Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Nulta tarifa, sloboda govora i dostupnost sadržaja

Pored osnovne problematike nulte tarife, koja se kreće u oblasti zaštite konkurencije i neutralnosti interneta, debate o ovoj praksi su pokrenule i mnoga druga pitanja kao što su: da li ova praksa utiče na slobodu izražavanja na internetu? Da li utiče na raznolikost sadržaja koji se nudi, a pogotovo domaći sadržaj, na zaštitu podataka?

Nulta tarifa (zero rating): izazovi tarifiranja usluga mobilnih operatora

Nulta tarifa (zero rating): izazovi tarifiranja usluga mobilnih operatora

Nulta tarifa (zero rating) je termin koji se javlja u okviru debate o otvorenom int Nulta tarifa, najjednostavnije rečeno, predstavlja praksu mobilnih operatora da određeni sadržaj pružaju korisnicima bez naknade. Klasičan primer ovoga je kada vam vaš mobilni operater u okviru nekih tarifnih paketa nudi pristup Fejsbuk aplikaciji besplatno, tj. neće vam se tarifirati korišćenje ove aplikacije…

Horizont2020 i IKT

Horizont2020 i IKT – mesto i oblasti od značaja

Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju jednu od najznačajnijih oblsti u okviru koje se može konkurisati za fondove Horizont2020. O povlaštenom mestu koje IKT imaju u okviru ovog programa naročito svedoči činjenica da su investicije u ovu oblast uvećane za oko 46% u odnosu na prethodne programe (FP7). Isto tako, Horizont2020 i IKT imaju dinamičniji odnos nego raniji programi, prvenstveno zbog političke volje EU da se investicije usmere ka oblastima istraživanja koje se odnose na razvoj i komercijalizaciju najnovijih tehnologija. One, iako nose veći rizik, mogu dovesti do značajnih prodora i stvoriti nove poslovne šanse koje mogu pozitivno uticati na izlazak iz ekonomske krize, što je jedan od glavnih prioriteta programa H2020.

Šta je Horizont2020?

Šta je Horizont2020?

Šta je Horizont 2020 i koji je značaj ovog do sada najvećeg istraživačko-razvojnog programa Evropske unije za aktere u oblasti IKT iz Srbije? Iako se Horizont2020 često pominje u kontekstu slamke spasa, kao sredstvo koje bi ne samo domaću, već i evropsku privredu moglo izvesti iz ekonomske krize, nije sasvim jasno koliko šira javnost u Srbiji stvarno zna šta je zapravo Horizont 2020 i šta stvarno nudi. Ovaj tekst, i serija tekstova koja sledi odgovoriće na neka od osnovnih pitanja o Horizontu2020.

Neutralnost Interneta u Srbiji

Neutralnost Interneta u Srbiji

Iako se neutralnost Interneta u Srbiji ne pominje eksplicitno, analiza ukazuje da je ovaj princip ipak prisutan u srpskom pravu. Implementacija u zakonodavstvo Republike Srbije izvršena je u skladu sa pravnim okvirom Evropske Unije u oblasti elektronskih komunikacija iz 2002. godine, sa kojim je Zakon o elektronskim komunikacijama (ZEK) u velikoj meri usaglašen.

Neutralnost interneta u pravu EU

Neutralnost Interneta u pravu EU

Kada je u pitanju EU, ni ovde rasprave o neutralnosti Interneta nisu ništa manje oštre u odnosu na one u SAD. Kabinet bivše komesarke Neli je odavno počeo da iscrpnije radi na regulisanju pitanja neutralnosti intreneta, u okviru napora usmerenih ka kreiranju jedinstvenog digitalnog tržišta kroz paket propisa poznat pod imenom Umreženi kontinent (eng. Connected Continent).

Neutralnost Interneta: definicija, aktuelne debate

Neutralnost Interneta: definicija, aktuelne debate

Uniformna definicija neutralnosti interneta ne postoji. Ovo je jedan fluidan princip koji se provlači kroz ralličite zakonske odredbe, i u cilju njegovog potpunog ostvarenja potrebno ga je sagledati iz više različitih uglova. Najkraće i najednostavnije rečeno: neutralnost interneta predstavlja sutuaciju u kojoj korisnici mogu slobodno i bez organičenja, da biraju koje aplikacije u usluge će da koriste i kom će sadržaju pristupiti, kreirati ga ili ga podeliti sa drugima.

klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci

Klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci

Direktiva o elektronskoj trgovini EU predviđa dve vrste izuzetaka od primene klauzule unutrašnjeg tržišta, naime, to su posebni izuzeci koji se određuju na ad hoc bazi, i opšti koji su definisani u Aneksu Direktive. Pored opštih izuzetaka, Direktiva predviđa i posebne izuzetke, tj. situacije kada vam, iako ste ispoštovali klauzulu unutrašnjeg tržišta i princip koordinatnog polja, ipak može biti uskraćeno pružanje usluga informacionog društva.

Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini

Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini

Deo 1 – Klauzula unutrašnjeg tržišta: osnovni princip Direktive o e-trgovini Deo 2 – Klauzula unutrašnjeg tržišta: izuzeci U prethodnim tekstovima o Direktivi o elektronskoj trgovini 2000/31 EZ već smo prikazali ukratko kojim se pitanjima bavi ovaj propis, i istakli pojedine njegove odredbe kao naročito značajne za razvoj elektronske trgovine, kao što su one o […]

Odgovornost pružaoca usluga informacionog društva u pravu EU

Odgovornost pružaoca usluga informacionog društva u pravu EU

U jednom od prethodnih tekstova bilo je reči o Direktivi o elektronskoj trgovini 2000/31 EZ, koja postavlja pravni okvir kojim se reguliše ova oblast. Dirketiva uspostavlja osnovne principe koji se tiču ne samo elektronske trgovine, nego i generalno preduzimanja različitih aktivnosti na internetu. Ovaj tekst je posvećen jednom od najbitnijih aspekata koji se regulišu navedenom direktivom. U pitanju je odgovornost pružaoca usluga informacionog društva za sadržaj koji prenose ili skladište (odgovornost provajdera).

Direktiva o elektronskoj trgovini EU

Direktiva o elektronskoj trgovini EU

Osnovni dokument EU u ovoj oblasti , Direktiva o elektronskoj trgovini EU predstavlja sveobuhvatan pravni okvir kojim se reguliše elektvonska trgovina. Ovaj tekst opisuje osnovne koncepte i principe na kojima je zasnovana, daje pregled osnovnih odredbi i ukazuje na značaj Direktive za Republiku Srbiju.