4Г технологија у Србији: регулаторни оквир и перспективе

4Г технологија у Србији

Још почетком 2000-их година је у међународним телекомуникационим форумима попут Међународне телекомуникационе уније (енг. International Telecommunication Union – ITU) и Конверенције европских поштанских и телекомуникационих администрација (енг. European Conference of Postal and Telecommunications Administrations – CEPT) почело да се отворено прича о потреби ослобађања радио-фреквенцијског спектра за потребе развоја интернета великих брзина.

Дигитализација телевизије и мобилни Интернет

ЦЕПТ конференција у Мастрихту 2002. године је припремила оно што ће се дешавати у Женеви 2006. године – Регионалнa радио конференцијa, на којој су земље Европе преузеле обавезу да пређу са аналогног на дигитално емитовање телевизије.

Тај прелазак, коришћењем модернијих стандарда компресије, би довео до ослобађања дела спектра, који ће потом бити коришћен за потребе интернета великих брзина. Ovaj стратешки правац је потврђен и на Међународној конференцији ITU у Женеви 2007. године, где је одлучено да се део спектра који се ослобађа дигитализацијом (од 790-862 MHz) искористи, између осталог и за тзв. IMT системе (3G, UMTS, CDMA 2000, WiMAX), као и за напредне мобилне системе IMT-Advanced (4G).

Србија је преузела обавезу да оконча транзицију на дигитални сигнал до 17. јуна 2015. године, а прикључила се и иницијативи за коришћење ослобођеног дела спектра за мобилне сервисе.

4Г технологија у Србији: Регулаторни оквир

Србија је у погледу стратешких опредељења испратила релевантне међународне одлуке. Треба напоменути да многе развијеније државе Европе већ користе ослобођене опсеге за потребе развијених мобилних сервиса, будући да су и дигитализацију окончали много година раније. Ово уобичајено кашњење Србије за Европом у овом случају може да буде добра ствар, будући да ће доћи до извесног „прескакања технологије“ и преласка на модерније стандарде.

Закон о електронским комуникацијама регулише општи оквир за за управљање и контролу спектром, као и додељивање дозвола. Стратегија за прелазак са аналогног на дигитално емитовање радио и телевизијског програма дефинише дигиталну дивиденду као „део фреквенцијског спектра који ће бити ослобођен по потпуном гашењу свих аналогних станица и може бити коришћен за имплементацију сервиса, као на пример електронска трговина, електронско банкарство, интерактивне игре и квизови, информације на захтев итд.“

Стратегија развоја електронских комуникација од 2010. до 2020. године утврђује као циљ што скорије разматрање „расположивости спектра за потребе дигиталне дивиденде“ и „усклађивање са земљама Европске уније“.

План намене радиофреквенцијских опсега потврђује да ће се по преласку са аналогног на дигитално емитовање фреквенцијски опсег 790-862 MHz користитити за остваривање дигиталне дивиденде по принципу технолошке неутралности. Стратегија развоја широкопојасних мрежа и сервиса у Републици Србији до 2016. године утврђује циљеве развоја интернета великих брзина, а између осталог помиње и потребу да се дође до већих протока „имплементацијом LTE технологије, која би паралелно егзистирала са 3Г.“

Опсег отворен за мобилне системе 4G

Треба напоменути да је опсег који се ослобађа дигитализацијом само један који се може користити за потребе развоја мобилних система 4. генерације. То показује искуство неких земаља ЕУ. На пример, у Италији, Португалији, Шпанији и Румунији је истовремено одржана аукција за опсеге 800 MHz (дигитална дивиденда), 1800 MHz и 2,6 MHz.                    

Фреквенцијски опсег 1800 MHz

Полазећи од темељних опредељења државе, Републичка агенција за електронске комуникације (РАТЕЛ) је крајем 2014. године објавила јавни оглас за доделу дозвола за коришћење радио-фреквенција у опсегу 1800 MHz, на технолошки неутралној основи. На оглас су  се пријавила сва три оператора мобилне телефоније у Србији, а сваки од њих је на крају добио по два блока фреквенција. Приход Републике Србије по основу продаје овог дела спектра износи укупно 21 милион евра.

Поменута аукција је у нашим оквирима јако значајна будући да је прва која се одвија по принципу тзв, „технолошке неутралности“. Конкретно, то значи да ће оператори мобилне телефоније дозволе добијене на аукцији моћи да користе на такав начин да ће паралелно бити у могућности да комбинују различите технологије.

Досадашње дозволе су биле ригидне и везане за конкретну технологију. Усаглашавање са европским тековинама у овој области је омогућило „паралелизам технологија“ што даје већу флексибилност мобилним операторима, те могућност да пружају бољу и квалитетнију услугу. Технолошка неутралност је темељ даљег развоја електронских комуникација, нарочито интернета великих брзина, што и стратешки документи Републике Србије и Закон о електронским комуникацијама препознају и потврђују. Дуго је трајало отклањање регулаторних, техничких и административних препрека за пуну имплементацију овог принципа, али је важно напоменути да телекомуникације у Србији улазе у нову фазу.

