Ђорђе Ђокић је експерт за право приватности и заштиту података о личности, публициста и конференсије. Један је од оснивача сајта ПравоИКТ. Тренутно запослен у ИНТЕРПОЛ-у, радио је и за Bearstech, компанију специјализовану за софтвер и хардвер отвореног кода, са сједиштем у Паризу.
Ђорђе је написао ”Заштита приватности на Интернету и Савет Европе”, књигу која истражује еволуцију концепта приватности у правном систему Савета Европе, објављену 2011. године у издању Éditions Universitaires Européennes.
Убеђен у неопходност мултидисциплинарног приступа заштити приватности, Ђорђе у свакодневном раду блиско сарађује са информатичарима и људима без правничког образовања и примењује Privacy by Design приступ (принцип интегрисане заштите приватности).
Због доприноса његовој промоцији, Ђорђе носи међународно признање Privacy by Design Ambassador, које додељује Комесаријат за информације и приватност Онтариа.
Члан угледне међународне интердисциплинарне групе Council, Ђорђе је сарађивао и са консултантском кућом Internet of People, за коју је организовао и водио обуке из области права ИКТ.
У оквиру докторских студија на Универзитету Montesquieu - Bordeaux IV, Ђорђе истражује мултидисциплинарну област на пресеку између људских права, информационо-комуникационих технологија и управљања. Његово поље ескпертизе обухвата Internet of things (Интернет ствари) и Cloud computing (рачунарство у облацима), као и друге теме везане за приватност и заштиту података о личности.
Током 2013, Ђорђе је радио за Европску Комисију, као експерт евалуатор на ”Big Data” FP7 ИКТ пројектима.
Ђорђе воли класичну музику и активно се бави фотографијом.
Детаљне информације информације из Ђорђеве академске и професионалне биографије налазе се на његовој интернет презентацији, и блогу који пише.
Електронска публикација под насловом е-Трговина: правна решења за нове моделе пословања, коју издаје ПравоИКТ је доступна за преузимање са нашег сајта.
Настала на основу оригиналних стручних радова наших сарадника објављених у периоду од око годину дана, ова збирка текстова на једноставан и лако разумљив начин обрађује актуелне интердисциплинарне теме из области е-Трговине.
У оквиру јавне расправе коју је организовало Министарство, ПравоИКТ објављује Коментар Нацрта закона о информационој безбедности. Предмет овог текста биће преглед наших најбитнијих запажања. Комплетан Коментар Нацрта закона о информационој безбедности у издању ПраваИКТ можете преузети у форми еКњиге, која је доступна и на страници ПравоИКТ: Публикације.
Имајући у виду да Србија учествује у програму Хоризонт 2020, промене које он уводи су значајне и за домаће актере. Без обзира за коју се врсту пројекта или у оквиру ког од три приоритета Х2020 конкурише, разумевање новина које Х2020 уводи и усклађивање сопствене стратегије подношења предлога пројеката с тим новинама може бити пресудно за добијање средстава ЕУ и евентуални успех предлога пројекта.
У неколико претходних текстова посвећених програму ЕУ Хоризонт2020 смо, након одговора на питање шта је овај програм, описали његове приоритете, области од значаја за ИКТ и разлоге због којих су ИКТ приоритет програма Х2020. У овом тексту ћемо представити врсте пројеката (такозване активности) који се могу финасирати кроз позиве који се објављују у оквиру програма Х2020. Јако је битно одмах у старту појаснити за које тачно врсте пројеката можете тражити финансирање, јер свака врста програма има своје специфичне услове које ваш пројекат треба да задовољи како бисте уопште били у могућности да аплицирате за средства из овог програма.
Истраживачко-развојни програм ЕУ Хоризонт2020 дефинише области од значаја за развој информационо-комуникационих технологија. Овај текст ће бити посвећен појединостима везаним за области за које се могу добити финансије, без обзира на зрелост технологије у питању. Обухваћене су све развојне фазе од фундаменталног истраживачког раду до лансирања резултата на тржиште и њихова комерцијализација. Конкретно, било је речи о инвестицијама у ИКТ кроз три приоритета програма: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive Industries) и Боље друштво (енг. Better Society).
Хоризонт2020 има три приоритета, на којима се заснива његова подела на три основне тематске целине у оквиру којих иновативни пројекти могу добити финанцијску подршку. То су: Изузетност у науци (енг. Excellent Science), Компетитивна индустрија (енг. Competitive industries) и Боље друштво (енг. Better Society). Сваки од ових приоритета, односно области усмерен је на конкретан изазов.
Интегрисана заштита приватности У ситуацији у којој нове информационо-комуникационе технологије омогућавају прикупљање и обраду огромне количине података о личности, заштита ових информација је од примарног значаја. Имплементација квалитетних мера заштите приватности и података о личности представља битан елемент управљања пројектима. Због тога, неопходно је узети је у обзир у току најранијих фаза развоја пројекта. Овакав, […]
Европска комисија од 25. до 26. марта 2015. године у Бриселу организује конференцију Net Futures 2015. Net Futures 2015 је наследник раније конференције Future Internet Assembly (FIA), која је била организована једанаест пута узастопно. Инспирисана овим претходним догађајима, конференција Net Futures 2015 се фокусира на трансферзална питања будућности Интернета као што су Интернет ствари, технологије отвореног кода, рачунарство у облаку, паметни градови, алтернативни модели решавања спорова и стартап компаније.
Предмет овог текста биће један од корисних алата који омогућава лакше и брже спровођење студије утицаја на приватност. У питању је AvePoint методологија, која на систематичан и прегледан начин води кроз поступак евалуације, процене и извештавања о потенцијалним ризицима за приватност неког пројекта.
На који су начин повезани право на приватност и регистрација интернет домена? У неколико текстова објављених на сајту ПравоИКТ, наши аутори су обрадили неколико аспеката регистрације интернет домена. Писали смо о значају интернет домена, условима регистрације, и решавању спорова. Обрадили смо и теме везане за cybersquatting и заштиту жига и дали преглед најбитнијих реформи за наредни период. Међутим, право на приватност и регистрација интернет домена до сада нису били предмет наше расправе, иако у овој области постоји значајан број проблема вредних пажње.
Један од начина на који остварујемо право на приватност је кроз информационо самоопределење, односно слободно одлучивања шта и на који начин радимо са информацијама о својој личности: коме се откривамо, у коликој мери, када, итд. Са друге стране, рачунарство у облаку омогућава не само прикупљање и чување постојећих информација о нама, већ и стварање огромне количине нових, на основу наших интеракција у дигиталном окружењу. Значај података о личности за дигиталну економију је огроман. Можемо рећи да се ради о новој златној грозници, и да се тренутно највеће светске компаније похлепно прикупљају, и љубоморно чувају податке о линости људи широм света.
Рачунарство у облаку (енг. Cloud Computing) мења начин на који приступамо, користимо и чувамо информације. Свакодневна употреба сервиса заснованих на овој технологији доводе до брисања границе између персоналних уређаја и Интернета. Међутим, да ли сте се запитали на који су начин повезани право на приватност и рачунарство у облаку? Које су правне последице обраде података о личности на удаљеним серверима (у облаку)?
Штите ли мобилне апликације приватност корисника и на који начин их обавештавају о врсти података о личности које прикупљају и сврси обраде? Како показују недавно објављени резултати истраживања у овој области, заштита приватности корисника није приоритет већине аутора мобилних апликација.
Док се комесари за приватност и податке о личности држава чланица ЕУ спремају за седницу на којој би требало да се расправља о смерницама за интернет претраживаче, компанија Гугл организује серију јавних дискусија на тему ”право да се буде заборављен”, као одговор на пресуду Суда правде ЕУ у случају Гугл против Шпаније.
Питања везана за правну регулацију Интернета ствари нису само разноврсна као и области живота које дотиче, већ се могу посматрати на неколико нивоа: националном, регионалном и међународном.
На националном нивоу, квалитетна правна регулација Интернета ствари има потенцијал да директно утиче на позитиван привредни развој. Са друге стране, имајући у виду да је у питању глобални феномен, међународна сарадња по овом питању је очигледна неизбежност.
Значај Интернета ствари налази се не само у огромним уштедама и рециклажи старог хардвера, већ и у далекосежним позитивним ефектима које изазива демократизација учешћа у стварању и развоју јефтиних производа и услуга у условима економске кризе.
За разлику од персоналних компјутера и мобилних телефона који представљају нервне завршетке данашњег интернета, нервни завршеци Интернета ствари биће мали, у већини случајева невидљиви, јефтини компјутери изузетно ниске потрошње који ће бити уграђивани у ствари једноставне као конзерва пива или компликоване као мотор млазног авиона.
Израз Интернет ствари у свом оригиналном енглеском облику је пре више од десет година измислио и употребио Кевин Ештон (енг. Kevin Ashton), да би описао концепт по коме ће у будућности свакодневни физички објекти, ствари, бити повезани на Интернет и моћи комуницирати међу собом и са људима.
У случају који се односи на примену ”права да се буде заборављен” (енг. right to be forgotten), Суд правде Европске уније у афери Гугл против Шпаније (енг. Google vs. Spain) одлучио да грађани имају право да од интернет претраживача траже да њихови подаци о личности буду избрисани из резултата претраге.
Док Фејсбук страна „Највеће дроље основних и средњих школа“ добија на популарности мало ко размишља о заштити приватности корисника. Поред фотографија остављени су и други лични подаци, као што су име, презиме, град у коме се живи, а у неким случајевима наведена је и школа коју похађа конкретно лице на слици.
Судска пракса Европског суда за људска права: М.К. против Француске. Повреда права на приватност задржавањем отисака прстију у бази података полиције.
У овом тексту биће речи о процесу идентификације ризика у оквиру спровођења студије утицаја на приватност. У току ове фазе тим евалуатора треба да установи постојање ризика који могу угрозити приватност или податке о личности појединаца у оквиру датог пројекта. Циљ односно конкретан резултат је добијање детаљне листе свих ризика који произлазе из обраде података на којој се дати пројекат заснива.
ПравоИКТ је партнер групе ”Интернет ствари Нови Сад” (енг. Internet of Things Novi Sad), која је усмерена на покретање пројеката, популаризацију и укључивање крајњих корисника, грађана у дијалог о Интернету ствари у Новом Саду и Србији. Група је настала у оквиру активности усмерених на ширење знања и ангажовање грађана пројекта Социотал (енг. Sociotal), који финансира ЕУ.
Процена и спречавање ризика за приватност представљају саставни део процеса управљања ризицима у оквиру сваког ИКТ пројекта. Овај текст објашњава појам ризика за приватност и даје конкретне примере које сваки пројект-менаџер може да употреби као полазну тачку за идентификацију и процену ризика који се тичу пројекта на коме ради.