара.

  • Интернет домени: значај и регистрација

    Интернет домени: значај и регистрација

    Писати о темама из области информатичког права, а не споменути интернетске домене и проблематику ефикасне заштите њиховог назива би умањило обим и значај расправе о корпоративном и персоналном идентитету у кибернетичком простору. Иако на први поглед процедура регистрације и коришћење домена из угла интернет корисника изгледа једноставно, са правног аспекта посматрано, «борба» за исте се може изродити у праву ноћну мору која често подразумијева дуготрајне процедуре, доказивање и финансијске издатке у судским и вансудским споровима.