Аман против Швајцарске

Аман против Швајцарске

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin

референца

Аман против Швајцарске (енг. Amann v. Switzerland), 27798/95, 16.02.2000.

кључне речи

поверљивост комуникација, прислушкивање телефона, приступ информацијама, члан 8

чињенице

Господин Аман је поднео представку због повреде чланова 8 и 13 Конвенције, истичући да су његове телефонске комуникације биле прислушкиване од стране Јавног тужилаштва Швајцарске конфедерације.

Господин Аман је грађанин Швајцарске. Бави се увозом и продајом депилатора које рекламира у новинама. Октобра 1981. године, од женске особе из Совјетске амбасаде у Берну прима телефонски позив чији је предмет поруџбина једног депилатора.

Јавно тужилаштво је пресрело овај телефонски позив, затваживши од Обавештајне службе полиције Кантона Цирих даљу истрагу господина Амана и уређаја које продаје.

На основу извештаја Обавештајне службе циришке полиције, Јавно тужилаштво је децембра 1981. године у досије господина Амана унело картицу са информацијама о његовом статусу у погледу јавне безбедности.

Информације у картици указивале су на то да је подносилац представке, који је био привредник, “идентификован као контакт особа са Амбасадом Русије”.

Подносилац представке је током 1990. године сазнао да постоји досије који је чуван у канцеларији јавног тужиоца и затражио увид у њега. Када му је дата фотокопија, открио је да су две стране досијеа затамњене (цензурисане). Након безуспешних покушаја да изврши увид и у те две стране, подносилац представке се обратио Савзном суду, али је пресудом од 14. септембра 1994. године његов захтев одбијен уз образложење да лична права подносиоца представке нису озбиљно повређена.

Европска комисија за људска права прихватила је представку и усвојила извештај у коме је изнела мишљење да је дошло до повреде члана 8 Конвенције, али не и члана 13 и упутила случај Европском суду за људска права.

Представка се односила на прислушкивање телефона и креирање досијеа, од стране јавног тужилаштва, као и на чување информација у досијеима Швајцарске Конфедерације због чега је повређен члан 8. Конвенције. Такође, представка се односила и на непостојање делотворног правног лека у националном праву, а све у смислу члана 13. Конвенције.

Коментар

Члан 8. Право на поштовање приватног и породичног живота

У овм предмету, Европски суд за људска права је сматрао да је прислушкивање телефона које је извршило јавно тужилаштво Швајцарске Конфедерације довело до повреде права на приватност и преписку подносиоца представке.

Истакнуто је да овакво мешање представља повреду члана 8, а да би мешање у приватни живот било дозвољено, неопходно је да оно буде „у складу са законом“. Као и у другим сличним предметима и овде је Суд морао испитати да ли је за наведене мере постојао правни основ у домаћим прописима и да ли је био доступан и предвидив, те је истакао да су одредбе релевантних прописа исувише опште и не могу да задовоље услов „предвидивости“ (одредбе регулишу само надзор осумњичених или оптужених за преступ или теже кривично дело као и трећих лица када се претпоставља да добијају или дају одређене информације, али ове одредбе не предвиђају детаљно ситуацију уколико је лице ван наведених категорија).

У погледу тајног надзора, Суд је поновио да „закон“ мора да буде прецизан и закључио да мешање није било „у складу са законом“, због чега је суд утврдио да је дошло до повреде члана 8. Конвенције.

Према становишту Суда, подаци прикупљени о подносиоцу неспорно представљају податке који се односе на његов „приватни живот“ и у складу са тим је члан 8. Конвенције примењив.

Суд је истакао да је неспорно да је јавно тужилаштво унело наведене податке о приватном животу подносиоца представке који су чувани у Досијеу Конфедерације, те је дошло до мешања у право на приватни живот подносиоца представке. Овакво мешање води повреди члана 8, изузев у случају када је учињено у „складу са законом“ и када се односи на неки од циљева наведених у ставу 2. и уз то је било неопходно да се у демократском друштву постигну ти циљеви. Суд је истакао да у овом случају релевантне законске одредбе у Швајцарском правном систему не садрже прецизно и јасно дефинисање у вези са прикупљањем, снимањем и чувањем информација, као ни са њиховим уништавањем у ситуацијама када постану „непотребне“ или „безначајне“.

Због свега наведног, Суд је закључио да није постојао правни, тј., законски оквир за формирање досијеа о подносиоцу представке као ни за његово чување у Досијеу Конфедерације, те је дошло до повреде члана 8. Конвенције.

Члан 13. Право на делотворни правни лек

У погледу питања да ли је дошло до повреде чл 13 Конвенције, Суд је истакао да је подносилац представке имао право да изврши увид у свој досије, као и да се обратио Савезном суду који је и поступио по поднетој тужби.

Обзиром да је подносиоцу омогућено да изврши увид у досије, Суд је закључио да је подносиоцу представке стајао на располагању делотворан правни лек, због чега није било повреде члана 13 Конвенције.

Члан 41. Правично задовољење

Подносилац представке није истакао захтев за накнаду материјалне штете, већ је само захтевао накнаду нематеријалне штете. Суд је сматрао да је нематеријална штета адекватно надокнађена када је утврдио да је дошло до повреде члана 8. Конвенције.

Такође, подносилац представке поднео је захтев за накнаду трошкова пред институцијама, који је Суд усвојио и досудио подносиоцу трошкове поступка.

Суд је у пресуди једногласно закључио да је дошло до повреде члана 8. (право на поштовање приватног живота и преписке) и да није било повреде члана 13. (право на делотворан правни лек) Конвенције. У вези са чланом 41. (правично задовољење) Конвенције, Суд је одобрио трошкове поступка и друге релевантне трошкове.


Објављено

у

од