Đorđe Đokić je ekspert za pravo privatnosti i zaštitu podataka o ličnosti, publicista i konferensije. Jedan je od osnivača sajta PravoIKT. Trenutno zaposlen u INTERPOL-u, radio je i za Bearstech, kompaniju specijalizovanu za softver i hardver otvorenog koda, sa sjedištem u Parizu.
Đorđe je napisao ”Zaštita privatnosti na Internetu i Savet Evrope”, knjigu koja istražuje evoluciju koncepta privatnosti u pravnom sistemu Saveta Evrope, objavljenu 2011. godine u izdanju Éditions Universitaires Européennes.
Ubeđen u neophodnost multidisciplinarnog pristupa zaštiti privatnosti, Đorđe u svakodnevnom radu blisko sarađuje sa informatičarima i ljudima bez pravničkog obrazovanja i primenjuje Privacy by Design pristup (princip integrisane zaštite privatnosti).
Zbog doprinosa njegovoj promociji, Đorđe nosi međunarodno priznanje Privacy by Design Ambassador, koje dodeljuje Komesarijat za informacije i privatnost Ontaria.
Član ugledne međunarodne interdisciplinarne grupe Council, Đorđe je sarađivao i sa konsultantskom kućom Internet of People, za koju je organizovao i vodio obuke iz oblasti prava IKT.
U okviru doktorskih studija na Univerzitetu Montesquieu - Bordeaux IV, Đorđe istražuje multidisciplinarnu oblast na preseku između ljudskih prava, informaciono-komunikacionih tehnologija i upravljanja. Njegovo polje eskpertize obuhvata Internet of things (Internet stvari) i Cloud computing (računarstvo u oblacima), kao i druge teme vezane za privatnost i zaštitu podataka o ličnosti.
Tokom 2013, Đorđe je radio za Evropsku Komisiju, kao ekspert evaluator na ”Big Data” FP7 IKT projektima.
Đorđe voli klasičnu muziku i aktivno se bavi fotografijom.
Detaljne informacije informacije iz Đorđeve akademske i profesionalne biografije nalaze se na njegovoj internet prezentaciji, i blogu koji piše.
Elektronska publikacija pod naslovom e-Trgovina: pravna rešenja za nove modele poslovanja, koju izdaje PravoIKT je dostupna za preuzimanje sa našeg sajta.
Nastala na osnovu originalnih stručnih radova naših saradnika objavljenih u periodu od oko godinu dana, ova zbirka tekstova na jednostavan i lako razumljiv način obrađuje aktuelne interdisciplinarne teme iz oblasti e-Trgovine.
U okviru javne rasprave koju je organizovalo Ministarstvo, PravoIKT objavljuje Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti. Predmet ovog teksta biće pregled naših najbitnijih zapažanja. Kompletan Komentar Nacrta zakona o informacionoj bezbednosti u izdanju PravaIKT možete preuzeti u formi eKnjige, koja je dostupna i na stranici PravoIKT: Publikacije.
Imajući u vidu da Srbija učestvuje u programu Horizont 2020, promene koje on uvodi su značajne i za domaće aktere. Bez obzira za koju se vrstu projekta ili u okviru kog od tri prioriteta H2020 konkuriše, razumevanje novina koje H2020 uvodi i usklađivanje sopstvene strategije podnošenja predloga projekata s tim novinama može biti presudno za dobijanje sredstava EU i eventualni uspeh predloga projekta.
U nekoliko prethodnih tekstova posvećenih programu EU Horizont2020 smo, nakon odgovora na pitanje šta je ovaj program, opisali njegove prioritete, oblasti od značaja za IKT i razloge zbog kojih su IKT prioritet programa H2020. U ovom tekstu ćemo predstaviti vrste projekata (takozvane aktivnosti) koji se mogu finasirati kroz pozive koji se objavljuju u okviru programa H2020. Jako je bitno odmah u startu pojasniti za koje tačno vrste projekata možete tražiti finansiranje, jer svaka vrsta programa ima svoje specifične uslove koje vaš projekat treba da zadovolji kako biste uopšte bili u mogućnosti da aplicirate za sredstva iz ovog programa.
