Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

Нулта тарифа, слобода говора и доступност садржаја

Поред основне проблематике нулте тарифе, која се креће у области заштите конкуренције и неутралности интернета, дебате о овој пракси су покренуле и многа друга питања као што су: да ли ова пракса утиче на слободу изражавања на интернету? Да ли утиче на разноликост садржаја који се нуди, а поготово домаћи садржај, на заштиту података?

Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

Нулта тарифа (zero rating): изазови тарифирања услуга мобилних оператора

Нулта тарифа (zero rating) је термин који се јавља у оквиру дебате о отвореном инт Нулта тарифа, најједноставније речено, представља праксу мобилних оператора да одређени садржај пружају корисницима без накнаде. Класичан пример овога је када вам ваш мобилни оператер у оквиру неких тарифних пакета нуди приступ Фејсбук апликацији бесплатно, тј. неће вам се тарифирати коришћење ове апликације…

Хоризонт2020 и ИКТ

Хоризонт2020 и ИКТ – место и области од значаја

Информационо-комуникационе технологије представљају једну од најзначајнијих облсти у оквиру које се може конкурисати за фондове Хоризонт2020. О повлаштеном месту које ИКТ имају у оквиру овог програма нарочито сведочи чињеница да су инвестиције у ову област увећане за око 46% у односу на претходне програме (FP7). Исто тако, Хоризонт2020 и ИКТ имају динамичнији однос него ранији програми, првенствено због политичке воље ЕУ да се инвестиције усмере ка областима истраживања које се односе на развој и комерцијализацију најновијих технологија. Оне, иако носе већи ризик, могу довести до значајних продора и створити нове пословне шансе које могу позитивно утицати на излазак из економске кризе, што је један од главних приоритета програма Х2020.

Шта је Хоризонт2020?

Шта је Хоризонт2020?

Шта је Хоризонт 2020 и који је значај овог до сада највећег истраживачко-развојног програма Европске уније за актере у области ИКТ из Србије? Иако се Хоризонт2020 често помиње у контексту сламке спаса, као средство које би не само домаћу, већ и европску привреду могло извести из економске кризе, није сасвим јасно колико шира јавност у Србији стварно зна шта је заправо Хоризонт 2020 и шта стварно нуди. Овај текст, и серија текстова која следи одговориће на нека од основних питања о Хоризонту2020.

Неутралност Интернета у Србији

Неутралност Интернета у Србији

Иако се неутралност Интернета у Србији не помиње експлицитно, анализа указује да је овај принцип ипак присутан у српском праву. Имплементација у законодавство Републике Србије извршена је у складу са правним оквиром Европске Уније у области електронских комуникација из 2002. године, са којим је Закон о електронским комуникацијама (ЗЕК) у великој мери усаглашен.

Неутралност интернета у праву ЕУ

Неутралност Интернета у праву ЕУ

Када је у питању ЕУ, ни овде расправе о неутралности Интернета нису ништа мање оштре у односу на оне у САД. Кабинет бивше комесарке Нели је одавно почео да исцрпније ради на регулисању питања неутралности интренета, у оквиру напора усмерених ка креирању јединственог дигиталног тржишта кроз пакет прописа познат под именом Умрежени континент (енг. Connected Continent).

Неутралност Интернета: дефиниција, актуелне дебате

Неутралност Интернета: дефиниција, актуелне дебате

Униформна дефиниција неутралности интернета не постоји. Ово је један флуидан принцип који се провлачи кроз ралличите законске одредбе, и у циљу његовог потпуног остварења потребно га је сагледати из више различитих углова. Најкраће и наједноставније речено: неутралност интернета представља сутуацију у којој корисници могу слободно и без органичења, да бирају које апликације у услуге ће да користе и ком ће садржају приступити, креирати га или га поделити са другима.

клаузула унутрашњег тржишта: изузеци

Клаузула унутрашњег тржишта: изузеци

Директива о електронској трговини ЕУ предвиђа две врсте изузетака од примене клаузуле унутрашњег тржишта, наиме, то су посебни изузеци који се одређују на ad hoc бази, и општи који су дефинисани у Анексу Директиве. Поред општих изузетака, Директива предвиђа и посебне изузетке, тј. ситуације када вам, иако сте испоштовали клаузулу унутрашњег тржишта и принцип координатног поља, ипак може бити ускраћено пружање услуга информационог друштва.

Клаузула унутрашњег тржишта: основни принцип Директиве о е-трговини

Клаузула унутрашњег тржишта: основни принцип Директиве о е-трговини

Део 1 – Клаузула унутрашњег тржишта: основни принцип Директиве о е-трговини Део 2 – Клаузула унутрашњег тржишта: изузеци У претходним текстовима о Директиви о електронској трговини 2000/31 ЕЗ већ смо приказали укратко којим се питањима бави овај пропис, и истакли поједине његове одредбе као нарочито значајне за развој електронске трговине, као што су оне о […]

Одговорност пружаоца услуга информационог друштва у праву ЕУ

Одговорност пружаоца услуга информационог друштва у праву ЕУ

У једном од претходних текстова било је речи о Директиви о електронској трговини 2000/31 EЗ, која поставља правни оквир којим се регулише ова област. Диркетива успоставља основне принципе који се тичу не само електронске трговине, него и генерално предузимања различитих активности на интернету. Овај текст је посвећен једном од најбитнијих аспеката који се регулишу наведеном директивом. У питању је одговорност пружаоца услуга информационог друштва за садржај који преносе или складиште (одговорност провајдера).

Директива о електронској трговини ЕУ

Директива о електронској трговини ЕУ

Основни документ ЕУ у овој области , Директива о електронској трговини ЕУ представља свеобухватан правни оквир којим се регулише електвонска трговина. Овај текст описује основне концепте и принципе на којима је заснована, даје преглед основних одредби и указује на значај Директиве за Републику Србију.