4G tehnologija u Srbiji: regulatorni okvir i perspektive

4G tehnologija u Srbiji

Još početkom 2000-ih godina je u međunarodnim telekomunikacionim forumima poput Međunarodne telekomunikacione unije (eng. International Telecommunication Union – ITU) i Konverencije evropskih poštanskih i telekomunikacionih administracija (eng. European Conference of Postal and Telecommunications Administrations – CEPT) počelo da se otvoreno priča o potrebi oslobađanja radio-frekvencijskog spektra za potrebe razvoja interneta velikih brzina.

Digitalizacija televizije i mobilni Internet

CEPT konferencija u Mastrihtu 2002. godine je pripremila ono što će se dešavati u Ženevi 2006. godine – Regionalna radio konferencija, na kojoj su zemlje Evrope preuzele obavezu da pređu sa analognog na digitalno emitovanje televizije.

Taj prelazak, korišćenjem modernijih standarda kompresije, bi doveo do oslobađanja dela spektra, koji će potom biti korišćen za potrebe interneta velikih brzina. Ovaj strateški pravac je potvrđen i na Međunarodnoj konferenciji ITU u Ženevi 2007. godine, gde je odlučeno da se deo spektra koji se oslobađa digitalizacijom (od 790-862 MHz) iskoristi, između ostalog i za tzv. IMT sisteme (3G, UMTS, CDMA 2000, WiMAX), kao i za napredne mobilne sisteme IMT-Advanced (4G).

Srbija je preuzela obavezu da okonča tranziciju na digitalni signal do 17. juna 2015. godine, a priključila se i inicijativi za korišćenje oslobođenog dela spektra za mobilne servise.

4G tehnologija u Srbiji: Regulatorni okvir

Srbija je u pogledu strateških opredeljenja ispratila relevantne međunarodne odluke. Treba napomenuti da mnoge razvijenije države Evrope već koriste oslobođene opsege za potrebe razvijenih mobilnih servisa, budući da su i digitalizaciju okončali mnogo godina ranije. Ovo uobičajeno kašnjenje Srbije za Evropom u ovom slučaju može da bude dobra stvar, budući da će doći do izvesnog „preskakanja tehnologije“ i prelaska na modernije standarde.

Zakon o elektronskim komunikacijama reguliše opšti okvir za za upravljanje i kontrolu spektrom, kao i dodeljivanje dozvola. Strategija za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa definiše digitalnu dividendu kao „deo frekvencijskog spektra koji će biti oslobođen po potpunom gašenju svih analognih stanica i može biti korišćen za implementaciju servisa, kao na primer elektronska trgovina, elektronsko bankarstvo, interaktivne igre i kvizovi, informacije na zahtev itd.“

Strategija razvoja elektronskih komunikacija od 2010. do 2020. godine utvrđuje kao cilj što skorije razmatranje „raspoloživosti spektra za potrebe digitalne dividende“ i „usklađivanje sa zemljama Evropske unije“.

Plan namene radiofrekvencijskih opsega potvrđuje da će se po prelasku sa analognog na digitalno emitovanje frekvencijski opseg 790-862 MHz koristititi za ostvarivanje digitalne dividende po principu tehnološke neutralnosti. Strategija razvoja širokopojasnih mreža i servisa u Republici Srbiji do 2016. godine utvrđuje ciljeve razvoja interneta velikih brzina, a između ostalog pominje i potrebu da se dođe do većih protoka „implementacijom LTE tehnologije, koja bi paralelno egzistirala sa 3G.“

Opseg otvoren za mobilne sisteme 4G

Treba napomenuti da je opseg koji se oslobađa digitalizacijom samo jedan koji se može koristiti za potrebe razvoja mobilnih sistema 4. generacije. To pokazuje iskustvo nekih zemalja EU. Na primer, u Italiji, Portugaliji, Španiji i Rumuniji je istovremeno održana aukcija za opsege 800 MHz (digitalna dividenda), 1800 MHz i 2,6 MHz.                    

Frekvencijski opseg 1800 MHz

Polazeći od temeljnih opredeljenja države, Republička agencija za elektronske komunikacije (RATEL) je krajem 2014. godine objavila javni oglas za dodelu dozvola za korišćenje radio-frekvencija u opsegu 1800 MHz, na tehnološki neutralnoj osnovi. Na oglas su  se prijavila sva tri operatora mobilne telefonije u Srbiji, a svaki od njih je na kraju dobio po dva bloka frekvencija. Prihod Republike Srbije po osnovu prodaje ovog dela spektra iznosi ukupno 21 milion evra.

Pomenuta aukcija je u našim okvirima jako značajna budući da je prva koja se odvija po principu tzv, „tehnološke neutralnosti“. Konkretno, to znači da će operatori mobilne telefonije dozvole dobijene na aukciji moći da koriste na takav način da će paralelno biti u mogućnosti da kombinuju različite tehnologije.

Dosadašnje dozvole su bile rigidne i vezane za konkretnu tehnologiju. Usaglašavanje sa evropskim tekovinama u ovoj oblasti je omogućilo „paralelizam tehnologija“ što daje veću fleksibilnost mobilnim operatorima, te mogućnost da pružaju bolju i kvalitetniju uslugu. Tehnološka neutralnost je temelj daljeg razvoja elektronskih komunikacija, naročito interneta velikih brzina, što i strateški dokumenti Republike Srbije i Zakon o elektronskim komunikacijama prepoznaju i potvrđuju. Dugo je trajalo otklanjanje regulatornih, tehničkih i administrativnih prepreka za punu implementaciju ovog principa, ali je važno napomenuti da telekomunikacije u Srbiji ulaze u novu fazu.