Istraživačko-razvojni program EU Horizont2020 definiše oblasti od značaja za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija. Ovaj tekst će biti posvećen pojedinostima vezanim za oblasti za koje se mogu dobiti finansije, bez obzira na zrelost tehnologije u pitanju. Obuhvaćene su sve razvojne faze od fundamentalnog istraživačkog radu do lansiranja rezultata na tržište i njihova komercijalizacija. Konkretno, bilo je reči o investicijama u IKT kroz tri prioriteta programa: Izuzetnost u nauci (eng. Excellent Science), Kompetitivna industrija (eng. Competitive Industries) i Bolje društvo (eng. Better Society).
Horizont2020 ima tri prioriteta, na kojima se zasniva njegova podela na tri osnovne tematske celine u okviru kojih inovativni projekti mogu dobiti financijsku podršku. To su: Izuzetnost u nauci (eng. Excellent Science), Kompetitivna industrija (eng. Competitive industries) i Bolje društvo (eng. Better Society). Svaki od ovih prioriteta, odnosno oblasti usmeren je na konkretan izazov.
Integrisana zaštita privatnosti U situaciji u kojoj nove informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju prikupljanje i obradu ogromne količine podataka o ličnosti, zaštita ovih informacija je od primarnog značaja. Implementacija kvalitetnih mera zaštite privatnosti i podataka o ličnosti predstavlja bitan element upravljanja projektima. Zbog toga, neophodno je uzeti je u obzir u toku najranijih faza razvoja projekta. Ovakav, […]
Evropska komisija od 25. do 26. marta 2015. godine u Briselu organizuje konferenciju Net Futures 2015. Net Futures 2015 je naslednik ranije konferencije Future Internet Assembly (FIA), koja je bila organizovana jedanaest puta uzastopno. Inspirisana ovim prethodnim događajima, konferencija Net Futures 2015 se fokusira na transferzalna pitanja budućnosti Interneta kao što su Internet stvari, tehnologije otvorenog koda, računarstvo u oblaku, pametni gradovi, alternativni modeli rešavanja sporova i startap kompanije.
Predmet ovog teksta biće jedan od korisnih alata koji omogućava lakše i brže sprovođenje studije uticaja na privatnost. U pitanju je AvePoint metodologija, koja na sistematičan i pregledan način vodi kroz postupak evaluacije, procene i izveštavanja o potencijalnim rizicima za privatnost nekog projekta.
Na koji su način povezani pravo na privatnost i registracija internet domena? U nekoliko tekstova objavljenih na sajtu PravoIKT, naši autori su obradili nekoliko aspekata registracije internet domena. Pisali smo o značaju internet domena, uslovima registracije, i rešavanju sporova. Obradili smo i teme vezane za cybersquatting i zaštitu žiga i dali pregled najbitnijih reformi za naredni period. Međutim, pravo na privatnost i registracija internet domena do sada nisu bili predmet naše rasprave, iako u ovoj oblasti postoji značajan broj problema vrednih pažnje.
Jedan od načina na koji ostvarujemo pravo na privatnost je kroz informaciono samoopredelenje, odnosno slobodno odlučivanja šta i na koji način radimo sa informacijama o svojoj ličnosti: kome se otkrivamo, u kolikoj meri, kada, itd. Sa druge strane, računarstvo u oblaku omogućava ne samo prikupljanje i čuvanje postojećih informacija o nama, već i stvaranje ogromne količine novih, na osnovu naših interakcija u digitalnom okruženju. Značaj podataka o ličnosti za digitalnu ekonomiju je ogroman. Možemo reći da se radi o novoj zlatnoj groznici, i da se trenutno najveće svetske kompanije pohlepno prikupljaju, i ljubomorno čuvaju podatke o linosti ljudi širom sveta.
Računarstvo u oblaku (eng. Cloud Computing) menja način na koji pristupamo, koristimo i čuvamo informacije. Svakodnevna upotreba servisa zasnovanih na ovoj tehnologiji dovode do brisanja granice između personalnih uređaja i Interneta. Međutim, da li ste se zapitali na koji su način povezani pravo na privatnost i računarstvo u oblaku? Koje su pravne posledice obrade podataka o ličnosti na udaljenim serverima (u oblaku)?
