Inoveb protiv Vegenera

Inoveb protiv Vegenera

U slučaju Inoveb protiv Vegenera, Sud pravde EU analizira odnos između onlajn baza podataka i namenskih meta internet pretraživača. Kao i u predmetu Fudbal Datako protiv Sportradara, i u ovom predmetu Sud pravde Evropske unije bavio se zaštitom baza podataka pravom sui generis, koje prema odredbama člana 7. Direktive o pravnoj zaštiti baza podataka (Directive 96/9/EC), pruža pravnu zaštitu stvaraocu baze podataka.

Fudbal Datako protiv Sportradara

Fudbal Datako protiv Sportradara

Sud pravde Evropske unije doneo je 18. oktobra 2012. drugu odluku u ovoj godini u predmetima u kojima je Fudbal DataKo bio jedna od strana, ovaj put u predmetu Fudbal DataKo protiv Sportradara.

Za razliku od prvog predmeta – Fudbal DataKo i drgi protiv Jahua! Ujedinjeno kraljevstvo i drugih – o kome smo već pisali, a u kome se Sud pravde Evropske unije bavio autorskopravnom zaštitom baza podataka, u ovom predmetu Sud iz Luksemburga se bavio prvenstveno pitanjima koja se tiču zaštite baza podataka pravom sui generis, a posebno nadležnošću sudova Država članica u onlajn okruženju koja zavisi od odgovora na pitanje gde su navodne radnje neovlašćenog „izvlačenja ili ponovnog korišćenja“ baze ili njenog značajnog dela dogodile.

Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua

Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua!

U slučaju Fudbal DataKo i drugi protiv Jahua! Sud pravde Evropske unije razmatra autorskopravnu zaštitu baza podataka, odnosno njihove sadržine. Slučaj je pred Sud pravde izneo engleski Apelacioni sud, a postao je još jedan u nizu predmeta kojima Sud pravde Evropske unije oblikuje evropsko autorsko pravo. Konkretno, slučaj se ticao uslova pod kojim baze podataka mogu biti zaštićene autorskim pravom i stavio je na probu tradicionalni britanski pristup autorskom pravu.

Loreal protiv iBeja – Kraj odgovornosti operatora internet prodavnica kakvu poznajemo?

Loreal protiv iBeja – Kraj odgovornosti operatora internet prodavnica kakvu poznajemo?

U slučaju Loreal protiv iBeja Sud pravde EU kreativno interpretira norme o zaštiti žiga i definiše izuzetke od odgovornosti u smislu čl.14 Direktive o e-trgovini EU. Sazvan na osnovu prethodnog pitanja u sporu koji se vodio pred sudovima Ujedinjenog Kraljevstva, Sud pravde EU razjašnjava obaveze preduzeća koja vode internet tržište da spreče povrede žiga od strane svojih korisnika.

Gugl Francuska protiv Luj Vitona

Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig? (deo 2)

Gugl Francuska protiv Luj Vitona 2 je nastavak analize rezonovanja Suda pravde EU po objedinjenoj tužbi Gugl Francuska protiv Luj Vitona i drugih. Odluka Suda je zaštitila Gugl od sudova država članica koji su, u svom postupanju, doneli dijametralno suprotan zaključak o njegovoj odgovornosti, a povrh svega, omogućila je Guglu da usvoji uniformniji model poslovanja širom Evrope

Gugl Francuska protiv Luj Vitona

Gugl Francuska protiv Luj Vitona – Kada žig ne predstavlja žig? (deo 1)

Sud pravde Evropske unije doneo je presudu u predmetu u kome su objedinjene tužbe Vitona, Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudske odnose protiv Gugla Francuska, podnete zbog navodnih brojnih povreda žiga. Suštinski, navodne povrede nastale su kao posledica unosa žigom zaštićenih reči u Guglov internet pretraživač (eng. Search engine), koji je potom, pod naslovom Sponzorisani rezultati (eng. Sponsored results) prikazivao određene reklamne linkove – u slučaju Vitona, linkove ka sajtovima koji su prodavali kopije, odnosno imitacije njegovih proizvoda, a u slučaju Viatikuma i Francuskog nacionalnog centra za međuljudkse odnose, linkove ka sajtovima njihovih konkurenata.

Zaštita intelektualne svojine u informacionom društvu

Zaštita intelektualne svojine u informacionom društvu: solomonska presuda Suda pravde EU?

Sud pravde Evropske unije doneo je odluku u slučaju Promuzika protiv Telefonike, zaključivši da pravo Evropske zajednice ne zahteva od država članica da, u cilju delotvorne zaštite autorskog prava, uspostave zakonsku obavezu obelodanjivanja podataka o ličnosti za potrebe vođenja parničnog postupka.
U ovoj odluci Sud se prvi put izričito bavio problematikom odnosa između zaštite podataka (o ličnosti) i onlajn sprovođenja zakona, odnosno problemom zaštite intelektalne svojine u informacionom društvu