4G od maja u Srbiji

Po najavama predstavnika RATEL-a i resornog ministarstva, 4G tehnologija će biti dostupna u Srbiji od maja ove godine. Nova generacija prenosa podataka putem mobilne mreže koindicira sa povećanjem interesovanja prosečnog korisnika za različite servise i uslovljena je posedovanjem pristupa internetu velikih brzina. U tom smislu je 4G (LTE) značajno naprednija u odnosu na starije verzije (EDGE, 3G, HSDPA isl.).

Ipak, važno je napomenuti da je dodeljeni opseg ipak adekvatniji za pokrivanje velikih urbanih sredina, budući da viši frekvencijski opsezi zahtevaju veća ulaganja u infrastrukturu. Zbog toga se u ovoj fazi ne može očekivati da će celokupna teritorija Republike Srbije biti pokrivena sa 4G. Prave efekte ove tehnologije možemo očekivati tek kada se dodeli i digitalna dividenda.

Digitalna dividenda: šta dalje?

Regulatorni okvir za dodelu digitalne dividende je po svemu sudeći spreman. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u septembru 2014. godine usvojilo Plan raspodele za ove frekevencijske opsege, tako da je već evidentno da će se oni koristiti za potrebe IMT tehnologije.

Digitalizacija će po najavama iz resornog ministarstva biti okončana do 17. juna 2015. godine. Treba napomenuti da je ovaj deo spektra do tog datuma zauzet budući da ga još uvek koriste televizije, pa tek posle tog datuma treba očekivati i aukciju za oslobođeni deo spektra.

Dobit za državu

Telekomunikacije su jedna od retkih grana industrije koja ima kakav-takav rast, i kao takva u velikoj meri utiče na razvoj ekonomije i domaćeg bruto proizvoda. Od ustupanja spektra za potrebe razvoja mobilnog interneta država dvostruko profitira.

Pre svega kratkoročno jer dobija novčana sredstva od dodeljivanja dozvola. Ipak, dugoročna dobit je mnogo bitnija, jer nove investicije u mrežu podstiču i rast bruto domaćeg proizvoda, a sa druge strane, razvoj mobilnih servisa omogućava i nove, moderne načine ostvarivanja privredne aktivnosti (na primer videti: Digital Dividend: Insight for Spectrum Decision, ITU, Telecommunications Development Sector, August 2012).

Zbog toga bi nadležni državni organi morali da požure u implementaciji zakona i strateških dokumenata kako ne bi izgubili trku sa tehnologijom, i kako bi spremno ušli u novu eru e-biznisa i e-usluga.

Korisnici: smanjenje digitalnog jaza

Socijalna komponenta razvoja širokopojasnog pristupa internetu ne bi smela da bude zanemarena. Osim što nudi nove prilike za razvoj privredne aktivnosti, pristup internetu velikih brzina omogućava korišćenje novih usluga čija je upotreba do sada bila limitirana (videti: Studiju o mogućnosti iskorišćenja digitalne dividende u Republici Srbiji, Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, novembar 2013. godine).

Ultimativni cilj države bi morao da se temelji na tome da nijedan građanin ne bude uskraćen u pogledu korišćenja novih tehnologija, posebno onih koje utiču na svakodnevni život. Na primer, Strategija razvoja širokopojasnih sistema navodi kao bitan aspekt razvoja interneta velikih brzina i uslugu tzv. e-zdravstva, koja podrazumeva „korišćenje informaciono komunikacionih tehnologija (IKT) za prenos informacija o zdravstvenoj zaštiti za kliničke, administrativne i edukacione potrebe“. Tu su takođe i servisi e-uprave, ali i servisi koji služe zabavi. Za pristup tim servisima, neophodan je internet velikih brzina.

Srbija ima jako visok procenat penetracije mobilne telefonije, koji je u 2013. godini iznosio 128 %, odnosno oko 10 miliona korisnika mobilne telefonije na nešto manje od 7,5 miliona stanovnika (Izvor: RATEL, Pregled tržišta telekomunikacija u Republici Srbiji u 2013. godini).

Na svetskom nivou, taj procenat se kreće oko 60 %, dok se broj pametnih telefona uvećao od momenta kada su se pojavili na telekomunikacionom tržištu. Zato i naša država mora da bude svesna potencijala koji ovaj svetski talas nosi za sobom. Uvećanje broja korisnika pametnih telefona (i drugih prenosivih uređaja poput tableta), će dovesti do potražnje za sve većim protocima intereneta. Međutim, pristup je jedna stvar a dostupnost usluge je druga, te zbog toga je uvođenje 4G tehnologije samo prvi korak.

Naredni koraci bi bili:

  • smanjenje cena za pristup mobilnom internetu uz povećanje kvaliteta usluge (od strane operatora),
  • redefinisanje politike univerzalnog servisa za socijalno ugrožene kategorije (minimalni protok je trenutno definisan Pravilnikom o univerzalnom servisu kao onaj koji je najmanje jednak dial up pristupu, što aposolutno ne odgovara ni sadašnjim potrebama korisnika), i konstantna
  • edukacija u cilju osposobljavanja građana za korišćenje novih servisa, a sve u cilju smanjenja „dvostrukog digitalnog jaza“ (između mlađih i starijih korisnika, i između urbane i seoske populacije).

Jasno je da dodela digitalne dividende i drugih opsega za potrebe mobilnog interneta nove generacije ne treba da bude sama po sebi cilj nego samo sredstvo za ostvarivanje ciljeva socijalnog i ekonomskog razvoja.

Miloš Stojković

Saradnik u Advokatskoj kancelariji Živković Samardžić, član radne grupe za izradu Nacrta zakona o oglašavanju, član pravnog tima ANEM-a i eksterni konsultant SHARE DEFENSE.

  • linkedin