Štite li mobilne aplikacije privatnost korisnika i na koji način ih obaveštavaju o vrsti podataka o ličnosti koje prikupljaju i svrsi obrade? Kako pokazuju nedavno objavljeni rezultati istraživanja u ovoj oblasti, zaštita privatnosti korisnika nije prioritet većine autora mobilnih aplikacija.
Dok se komesari za privatnost i podatke o ličnosti država članica EU spremaju za sednicu na kojoj bi trebalo da se raspravlja o smernicama za internet pretraživače, kompanija Gugl organizuje seriju javnih diskusija na temu ”pravo da se bude zaboravljen”, kao odgovor na presudu Suda pravde EU u slučaju Gugl protiv Španije.
Pitanja vezana za pravnu regulaciju Interneta stvari nisu samo raznovrsna kao i oblasti života koje dotiče, već se mogu posmatrati na nekoliko nivoa: nacionalnom, regionalnom i međunarodnom.
Na nacionalnom nivou, kvalitetna pravna regulacija Interneta stvari ima potencijal da direktno utiče na pozitivan privredni razvoj. Sa druge strane, imajući u vidu da je u pitanju globalni fenomen, međunarodna saradnja po ovom pitanju je očigledna neizbežnost.
Značaj Interneta stvari nalazi se ne samo u ogromnim uštedama i reciklaži starog hardvera, već i u dalekosežnim pozitivnim efektima koje izaziva demokratizacija učešća u stvaranju i razvoju jeftinih proizvoda i usluga u uslovima ekonomske krize.
Za razliku od personalnih kompjutera i mobilnih telefona koji predstavljaju nervne završetke današnjeg interneta, nervni završeci Interneta stvari biće mali, u većini slučajeva nevidljivi, jeftini kompjuteri izuzetno niske potrošnje koji će biti ugrađivani u stvari jednostavne kao konzerva piva ili komplikovane kao motor mlaznog aviona.
Izraz Internet stvari u svom originalnom engleskom obliku je pre više od deset godina izmislio i upotrebio Kevin Ešton (eng. Kevin Ashton), da bi opisao koncept po kome će u budućnosti svakodnevni fizički objekti, stvari, biti povezani na Internet i moći komunicirati među sobom i sa ljudima.
U slučaju koji se odnosi na primenu ”prava da se bude zaboravljen” (eng. right to be forgotten), Sud pravde Evropske unije u aferi Gugl protiv Španije (eng. Google vs. Spain) odlučio da građani imaju pravo da od internet pretraživača traže da njihovi podaci o ličnosti budu izbrisani iz rezultata pretrage.
Dok Fejsbuk strana „Najveće drolje osnovnih i srednjih škola“ dobija na popularnosti malo ko razmišlja o zaštiti privatnosti korisnika. Pored fotografija ostavljeni su i drugi lični podaci, kao što su ime, prezime, grad u kome se živi, a u nekim slučajevima navedena je i škola koju pohađa konkretno lice na slici.
Sudska praksa Evropskog suda za ljudska prava: M.K. protiv Francuske. Povreda prava na privatnost zadržavanjem otisaka prstiju u bazi podataka policije.
U ovom tekstu biće reči o procesu identifikacije rizika u okviru sprovođenja studije uticaja na privatnost. U toku ove faze tim evaluatora treba da ustanovi postojanje rizika koji mogu ugroziti privatnost ili podatke o ličnosti pojedinaca u okviru datog projekta. Cilj odnosno konkretan rezultat je dobijanje detaljne liste svih rizika koji proizlaze iz obrade podataka na kojoj se dati projekat zasniva.
PravoIKT je partner grupe ”Internet stvari Novi Sad” (eng. Internet of Things Novi Sad), koja je usmerena na pokretanje projekata, popularizaciju i uključivanje krajnjih korisnika, građana u dijalog o Internetu stvari u Novom Sadu i Srbiji. Grupa je nastala u okviru aktivnosti usmerenih na širenje znanja i angažovanje građana projekta Sociotal (eng. Sociotal), koji finansira EU.
Procena i sprečavanje rizika za privatnost predstavljaju sastavni deo procesa upravljanja rizicima u okviru svakog IKT projekta. Ovaj tekst objašnjava pojam rizika za privatnost i daje konkretne primere koje svaki projekt-menadžer može da upotrebi kao polaznu tačku za identifikaciju i procenu rizika koji se tiču projekta na kome radi.