4G од маја у Србији

По најавама представника РАТЕЛ-а и ресорног министарства, 4G технологија ће бити доступна у Србији од маја ове године. Нова генерација преноса података путем мобилне мреже коиндицира са повећањем интересовања просечног корисника за различите сервисе и условљена је поседовањем приступа интернету великих брзина. У том смислу је 4G (LTE) значајно напреднија у односу на старије верзије (EDGE, 3G, HSDPA исл.).

Ипак, важно је напоменути да је додељени опсег ипак адекватнији за покривање великих урбаних средина, будући да виши фреквенцијски опсези захтевају већа улагања у инфраструктуру. Због тога се у овој фази не може очекивати да ће целокупна територија Републике Србије бити покривена са 4G. Праве ефекте ове технологије можемо очекивати тек када се додели и дигитална дивиденда.

Дигитална дивиденда: шта даље?

Регулаторни оквир за доделу дигиталне дивиденде је по свему судећи спреман. Министарство трговине, туризма и телекомуникација је у септембру 2014. године усвојило План расподеле за ове фрекевенцијске опсеге, тако да је већ евидентно да ће се они користити за потребе ИМТ технологије.

Дигитализација ће по најавама из ресорног министарства бити окончана до 17. јуна 2015. године. Треба напоменути да је овај део спектра до тог датума заузет будући да га још увек користе телевизије, па тек после тог датума треба очекивати и аукцију за ослобођени део спектра.

Добит за државу

Телекомуникације су једна од ретких грана индустрије која има какав-такав раст, и као таква у великој мери утиче на развој економије и домаћег бруто производа. Од уступања спектра за потребе развоја мобилног интернета држава двоструко профитира.

Пре свега краткорочно јер добија новчана средства од додељивања дозвола. Ипак, дугорочна добит је много битнија, јер нове инвестиције у мрежу подстичу и раст бруто домаћег производа, а са друге стране, развој мобилних сервиса омогућава и нове, модерне начине остваривања привредне активности (на пример видети: Digital Dividend: Insight for Spectrum Decision, ITU, Telecommunications Development Sector, August 2012).

Због тога би надлежни државни органи морали да пожуре у имплементацији закона и стратешких докумената како не би изгубили трку са технологијом, и како би спремно ушли у нову еру е-бизниса и е-услуга.

Корисници: смањење дигиталног јаза

Социјална компонента развоја широкопојасног приступа интернету не би смела да буде занемарена. Осим што нуди нове прилике за развој привредне активности, приступ интернету великих брзина омогућава коришћење нових услуга чија је употреба до сада била лимитирана (видети: Студију о могућности искоришћења дигиталне дивиденде у Републици Србији, Министарство спољне и унутрашње трговине и телекомуникација, новембар 2013. године).

Ултимативни циљ државе би морао да се темељи на томе да ниједан грађанин не буде ускраћен у погледу коришћења нових технологија, посебно оних које утичу на свакодневни живот. На пример, Стратегија развоја широкопојасних система наводи као битан аспект развоја интернета великих брзина и услугу тзв. е-здравства, која подразумева „коришћење информационо комуникационих технологија (ИКТ) за пренос информација о здравственој заштити за клиничке, административне и едукационе потребе“. Ту су такође и сервиси е-управе, али и сервиси који служе забави. За приступ тим сервисима, неопходан је интернет великих брзина.

Србија има јако висок проценат пенетрације мобилне телефоније, који је у 2013. години износио 128 %, односно око 10 милиона корисника мобилне телефоније на нешто мање од 7,5 милиона становника (Извор: РАТЕЛ, Преглед тржишта телекомуникација у Републици Србији у 2013. години).

На светском нивоу, тај проценат се креће око 60 %, док се број паметних телефона увећао од момента када су се појавили на телекомуникационом тржишту. Зато и наша држава мора да буде свесна потенцијала који овај светски талас носи за собом. Увећање броја корисника паметних телефона (и других преносивих уређаја попут таблета), ће довести до потражње за све већим протоцима интеренета. Међутим, приступ је једна ствар а доступност услуге је друга, те због тога је увођење 4G технологије само први корак.

Наредни кораци би били:

  • смањење цена за приступ мобилном интернету уз повећање квалитета услуге (од стране оператора),
  • редефинисање политике универзалног сервиса за социјално угрожене категорије (минимални проток је тренутно дефинисан Правилником о универзалном сервису као онај који је најмање једнак dial up приступу, што апосолутно не одговара ни садашњим потребама корисника), и константна
  • едукација у циљу оспособљавања грађана за коришћење нових сервиса, а све у циљу смањења „двоструког дигиталног јаза“ (између млађих и старијих корисника, и између урбане и сеоске популације).

Јасно је да додела дигиталне дивиденде и других опсега за потребе мобилног интернета нове генерације не треба да буде сама по себи циљ него само средство за остваривање циљева социјалног и економског развоја.

Милош Стојковић

Сарадник у Адвокатској канцеларији Живковић Самарџић, члан радне групе за израду Нацрта закона о оглашавању, члан правног тима АНЕМ-а и екстерни консултант SHARE DEFENSE.

  • linkedin