Ahmet Jildirim protiv Turske

Ahmet Jildirim protiv Turske

Referenca

Ahmet Jildirim protiv Turske odluka br 3111/10 (eng. Ahmet Yildirim v. Turkey). Odluka je konačna od 18.03.2013

Ključne reči

Sloboda izražavanja, cenzura, blokiranje pristupa internet prezentaciji

Činjenice

Podnosilac predstavke je vlasnik i korisnik internet prezentacije (eng. web site) na adresi: http://sites.google.com/a/ahmetyildirim.com.tr/academic/. Prezentacija je izrađena na platformi Gugl sajts (eng. Google sites). Podnosilac predstavke, Ahmet Jildirim je na njoj objavljivao svoje akademske radove i lične stavove na različite teme.

U junu 2009. godine, jedan od turskih prvostepenih krivičnih sudova je naredio blokiranje druge internet prezentacije koja se nalazi na adresi http://sites.google.com/site/kemalizminkarinagrisi/benimhikayem/atatuerk-koessi/a. Blokada je naređena kao preventivna mera u okviru krivičnog postupka koji je pokrenut protiv vlasnika sajta, a zbog vređanja sećanja na Kemala Ataturka. Kopija naredbe o blokiranju sajta poslata je Direktoratu za telekomunkacije na izvršenje.

Na zahtev Direktorata za telekomunkacije, Sud je svoju odluku delimično izmenio tako što je naložio blokiranje kompletnog pristupa platformi Gugl sajts.

Kako je gospodin Jildirim svoju internet prezentaciju izradio upravo uz pomoć servisa Gugl sajts, zbog pomenute sudske odluke i on je bio onemogućen da pristupi sopstvenom veb sajtu.

Početkom jula 2009. godine, gospodin Jildirim je od suda tražio da ukine donetu naredbu blokade u odnosu na njegovu internet prezentaciju, pošto ona nema nikakve veze sa nezakonitim sadržajima usmerenim na vređanje sećanja na Kemala Ataturka. Sud je 13.07.2009. ovaj zahtev odbacio. Odluka o blokadi pristupa svim Gugl sajts lokacijama je ostala na snazi.

Zbog ovog, do aprila 2012. godine, podnosilac predstavke nije mogao pristupiti sopstvenom veb sajtu, iako je krivični postupak protiv vlasnika sporne internet lokacije obustavljen godinu dana ranije, u martu 2011. godine.

Podnosilac je podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava, navodeći da je odlukom suda kojom je blokiran kompletan pristup Gugl sajts servisu, povređen član 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Podsećanja radi, član 10 glasi:

  • Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
  • Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.

Podnosilac se u predstavki pozvao i na povrede članova 6, 7 i 13 Konvencije, kao i člana 2 Protokola br 1.

Komentar

Evropski sud za ljudska prava je zaključio da je blokiranje sporne veb lokacije u toku krivičnog postupka, bilo pravno osnovano.

Međutim, Sud je istovremeno došao do zaključka da je sasvim jasno da druge internet prezentacije na servisu Gugl sajts uključujući i prezentaciju podnosioca predstavke ne bi trebalo da budu obuhvaćene blokadom, pošto nije postojao razlog za sumnju u nezakonitost njihovog sadržaja. Osim toga, protiv podnosioca predstavke, gospodina Jildirima, nije bio pokrenut krivični postupak.

Sud je nadalje utvrdio, da iako se korisnici servisa Gugl sajt smatraju odgovornim za sadržaj internet prezentacija koje su uz pomoć ovog servisa sami kreirali, ne postoji zakonska odredba koja omogućava blokiranje pristupa celokupnom servisu Gugl sajts. U ovom pogledu, kompanija Gugl (eng. Google) koja je vlasnik servisa Gugl sajts je imala status pružaoca usluga informacionog društva, preciznije, bila je hosting provajder (eng. hosting provider).

U ovom smislu, nisu postojale indicije da je kompanija Gugl u datom slučaju bila informisana o svom statusu pružaoca usluga, kao ni o nezakonitom sadržaju internet prezentacije protiv čijeg vlasnika je pokrenut krivični postupak.

Sud je konstatovao da su turski propisi omogućili vrlo široka ovlašćenja jednom upravnom organu – Direktoratu za telekomunikacije koji je zahtevao proširenje primene sudske mere blokade sa jedne internet prezentacije na kompletan servis, i pored činjenice da nikakav novi krivični postupak nije bio pokrenut,

Sva nabrojana ograničenja prava na slobodu izražavanja, prema mišljenju Suda, nisu u skladu sa članom 10 Konvencije.

Prilikom donošenja naredbe za blokiranje pristupa čitavom servisu Gugl sajts, nadležni krivični sud se pozvao samo na mišljenje Direktorata, a nije se uverio da se cilj zaista ne može postići nekom manje invazivnom merom.

Jedan od glavnih argumenata podnosioca predstavke, bio je i taj da je kada je tražio ukidanje naredbe za blokiranje pristupa u odnosu na svoju internet prezentaciju, bilo potrebno i moguće izabrati meru kojom bi bila pogođena samo sporna veb lokacija.

Sud zaključuje da nadležni turski krivični sud nije razmatrao zahtev podnosioca i uvažio njegove argumente, te da su sudije bile dužne voditi računa o različitim interesima prilikom odlučivanja u konkretnom slučaju.

Sveobuhvatna blokada internet sadržaja po naredbi suda, dovela je do toga da veliki broj informacija postane nedostupan za korisnike, što je značajno ograničilo njihova prava na slobodu informisanja.

Prema oceni Evropskog suda za ljudska prava, određena mera zabrane pristupa čitavom servisu Gugl sajts, bila je proizvoljna. Njen cilj nije bio blokiranje konkretnog veb sajta protiv čijeg vlasnika je vođen postupak. Postupci sudske kontrole nisu bili dovoljni da bi garantovali izbegavanje zloupotreba. Domaće pravo nije obezbedilo garancije kako si osiguralo da mogućnost blokiranja jedne veb lokacije ne bude zloupotrebljeno i iskorišćeno za opštu blokadu.

Zbog gore navedenog, Evropski sud za ljudska prava je jednoglasno odlučio

  • da je došlo do povrede člana 10 Evropske konvencije o ljudskim pravima
  • da nema potrebe posebno ispitati navodne povrede članova 6, 7 i 13, kao i ččlana 2 Protokola br. 1.
  • da država Turska plati podnosiocu predstavke iznos od 7.500,00 Evra na ime naknade štete i 1.000,00 Evra na ime troškova postupka.
Sanja Mandarić

Samostalni advokat sa praksom usmerenom na porodično i obligaciono pravo i interesovanjem za međunarodnu sudsku praksu u oblasti prava IKT.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin