Ахмет Јилдирим против Турске

Ахмет Јилдирим против Турске

Референца

Ахмет Јилдирим против Турске одлука бр 3111/10 (енг. Ahmet Yildirim v. Turkey). Одлука је коначна од 18.03.2013

Kључне речи

Слобода изражавања, цензура, блокирање приступа интернет презентацији

Чињенице

Подносилац представке је власник и корисник интернет презентације (енг. web site) на адреси: http://sites.google.com/a/ahmetyildirim.com.tr/academic/. Презентација је израђена на платформи Гугл сајтс (енг. Google sites). Подносилац представке, Ахмет Јилдирим је на њој објављивао своје академске радове и личне ставове на различите теме.

У јуну 2009. године, један од турских првостепених кривичних судова је наредио блокирање друге интернет презентације која се налази на адреси http://sites.google.com/site/kemalizminkarinagrisi/benimhikayem/atatuerk-koessi/a. Блокада је наређена као превентивна мера у оквиру кривичног поступка који је покренут против власника сајта, а због вређања сећања на Кемала Ататурка. Копија наредбе о блокирању сајта послата је Директорату за телекомункације на извршење.

На захтев Директората за телекомункације, Суд је своју одлуку делимично изменио тако што је наложио блокирање комплетног приступа платформи Гугл сајтс.

Како је господин Јилдирим своју интернет презентацију израдио управо уз помоћ сервиса Гугл сајтс, због поменуте судске одлуке и он је био онемогућен да приступи сопственом веб сајту.

Почетком јула 2009. године, господин Јилдирим је од суда тражио да укине донету наредбу блокаде у односу на његову интернет презентацију, пошто она нема никакве везе са незаконитим садржајима усмереним на вређање сећања на Кемала Ататурка. Суд је 13.07.2009. овај захтев одбацио. Одлука о блокади приступа свим Гугл сајтс локацијама је остала на снази.

Због овог, до априла 2012. године, подносилац представке није могао приступити сопственом веб сајту, иако је кривични поступак против власника спорне интернет локације обустављен годину дана раније, у марту 2011. године.

Подносилац је поднео представку Европском суду за људска права, наводећи да је одлуком суда којом је блокиран комплетан приступ Гугл сајтс сервису, повређен члан 10 Европске конвенције о људским правима.

Подсећања ради, члан 10 гласи:

  • Свако има право на слободу изражавања. Ово право укључује слободу поседовања сопственог мишљења, примања и саопштавања информација и идеја без мешања јавне власти и без обзира на границе. Овај члан не спречава државе да захтевају дозволе за рад телевизијских, радио и биоскопских предузећа.
  • Пошто коришћење ових слобода повлачи за собом дужности и одговорности, оно се може подвргнути формалностима, условима, ограничењима или казнама прописаним законом и неопходним у демократском друштву у интересу националне безбедности, територијалног интегритета или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља или морала, заштите угледа или права других, спречавања откривања обавештења добијених у поверењу, или ради очувања ауторитета и непристрасности судства.

Подносилац се у представки позвао и на повреде чланова 6, 7 и 13 Конвенције, као и члана 2 Протокола бр 1.

Коментар

Европски суд за људска права је закључио да је блокирање спорне веб локације у току кривичног поступка, било правно основано.

Међутим, Суд је истовремено дошао до закључка да је сасвим јасно да друге интернет презентације на сервису Гугл сајтс укључујући и презентацију подносиоца представке не би требало да буду обухваћене блокадом, пошто није постојао разлог за сумњу у незаконитост њиховог садржаја. Осим тога, против подносиоца представке, господина Јилдирима, није био покренут кривични поступак.

Суд је надаље утврдио, да иако се корисници сервиса Гугл сајт сматрају одговорним за садржај интернет презентација које су уз помоћ овог сервиса сами креирали, не постоји законска одредба која омогућава блокирање приступа целокупном сервису Гугл сајтс. У овом погледу, компанија Гугл (енг. Google) која је власник сервиса Гугл сајтс је имала статус пружаоца услуга информационог друштва, прецизније, била је хостинг провајдер (енг. hosting provider).

У овом смислу, нису постојале индиције да је компанија Гугл у датом случају била информисана о свом статусу пружаоца услуга, као ни о незаконитом садржају интернет презентације против чијег власника је покренут кривични поступак.

Суд је констатовао да су турски прописи омогућили врло широка овлашћења једном управном органу – Директорату за телекомуникације који је захтевао проширење примене судске мере блокаде са једне интернет презентације на комплетан сервис, и поред чињенице да никакав нови кривични поступак није био покренут,

Сва набројана ограничења права на слободу изражавања, према мишљењу Суда, нису у складу са чланом 10 Конвенције.

Приликом доношења наредбе за блокирање приступа читавом сервису Гугл сајтс, надлежни кривични суд се позвао само на мишљење Директората, а није се уверио да се циљ заиста не може постићи неком мање инвазивном мером.

Један од главних аргумената подносиоца представке, био је и тај да је када је тражио укидање наредбе за блокирање приступа у односу на своју интернет презентацију, било потребно и могуће изабрати меру којом би била погођена само спорна веб локација.

Суд закључује да надлежни турски кривични суд није разматрао захтев подносиоца и уважио његове аргументе, те да су судије биле дужне водити рачуна о различитим интересима приликом одлучивања у конкретном случају.

Свеобухватна блокада интернет садржаја по наредби суда, довела је до тога да велики број информација постане недоступан за кориснике, што је значајно ограничило њихова права на слободу информисања.

Према оцени Европског суда за људска права, одређена мера забране приступа читавом сервису Гугл сајтс, била је произвољна. Њен циљ није био блокирање конкретног веб сајта против чијег власника је вођен поступак. Поступци судске контроле нису били довољни да би гарантовали избегавање злоупотреба. Домаће право није обезбедило гаранције како си осигурало да могућност блокирања једне веб локације не буде злоупотребљено и искоришћено за општу блокаду.

Због горе наведеног, Европски суд за људска права је једногласно одлучио

  • да је дошло до повреде члана 10 Европске конвенције о људским правима
  • да нема потребе посебно испитати наводне повреде чланова 6, 7 и 13, као и ччлана 2 Протокола бр. 1.
  • да држава Турска плати подносиоцу представке износ од 7.500,00 Евра на име накнаде штете и 1.000,00 Евра на име трошкова поступка.
Сања Мандарић

Самостални адвокат са праксом усмереном на породично и облигационо право и интересовањем за међународну судску праксу у области права ИКТ.

  • facebook
  • googleplus
  • linkedin